Vaši putopisi i tekstovi

Vaše putopise nam možete slati na adresu postmaster@grckainfo.com.

Volonterski kamp u Grčkoj iz prve ruke 

Maša Davidović, novinarka Mingl srednjoškolske redakcije

Nakon odluke da letnji raspust provedem na nekom kampu u inostranstvu i podnošenja aplikacije koja je bila sasvim jednostavna uputila sam se u istraživanje novih avantura.

Mladi istraživači Srbije kao i svake godine nude preko 4000 kampova u različitim zemljama. Moj izbor je nažalost ove godine bio ograničen sa obzirom da još nisam napunila 18 godina, ali to nije umanjilo kvalitet kampa koji sam izabrala.

Kamp se održavao na ostrvu Kea, ostrvo najbliže Atini i trajao je dve nedelje. Pošto je to ostrvo od istorijske važnosti, svake godine u julu, organizuje se festival bajki koji već tradicionalno privlači mnogo turista. Naš posao bio je da čistimo pešačke staze koje prolaze kroz celo ostrvo. Čistili smo rastinje i travu, koja je rasla između kamenja i prašinu koju je vetar nanosio.
 
Neke delove staza koji su već dosta oronuli profesionalni majstori su popravljali uz našu pomoć. Posao kao posao bio je lak i jedino što ga je otežavalo bilo je jako sunce, ali na sreću njega je uvek pratio blag vetar. Na posao smo išli svakog dana osim vikendom i naše „radno vreme“ bilo je od 8 do pola dva, ali smo imali pauze koje smo sami konstruisali po potrebi naše grupe.

U zavisnosti od toga na kojim delovima staza smo radili,  prosečno smo pešačili do radnog mesta oko dvadesetak minuta.  Povratak je trajao malo duže, jer smo na putu do škole u kojoj smo bili smešteni otkrili plantažu badema i kupina.

Bili smo smešteni u jednoj osnovnoj školi koja se isticala među kućicama, jer je bila na nekom uzvišenju. Glavni grad tog ostrva je malo u brdima i u grad ne može da se uđe kolima jer je ceo sazidan od stepenika.

Bilo je pravo mučenje dovući kofere do škole pogotovo što se nisam kontrolisala kada sam se pakovala. Ali zato školsko dvorište ima pogled  na celo ostrvo, a kada je vedro nazire se apeninsko poluostrvo.  Škola je bila mala, ali veoma čista i prijatna.

Svako od učesnika poneo je sa sobom vreću za spavanje koje smo raširili u jednoj ispražnjenoj učionici. Ipak, samo smo prvih nekoliko noći spavali tamo, jer smo posle shvatili da je mnogo prijatnije spavati pod zvezdama, u dvorištu.

Bilo nas je ukupno 15, dve devojke iz Srbije, četvoro iz Francuske, jedan dečko iz Češke, dvojica iz Pakistana, jedna devojka iz Švajcarske, jedna iz Kanade i tri iz grčke. Grupa je bila išarana raznim jezicima i kulturama, što je još više činilo boravak zanimljivijim. 

Imali smo dva koordinatora od kojih je jedan uvek ostajao kod kuće, zajedno sa „home team-om“ u kome su se svaki dan menjala po dva volontera. Oni su bili zaduženi za doručak, ručak i večeru, kao i za higijenu kuće i kupatila. 

Nismo imali toplu vodu u tuševima, ali cevi se preko dana ugreju tako da nije bilo strašno tuširati se svaki dan. Tuševi su bili ugrađeni u wc-ima a i imali smo jedan u dvorištu koji smo ujedno i koristili za pranje posuđa.

Kordinatori su imali određen budžet koji su koristili svaki dan da kupe potrebne sastojke za obrok koji volonteri tog dana odluče da prave. Doručak je uvek bio isti, imali  smo veliki izbor džemova, eurokrem, pahulice, čaj... Ručak uvek bude spreman kad se vratimo gladni posle posla, a večera oko 8, 9 uveče, u zavisnosti kada se vratimo sa plaže.
 
Vreme između ručka i večere bilo je slobodno i mogli smo da ga koristimo kako smo želeli, a obično je to bio odlazak na plažu... Posle večere smo obično puštali glasnu muziku, igrali karte, pravili predstavu, svirali gitaru, ili išli u obližnji kafić.

Glavni grad, Lulida udaljen je od luke i obale oko 15 min. Postoji jedan autobus koji tuda vozi, ali on nije bio redovan i često je ograničavao  našu zabavu, tako da smo pronašli jedan veoma  zanimljiv, meni nov način prevoza - stopiranje!

Mesto je veoma malo i svi stanovnici su stvarno stajali vrlo često. U toku vožnje razmenili bismo nekoliko reči na engleskom i ukratko opisali naš boravak i već smo stigli na plažu. U blizini su bile tri plaže i mi smo se stvarno trudili da svaki dan idemo na različitu. Tamo bismo ostajali dok nas mrak ili glad ne poteraju. I tako svaki dan. Sunčanje. Plivanje. Pevanje. Odbojka. Zabava. Zalazak sunca.

U svakom danu sam uživala i osećala se ispunjenom što mi se pružila prilika da učestvujem u volonterskom radnom kampu.

Moj primarni cilj bio je da naučim jezik pošto je zvanični jezik bio engleski, ali tek kasnije sam shvatila koliko duboko značenje imaju takvi kampovi.

Druženje sa ljudima koji nisu tvoje rase, vere, godina razbija sve predrasude i stereotipe. Deliš sa njima svoja iskustva i oni sa tobom priče o zanimljivim putovanjima koji su imali prilike da iskuse (njima je mnogo lakše jer im nisu potrebne vize).

Vreme je proletelo i približio se kraj. Ubrzo smo se našle u autobusu za Beograd, naravno sa svim učesnicima smo razmenile email adrese i rekle im da ih uskoro očekujemo u Beogradu! Naravno i mi imamo nameru njih da posetimo!

I posle, kada saberem sve utiske, presrećna sam sto sam skupila hrabrosti da se otisnem na ovakvu vrstu putovanja i već počela da smišljam gde ću ići sledeće godine! Ako je neko ikada razmišljao o ovome ali nije bio siguran, samo napred! Nećete se pokajati jer je jedno stvarno divno iskustvo koje nam otvara nove vidike!

Kratka priča sa Santorinija - 2006.

Autor: Miljan i Ana

Kao i u poslednjih par godina letnja žega je došla suviše rano pa smo Ana (moja devojka) i ja već negde u maju počeli da razmišljamo o letovanju. Kada smo konačno odlučili da to bude Grčka i jedno malo prelepo ostrvo Santorini naišli su oni klasični problemi koji se kratko i jasno zovu VIZE. Pošto nikako drugačije nismo smislili kako ćemo dobiti vize obratili smo se jednoj maloj slatkoj agenciji koja je mogla da nam obezbedi vize samo na 9 dana pa kad smo se pomirili sa tim odlučili smo da tako isplaniramo naše letovanje.
Posle prepiske sa jednim lokalcem na Santoriniju koji izdaje sobe za tričavih 30-tak eura po danu, što je za Santorini izuzetno jeftino s obzirom da smo bili u centru Firija, glavnog grada-sela na ostrvu, uputili smo se da vidimo to čuveno, suncem obasjano belo plavo ostrvo.

Atina nas je dočekala usijana već u 9 ujtru a pred nama je bio ceo slobodan dan u toj metropoli s obzirom da smo imali brod za Santorini tek u 10 uveče. Celodnevna šetnja po Akropolju i Atini koliko je mogao pogled da dosegne nas je toliko iscrpela da smo, čim smo stigli na brod, zaspali dubokim snom iako nam je kabina bila ispod nivoa mora.

Mnogo mladih koji putuju tim brodom do Santorinija plate manju cenu karte i noć prespavaju na palubi, na klupama ili izvade vreće pa spavaju na podu ili jednostavno neki ljudi koji se već toliko puta voze samo izvade peškir za plažu, rasprostru ga po podu i tako spavaju.

Karte za brod sam kupio u Beogradu u agenciji Kalodoukas (naša i Grčka kombinovano) kod koje može da se kupi sve što ima veze sa odmorom u Grčkoj. Brod je pristao u luku Santorini negde oko 8 ujutru. Tu nas je sačekao Nikos (gazda) i odvezao do hotela. Kako bi se Grk drukčije i zvao, zar ne?

Eh sad, kako opisati Santorini, ne znam, ali ću probati. To je vulkansko ostrvo gde su gradići izgrađeni na stani ostrva koja se izdiže 300-400 m iznad mora da bi se tako branili od napada gusara. Sve kućice su bele sa plavim prozorima i vratima što još više dolazi do izražaja s obzirom da je ostrvo crno. Sve plaže su crne (vulkanski pesak) osim dve. Jedna je crvena a druga bela do koje može da se dođe samo čamcem sa crvene. Naravno tu su oni lokalni čamci koji će vas za 5-6 eura u jednom pravcu odneti tamo.

Mali busevi po ceni od 0,6-1 eura će vas prevesti od centra Firija do plaže koje su udaljene otprilike 10-30 minuta vožnje. Zavisi na koju želite da odete .

Na ostrvu rastu samo masline a i njih nema nešto mnogo upravo zbog vulkanskog tla od kojeg je celo ostrvo. Zato možete videti vinovu lozu svugde gde nije kuća ili crkva. Takođe su poznati i po malim paradajzima. Kod monolitos plaže (vidi se na karti) postoji stara fabrika paradajza 

Postoji i ostrvo Thirasia. Do njega može da se ode na ekskurziju. Što se tiče lokalaca, oni ne rade apsolutno ništa interesantno - jer žive samo za turiste. Na Santoriniju je turistička sezona od marta do kraja oktobra  Moja preporuka je da se iznajme skuteri jer može da se obiđe celo ostrvo (koje nije veliko). Ima dosta stvari koje mogu da se vide. Cena je oko 10-15e/dan što, kad ide dvoje, i nije toliki trošak. Prepuno je turista, i Grci kao majstori turizma im na svakom koraku ugađaju i uzimaju pare.

Jedna od stvari na kojima se uzimaju pare je ekskurzija do gradića Ie, koji se nalazi se na samom ćošku ostrva, koje izgleda kao kifla. U sredini kifle se nalazi malo ostrvce, zvanično aktivan vulkan. Nema ni kratera ni bilo čega drugog, samo crnog kamenja od kojeg je ceo Santorini i sastavljen. Još jedna stvar: u ekskurziju je uračunato i (nea kameni) kupanje u vodi koja je topla i veoma bogata gvožđem pa tako kad izađes iz iste sve što je bilo belo na na šorcu (npr unutrašnja mrezica) postane žućkasto. Može da se opere, ali potrebno je biti uporan.
Noćni provod na ostrvu i nije nešto posebno, i poprilično je skupo, za naše uslove, provesti noć u lokalnim kafićima. Zato smo Ana i ja obišli sve plaže po ostrvu i uživali u suncu i beskrajno plavom Egejskom moru. Vama sad ostavljamo da uživate u slikicama.

Rodos - Grčki šarm

Autor: Vesna Stanić

Drage kolege putnici....
Evo da vam dam par korisnih savjeta ako odlučite putovati na otok Rodos, a savjetujem vam da to učinite što prije. Ja sam na tom famoznom otoku bila prošle godine s prijateljicama i vjerujte mi, ludi provod vam je zagarantiran.Osim za mlade taj otok pruža puno za sve – parove, obitelji s djecom....Nadam se da će moje informacije pomoći mnogima.

Kao prvo uzmite hotel na dijelu koji se zove Faliraki beach – tu  nema jakih vjetrova, jer se u suprotnom nećete moći okupati. Ovo vrijedi za sve koji nisu surferi – oni nek idu na dio koji zovu Ixia beach – suprotna strana otoka. Ako ste mlađi i željni provoda uzmite hotel s 4 zvjezdice i ne uzimajte all inclusive. Taj novac ostavite za izlaske, jer u hotelu ćete uglavnom jesti i spavati. Zabava je izvan hotela, u Falirakiju i gradu Rodos. Mi smo uzele polupansion – večera i doručak i to je više nego dovoljno, a hrana je izvrsna. Ne znam kakvi su hoteli s 3 zvjezdice, ali ako se već odlučite na takvo ljetovanje, moj savjet vam je da ne uzimate hotel s manje od 4 zvjezdice. Ako pak putujete s obitelji najbolji je hotel s 4 ili 5 zvjezdica i obavezno all inclusive. Ipak ćete više vremena provesti u hotelu i to će vam se sigurno isplatiti.

Taksi nije skup; 1 EUR po km. Faliraki je udaljen tri km, a grad Rodos oko desetak kilometara. To je udaljenost od hotela u kojem smo mi bile smještene, ali i otprilike udaljenosti od većine hotela na strani otoka gdje je Faliraki. Mi smo bile u Colossos beach hotelu. Ako pak želite znati točne udaljenosti, ali i sve ostale informacije možete pogledati na web stranici Falirakija ili otoka Rodos. Možete naveče izaći i busom; do grada vam se možda i isplati, jer nas smo ipak bile tri, pa nama taksi i nije bio toliko skup. Bus vozi svakih 15 minuta. Faliraki je šarmantan gradić prepun butika, kafića, discoteka.....Pravi raj za sve koji su željni zabave, kupovine, provoda.... Preporučujem vam kafić - disco STING CLUB. Cijene koktela su 5-6 EUR, s tim da do ponoći uvijek dobijete za jedan naručeni koktel još jedan plus shooter gratis. I tako je svuda. Grci su jako ljubazni, gostoljubivi, veseli i ako ste cura tretirati će vas kao kraljicu, bar smo se mi tako osjećale. Pogotovo u kafiću 24 hours. Osoblje je jako ljubazno, a tu možete pijuckati koktele i brćkati se u bazenu. Gdje god da odete, bit će vam super, ali ako mene pitate ta dva mjesta su  MUST SEE. Meni je bilo nezaboravno.

U gradu Rodos obavezno morate posjetiti stari grad. Poslije šetnje u starom gradu i pića u jednom od milijun šarmantnih grčkih kafića, slijedi posjeta kafiću KOYKOS. To je tipičan grčki kafić gdje uz tradicionalno grčko piće ouzo dobijete i "meze". Ima tu svega i stvarno je superiška. Nakon toga, večer još nije gotova. Zabava u Rodosu traje do ranih jutarnjih sati i to svaki dan. Slijedi discoteka Colorado – upad je 8 EUR, a naravno tu je uključeno i piće plus shooter. Međutim, da ne bi plaćali ulaz, kartu za disco možete dobiti besplatno u svakom kafiću u gradu; samo trebate sjesti i popiti piće. Svi se bore za vas da sjednete baš u njihov kafić, jer je konkurencija velika, pa tako i borba za goste. Izaberite sebi najbolju ponudu, ne sjedajte odmah u prvi kafić; poslušajte šta se nudi.

Taj Mahal je još jedan disco koji morate vidjeti. Ma to je nešto savršeno, poluzatvorenog je tipa, s bazenom, ogroman prostor....Sve je u turskom stilu i naravno, trbušne plesačice su tu da atmosfera bude što bolja. Nešto neopisivo.
Što se tiče izleta s agencijom, obavezno idite na grčku večer. Hrana nije nešto posebno, tipična grčka večera, al' ćete se zabaviti 100%. Naučit ćete grčke plesove i vjerujte mi biće vam jako zabavno. Grci osim što dobro plešu jako dobro i izgledaju. Jedno je sigurno, na grčkoj večeri ćete uživati svim čulima.

E da, u gradu posjetite još i Alexander Bar. Tu je luda atmosfera, a blizu je i disco Colorado. Ma tako je veliki izbor svega da vam niti jedna večer ne može biti ista. Colorado je discoteka na 3 kata,  a na svakom katu je drugačija muzika i atmosfera. Ma ludnica, nešto suuuuuper. Lift je stakleni pa dobro pazite kako se ponašate u njemu.
Mi s agencijom nismo išli niti na jedan izlet, jednostavno nismo imali vremena. Samo smo išle na tu grčku večer. Ali zato sami posjetite selo Lindos, jedno od najljepših sela na svijetu, udaljeno 35 km od Falirakija. Mi smo išle busom i to je poseban doživljaj, vjerujte mi. Malo, bijelo, grčko selo. Ma kao s razglednica, a plaža je kao u filmu Beach. Eto to su moji savjeti i nadam se da će vam pomoći. Rodos je otok koji morate posjetiti. Dobra zabava i lud provod, a sve za malo novca. Treba vam manje novca nego u bilo kojem mjestu na Jadranskoj obali, usluga i ponuda su mnogo bolje, a malo egzotičnog grčkog šarma jako dobro dođe.
Svaka im čast, fantastični su domaćini. Ljetovanje na Rodosu će vam biti nezaboravno.
Nadam se da ćete me poslušati.

