Veliki deo tradicije i praznika koji se i danas proslavljaju u Grčkoj su religiozni. Tradicija varira od ostrva do ostrva, od sela do sela i od regiona do regiona.


Ovde su navededeni neki od grčkih tradicionalnih praznika koje još uvek poštuju svi Grci, bez obzira na godine, sve do danas. 

 
Proslava imendana u Grčkoj

Većina Grka je dobilo ime po nekom svecu. Vrlo važna grčka tradicija koja se odigrava u celoj Grčkoj je da svako ko je ime dobio po svecu proslavljenom od strane crkve proslavlja njegovo ime na dati dan u godini. Na nečiji „imendan“, njegovi prijatelji i porodica ga posećuju bez poziva i čestitaju (požele dug život, na mnoga leta itd...), a donesu i mali poklon. Domaćica kuće iznosi kolače, slatkiše i meze.
U Grčkoj, imendan je važniji praznik nego rođendan.
 

Veridba

Običaj je u Grčkoj da se ljudi vere pre venčanja. Mladić mora da zatraži ruku devojke od njenog oca.
Kada se sve dogovori za venčanje, sveštenik se poziva da blagoslovi veridbu prstenjem i stavlja ih na prst leve ruke i muškarca i žene. Gosti požele novom paru “Kala stefana” (srećan brak) i “I ora kali” (da dođe dobar čas = brak).
Ovaj običaj se većinom poštuje van Atine (ostrvima i ostatku Grčke, u selima), gde polako nestaje.
 

Brak

U nekim delovima Grčke, mladi miraz priprema majka, bake i tetke, i on predstavlja posteljinu, peškire i ručni rad, a otac mlade ponudi da opremi nameštajem dom svoje ćerke i zeta  kao svadbeni poklon. Danas, u Atini i drugim većim gradovima, mlada ne mora više da ima miraz. Na dan venčanja, mlada se oblači uz pomoć prijateljica i žena iz njene porodice i krije se, jer je baksuz da mladoženja vidi mladu pre ceremonije.
Za vreme ceremonije venčanja, kum i kuma (kumbaros i kumbara) daju prstenje svešteniku, krune (stefana) se ukrštaju nad glavama mladenaca tri puta, a zatim se krunišu. Za vreme plesa Isaije (kada ih sveštenik proglasi venčanim), gosti bacaju pirinač i bombone od badema kandirane belim šećerom (Koufetes) na novi par.
Nakon ceremonije, venčani par ostaje u crkvi i svi gosti ih poljube i požele im “Na zisete” (dug život).  Zatim svi idu na svadbeno veselje, koji je obično u iznajmljenom restoranu za tu noć, gde igraju, jedu i piju cele noći.
Nakon veselja novi par odlazi na medeni mesec.
 

Običaji za krštenje

Dan krštenja je najvažniji dan u životu grčkog pravoslavca. Sveta tajna krštenja obično se obavlja prve godine nakon rođenja deteta. Beba se zove beba i nema ime dok se ne krsti.
Beba se u crkvi skida i umota u beli peškir. Zatim sveštenik blagoslovi vodu za krštenje i doda maslinovo ulje koje su doneli kumovi. Zatim uranja bebu tri puta u blagoslovenu vodu, izgovarajući izabrano ime (obično to bude isto kao ime babe ili dede, najčešće sa očeve strane). Beba prima Svetu tajnu od sveštenika koji blagosilja bebu sa “mir”-om (maslinovim uljem koje je blagoslovio patrijarh) kao i bebinu odeću. Zatim se beba oblači u belu odeću i sveštenik stavlja zlatni lanac sa krstom oko bebinog vrata i daje bebi prvo Sveto pričešće.
Na kraju ceremonije, roditelji ljube kumove ruke i primaju čestitke i želje od gostiju: “Na sas zisei” (dug život za bebu).
Ceremoniju prati proslava u porodičnoj kući ili restoranu. 
 

Karneval

U Grčkoj, karneval se zove “Apokries”; obuhvata dve nedelje proslave, sa početkom u nedelju za Bele Poklade, a završava se sa početkom Velikog Posta, što se zove „Čisti Ponedeljak“ (Kathari Devtera). Svi su maskirani i zabavljaju se na ulicama i u barovima, bacajući obojene konfete jedni na druge. Najpoznatija parada karvnevala se odigrava u gradu Patra, gde svi igraju i piju celu noć i dan.
Veruje se da je ovaj običaj potekao iz paganizma, tačnije starih festivala u slavu Dionisa, boga vina i proslava.

 
Proslava Vaskrsa u Grčkoj

Vaskrs je najvažnija proslava za Grke, čak važnija i od Božića. Žene boje jaja u crveno, kumovi kupuju nove cipele, odeću i sveću deci, a u selima kuće se kreče spolja i ulice se peru. Za vreme Velikog petka, dana žalosti, Hristov epitaf sa ikonom, ukrašen hiljadama cvetova, iznosi se iz crkve i nosi kroz selo ili kraj (u većim gradovima) do groblja praćen sporom povorkom. Na groblju svako zapali sveću za mrtve, a zatim se epitaf sa povorkom vraća u crkvu gde vernici ljube Hristovu ikonu.

Tokom noći Velike Subote (Megalo Savato), svi se lepo obuku i idu u crkvu gde se drži liturgija. Nešto pre ponoći sveštenik gasi sva svetla u crkvi, što simboliše mrak i tišinu groba. U ponoć sveštenik pali sveću sa Večnog Plamena, peva „Hristos Anesti“ (Hristos Vaskrse) i nudi plamen sveće ljudima koji su mu najbliži. Svi predaju plamen jedni drugima dok sveštenici pevaju pesme o Hristovom uskrsnuću. Zatim svi izlaze iz crkve na ulice. Crkvena zvona neprestano zvone i priređuje se vatromet. Ljudi jedni drugima govore „Hristos Anesti“ na šta se odgovara “Alitos Anesti” (Vaistinu vaskrse).

Nakon ovoga ljudi odlaze kućama, a sutradan na sam dan Vaskrsa dele sa porodicom predvaskršnju večeru koja se sastoji od tradicionalne magiritse (supa od jagnjećih iznutrica), tsureki-ja (Vaskršnji hleb - kolač) i Vaskršnjih biskvita. Naredni dan, Vaskršnja Nedelja, provodi se sa porodicom za ručkom koji se najčešće sastoji od pečene jagnjetine (na ražnju), različitih predjela i mnogo vina i uzo-a. Svi igraju i proslavljaju do kasno u noć. 
 

Proslava Božića u Grčkoj

U Grčkoj se Božić proslavlja 25. decembra. Običaji nalažu da na Badnje veče deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu ("kalanda"), a zauzvrat budu počašćeni bombonama ili novcem. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za večeru na Badnje veče se služi meso, i to jagnjetina i prasetina.
Ono što za Božić krasi gotovo svaki grčki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pričvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, član porodice, obično majka, umoči drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njim poprska sve prostorije u kući.
Na taj način, kažu, teraju se zli duhovi - "kilancaroi", koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu