U avgustu smo krenuli u Grčku na letovanje. Ukrcali smo se u Pireju na trajekt koji vodi do Milosa, ostrva u Kikladima. Luka Adamas Posle 4 sati lepe i ugodne plovidbe, približavamo se cilju. 


U dubokoj uvali je Adamas, glavna luka. Nekoliko stotina metara više, na vrhu brda se vidi i Plaka, stari grad sa nekoliko vetrenjača i crkvica. 

Pored mora je niz taverni i prodavnica suvenira. Gradski trg je istovremeno i taxi i autobuska stanica, luka i mesto okupljanja. Kuće okrečene u belo sa nebo plavim vratima i prozorima. Celo ostrvo je brdovito, pa su i ovde ulice ili strme, ili stepenice okrečene belo. Na vrhu brega, kod crkve i malog muzeja, uveče se okupljaju meštani.

Milos je u obliku potkovice, pa je duboka uvala oduvek bila sigurna luka za velike i male brodove. Iz luke se kolima ili autobusom može stići za 15ak minuta do većine zanimljiivih mesta. Autobusi su moderni i udobni a leti idu više puta dnevno na 4 linije. Do nekih udaljenijih delova nema asfalta pa se može ići samo terenskim vozilom ili bagijem. To je istočni deo ostrva na kome je i najviši vrh, 748m.

Glavni grad je Plaka, koji postoji još iz srednjeg veka i iz koga su veličanstveni vidici.

Ispostavilo se da je Milos pun lepih iznenadjenja, te naše letovanje nije bilo nimalo dosadno. Svaki dan smo išli na drugi kraj i otkrivali čudesne svetove njegovih plaža i obala. Kažu da ima čak 70 plaža na 120km obale!


Plaža polumesec – Hivadolimni

U zalivu, 5 km od grada je dugačka i široka polukružna peščana plaža sa ponekim drvetom. Na uzvišenju iznad je kamp. Tu je kafić sa suncobranima i ležaljkama u kome ispijamo nezaobilazni frape i Mitos pivo. More je bistro i ne mnogo duboko. Preko mora se vidi Adamas pa smo kao na jezeru.


Plaža puslica – Sarakiniko

Nekoliko kilometara severno od grada, gradski autobus nas vodi u Sarakiniko. Sa parkinga krećemo peške u otkrivanje ovog čudesnog mesta. Već posle nekoliko minuta smo se našli na potpuno belim stenama neobičnog oblika. Kao da stojimo na džinovskoj puslici nepravilnog oblika. Meka stena se pri dodiru kruni u pesak pa je jasno da se ovde vetar igrao vajara. Sa druge strane je zapljuskuje more i vaja spoljni deo pa je napravilo duboku uvalu sa peščanom plažom. 

Nije velika, ali deluje vanzemaljski. Samo šareni suncobrani razbijaju opštu blještavu belinu. Obilazimo satima ovaj prostor od nekoliko kvadratnih kilometara. Nailazimo na jezerce a tu je i pravi most ispod koga zapljuskuju talasi. Motiva za slikanje ima neograničeno. Trebalo bi doći kasnije kada večernji zraci sunca verovatno prave još fantasticnije efekte.


Vulkanska Plaža – Paleohori

Znali smo da je ostrvo vulkansko ali nas je ipak iznenadio natpis koji reklamira vulkansku hranu. Šta je to? Pa – hrana kuvana na vulkanu?! Došli smo do plaže Paleohori na istočnoj obali. Prolazimo pored velkanskog restorana, silazimo na plažu, i idemo ka moru. Ali iznenada, kao da nas je nešto ubolo. Ne, nešto nas je opeklo! Tik uz more, pored stene izbija minijaturni gejzir, u pravilnim vremenskim razmacima izbacuje vrelu vodu. 
Vidimo da ljudi stoje u plićaku i greju kolena u toj možda lekovitoj vodi. A snalažljivi kafežija je uhvatio drugi, veći izvor, sproveo do terase, i tu u vrelom šljunku, kuva svoj vulkanski ručak.

Ali to je tek početak. Plaža je od sitnih, sjajnih, kao poliranih kamenčića u skoro svim bojama. Kao da hodate po magacinu za mozaike ili nakit. Stene u moru su kao vajarska galerija. Crveno, plavo, ljubičasto, žuto, prošarano kao da je od mermera, sjajno i uglačano. Plivanje je ovde imalo i svoj umetnički doživljaj. A 10ak minuta hoda jedva primetnom stazicom preko stena vodi na susednu plažu sa mnogo manje ljudi.


Plaža garaža – Klima, Mandrakino

Spuštamo se uskim strmim asfaltnim putem ka moru. Dolazimo u Klimu, neobično ribarsko selo smesteno na toliko usku plažu da talasi zapljuskuju strmu obalu. Ali meštani su se dosetili i u mekim stenama udubili svoje kuće. Prizemlje čine garaže za čamce a na spratu iznad je obično prostorija za stanovanje. Sada su to uglavnom vikendice ili sobe za izdavanje. Neke od njih su duboke i desetak metara. 