---

Skijatos - ostrvo uživanja

Tekst napisao: Gordan Gorunović

Uputiti se na Skijatos autobusom iz Beograda nekome možda deluje hrabro, međutim, to je lak put koji, uz sve peripetije na granicama, traje oko 14 sati. Na to dodajte još 150 minuta lepe plovidbe brodom, od mestašca Ahilio, u kojoj ćete uživati posmatrajući Sporadska ostrva koja promiču pored vas. Prva polovina juna je bila prelepa i svima preporučujem vansezonske aranžmane, iz više razloga. Cene su niže, vreme nije pakleno, a more je poslovično čisto i toplo.

Skijatos je malo ostrvo sa tek 14 kilometara dužine i varirajuće širine oko četiri kilometara. Na tom prostoru je raspoređeno 66 prelepih plaža (uglavnom peščanih). Plaža Kukunaris, zvanično među deset najlepših na svetu, na moju ekipu nije ostavila neki naročit utisak jer smo bili oduševljeni ruralnim Mandrakijem i šarmantnom Bananom (velikom). Za svačiji ukus može se naći plaža na kojoj imate osećaj kao da ste njen vlasnik.

Lalarija plaža do koje se može doći samo brodom, poznata sa razglednica i iz emisija "Nacionalne geografije" (velika rupa u steni), ima specifičnu podlogu od crnog šljunka. Ta cela strana je divlja i krije stari grad Kastro (kula). Pri kraju su plaže Mandraki i Banana do kojih možete doći prevozom sa kombinacijom pešačenja. Najlepša tišina, bez bombardovanja novim hitovima i uvek čarobni vetar koji vas hladi ispod trščanih suncobrana daju utisak kao da se nalazite na Karibima. Ne preterujem jer svako ko je bio ovde imaće sličan osećaj.

Kad je smeštaj u pitanju, bolje je potražiti ga na obodu grada zbog noćnog života i opuštenog vraćanja u kasnim satima. Sam grad Skijatos je prelep, pun živopisnih uličica i balkona. Restorana, diskoteka, lokalnih taverni, poslastičarnica i lokala svih namena ima toliko da ćete se sigurno zaljubiti u neki.

Naš favorit je bio "Rokenrol bar", u staroj luci na stepeništu, sa sjajnom ekipom koja u njemu radi. Di-džej Leo, šankerica Mima, sa logistikom brzih konobarica, uz malo jače cene, a snažnom muzikom i svakom drugom besplatnom turom koju šarmantni vlasnik u belim pantalonama šalje vernoj klijenteli, lična su karta bara. Inače, 2004. godine bio je izabran za jedan od najboljih lokala tog tipa u Evropskoj zajednici.

Dosta stranaca živi ovde. Puno je Engleza koji drže autentične pabove, umetnika sa svih prostora. Sezonskih radnika ima sa celog Balkana. Zaradi se dobro, a i nije loše čuti neki poznati jezik. U glavnoj ulici Papadijamantis, nazvanoj po najpoznatijem meštaninu, pesniku, ima Srba koji prodaju bižuteriju, a mogu vam naći smeštaj ili dati korisne informacije.

Obavezno treba otići na celodnevno krstarenje brodom "Sveti Nikola", na kome je fantastični vodič Elizabet, Šveđanka koja 12 godina živi tu. Od nje ćete saznati mnogo toga što je nemoguće pročitati u zvaničnoj literaturi. Lirska duša Skandinavke daje poseban pečat zadojen ljubavlju prema ovom prostoru. Skopelos i Alonisis, komšijska ostrva, toliko su živopisna da vam neće biti žao 30 evra koliko u proseku košta tura. Skopelos ima 123 manastira na 4.000 stanovnika. Po romantičnoj teoriji, kada su Osmanlije zaposedale Konstantinopolj, bacali su ikone iz crkava i svaka koja je izronila u priobalju, dobila je svoj manastir. Po realnijoj, svaka porodica je pravila u brdima odstupnicu od pirata koji su često pljačkali bogata ostrva, tako da se veliki broj manastira ugnezdio u visini Skopelosa.

Alonisis je kompletan grad ukotvio na vrhu ostrva, a u luci su samo neophodni objekti koji se polako šire. Kada uđete u luku, obavezno autobusom ili taksijem posetite grad jer dolazak u luku je samo predstanica za pravo zadovoljstvo. Ljubitelji sporadskih lepotica kažu da je najlepše ostrvo Skijatos, a grad Skopelos, sa čime smo se svi složili.

Najtužniji je povratak, koji smo veče pre začinili oproštajem od Rokenrol bara i pozdravom sa ljubaznim domaćinima. Prvi put mi je palo na pamet da havajskim običajem bacanja venčića u vodu proverim da li ćemo se nekada ponovo vratiti ovde. Neka mesta vam ostanu trajno u srcu. Tako se i Skijatos izborio za desnu pretkomoru. Fotografije samo delimično uspevaju da dočaraju mirise i duh ovog areala.

Učenje grčkog jezika u Grčkoj

(tekst poslala: Bilja)

Poznato je da se jezik najbolje uci u sredini u kojoj se govori. Mozete spojiti odmor i zabavu sa korisnim ucenjem grckog jezika.

Jedna od skola koja nudi ucenje grckog zove se Alexander The Great. Skola ima tri lokacije: Atina, Solun i Hania.
Skola ima dugu tradiciju, osnovana je 1971.godine. Strancima nudi razlicite kurseve jezika, prema njihovim potrebama. Svim profesorima je grcki maternji jezik i imaju univerzitetsku diplomu. Na casovima se vezba pisanje, citanje, slusanje i govor. Akcenat je na konverzaciji. Knjige koje se koriste su pracene audio-vizuelnim materijalima.

Kursevi koje skola nudi su: standardni grcki, one-to-one kursevi, poslovni grcki, anticki grcki i grcki za profesore.
Nastava se obicno odrzava od 9-13h. Kurs moze trajati 2,4 ili 10 nedelja.
Smestaj je u grckim porodicama, hotelima ili stanovima.
U slobodno vreme ucenicima su na raspolaganju dodatne aktivnosti – kurs grckog folklora, sviranja grckih instumenata, ekskurzije (npr. poseta Delfima).

Grcki mozete uciti i u skoli Lexis, koja se nalazi u Haniji. Svi profesori su izvorni govornici i imaju univerzitetsku diplomu. Skola nudi kurseve grckog jezika, i to intenzivne i obicne. Osim njih, moze se pohadjati i one-to-one kursevi. Postoje i kursevi specijalne namene: knjizevnosti i prevodilastva.

Smestaj je u hotelima, apartmanima ili stanovima.

Dodatne aktivnosti su: kurs grckog folklora, kurs grcke kuhinje, kurs grncarstva, itd.

MALI REČNIK GRČKOG JEZIKA KORISTAN U SVAKOJ PRILICI

(tekst poslala: Psonara)

Gradski saobraćajni prevoz u Solunu

(tekst poslala: Psonara)

Javni prevoz u Solunu je veoma dobro organizovan, i svojim kvalitetom usluga, frekventnoscu kao i iskoriscenosti moze parirati bilo kojoj evropskoj prestonici. Za sada se organizovani prevoz svodi na autobuski, a u toku je izgradnja solunskog metroa, ciji se zavrsetak planira za 2012. koji ce znatno rasteretiti solunske ulice, a korisnicima pruziti laksi i brzi prevoz sa jednog kraja grada na drugi, sto u pravcu istok-zapad, tako i sever-jug.

Organizacija javnog gradskog saobracaja, odnosno autobuskog, poznata je pod skracenicom O.A.S.TH (Ο.Α.Σ.Θ),i u vecinskom je privatnom vlasnistvu odredjenog broja deonicara, koji naravno srazmerno participiraju brojem autobusa.

Vrlo korisna usluga koja je posebno od pomoci stranim turistima, koji se ne snalaze, je satelitski sistem pracenja autobusa, uz pomocu kog se u samim autobusima obezbedjuje vizuelno i audio obavestenje o narednim stanicama, na grckom i engleskom jeziku, tako da ako se nadjete u nekom od autobusa, mocicete na telopu da procitate naziv sledece stanice, a putem razglasa ce na engleskom biti objavljeno " next stop(naziv stanice)". Ovaj sistem se takodje koristi za kontrolu i pracenje ucestalosti autobusa na samim ulicama, tako da u samom gradskom jezgru, autobus skoro i da ne cekate.
Ono cime se jos mogu pohvaliti, jesu telopi na stanicama koji Vas obavestavaju o tacnom vremenu dolaska odredjenog autobusa na odredjenoj liniji, i takvih "pametnih stanica" u sirem gradskom podrucju ima oko 200.

Ceo tekst možete pročitati ovde.