Ako se odlučite da ovde iznajmite sobu, kad je oseka možete peške do ulice ali kad je veća voda, morate da skinete cipele. Napravljen je i betonski dok na kome sedimo, posmatramo i slikamo. Neka deca plivaju ispred svojih kuća, ovde do plaže definitivno nema mnogo hodanja. 


Piratska plaža – Kleftiko 

Stenovita uvala, kristalno bistro tirkizno plavo more a u njega uronjenje ogromne trijumfalne kapije! Plivamo oko tih stena, divimo se vertikalnim liticama, prolazimo kroz kapije. Još jedan potpuno nestvaran doživljaj. Kažu da su pirati koristili uvalu Kleftiko za skrivanje od potera.

Jedini način da se vide sva ova čudesna mesta je da se ukrca na jedan od brodova koji organizuju jednodnevni obilazak ostrva. Neki od njih svraćaju i na susedno manje ostrvo Kimolos. A na njemu kazu da je jos lepši stari gradić, lepe mirne uvale …

Usput prolazimo pored nenastanjenog ostrva Glaronisia. Ono više liči na scenu iz SF filma nego mediteransko ostrvo jer je sačinjeno od dzinovskih 6-ugaonih stubova koji su nastali vulkanskim aktivnostima. Tu svraćaju samo galebovi.

Pollonia, gradić na zapadnom kraju ostrva. Hodamo do kraja stenovitog rta, sedimo u hladu ispod slikovite crkvice. Izgleda nam da možemo da preplivamo do Kimolosa. Opet nebrojeni motivi za slikanje, pri svakom koraku se ukazuje neki novi vidik, lepši ili interesantniji … Uvala je delom plaža, lepa peščana sa velikim drvećem koje pravi dobar hlad, delom luka a delom su taverne u nizu. Ualjili smo se samo 10 km ali smo došli opet u drugi svet. Ovde kao da vreme sporije teče. I kad sednete uz čašu domaćeg belog vina i sveze kalamare, zaboravite da pogledate na sat i zamalo da vam ode poslednji autobus…


Još nekoliko plaža

Iz broda smo videli prelepu peščanu plažu, bistro more, lepe stene uokolo. A pošto nema puta, Grci se dosetili, okačili alpinističko uže, pa se hrabri kupači spuštaju 10ak metara niz to uže. Zatim Sumporna plaža, jedna od neobičnih i manje posećenih na mestu nekadašnjeg rudnika sumpora. Stene su žutih nijansi, more je lepo. 


Kanjon plaža - Kapros

Smeštena je u dnu impozantnog morskog kanjona. Tu je još nekoliko manjih kanjona, kamenih mostova… Raj za ronioce, ali i za šetače i fotografe. Pećina plaža – Sikia, ako volite plaže do kojih gotovo da ne dopire sunce možete uploviti kajakom ili doploviti. Kanuisti ovo koriste za pauzu za ručak u dubokom hladu… 


Peščana plaža – Platiena

Ako ste se zasitili egzotičnih senzacija, Platiena plaža će biti dobar odmor. Nekoliko kilometara nizbrdo od Plake, zemljani put vodi u prelepu uvalu sa širokom peščanom plažom. Ovde vlada mir, vetrovi su naneli peščane dine na desni deo plaže, tu ima hlada ispod niskog drveća. Ako ogladnite, tu je kantina koja nudi osveženje i sendviče. I još desetak drugih koje vidimo na razglednicima, ali nismo stigli da obidjemo. 


Informacije

Autobusi idu iz Adamasa u 4 pravca (Paleohori, Plaka i Pollonia, Sarakiniko i Provatas).
Ima mali aerodrom.
Trajekti idu svakodnevno u Pirej preko Sifnosa i Serifosa, a redje na Santorini (5h), Folegandros (2h), Krit (7h), Karpatos (16h), Naksos.

Kad izađete iz broda nailazite pravo na turist biro. Oni mogu da vam daju spisak trenutno slobodnih soba, mesto i broj telefona. Poželjno je da pre dolaska kupite lokalnu telefonsku karticu.

Osim ovih prirodnih lepota, Milos ima bogatu istoriju pa može da se vidi neolitsko naselje, rimski amfiteatar i mozda najinteresantnije katakombe, jedne od najvecih u evropi, izmereno je 185 metara hodnika i pronadjeno preko 100 grobnica. Pravljene su u vreme početka hrišćanstva, još od prvog veka. Ali odmor se biliži kraju, posle desetak dana hvatamo trajekt za povratak. 

Usput vidimo da mnogi ljudi silaze na ostrva Sifnos i Serifos, ali shvatamo da smo bili toliko opčinjeni da se nismo setili da ostavimo neki dan i za ova druga ostrva. Kažu da je najlepše krajem proleća kad je vreme toplo, a sva brda prekrivena raznobojnim cvecem i travom koja je još zelena. 

Mnogo je razloga da se dodje ponovo na Milos…


Kris

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu