Dok naši građani u Grčkoj najčešće kupuju nekretnine u komercijalnim "srpskim" letovalištima kao što su Paralija, Pefkohori, Polihrono ili Hanioti, razgovarali smo i sa nekim ko je želeo da kupi stan upravo u mestu koje odudara od svih navedenih. 

Naš sagovornik (ime poznato administratorima sajta) je upravo to i uradio 2014. godine, ispunio sebi i supruzi dugogodišnju želju i postao stanovnik prelepog Afitosa na prvom prstu Halkidikija.


1. Ponosni ste vlasnik stana u Afitosu već 3 godine. Šta je presudilo da odlučite da kupite stan baš u Grčkoj, a ne u nekoj drugoj zemlji?

Supruga i ja obožavamo Grčku, ali nije to presudilo već analiza Grčke, Turske, Španije, Crne Gore i Hrvatske. 

Optimalni odnos cena i ponuđenog kvaliteta, blizine i lakog puta kolima (ako izuzmemo Grdelicu, ali i to je gotovo rešeno), lepote mora i trajanja sezone je nudio Halkidiki u Grčkoj. Uz našu ljubav za Grčku to je bilo presudno da zanemarimo neke negativne strane kao što su znatno veći troškovi života nego, recimo, u Crnoj Gori i Hrvatskoj ili hladnije klime nego što je imaju jug Španije ili Turske. Halkidiki, na kome smo inače često letovali, je time predstavljao optimalno, a nama dostupno rešenje. 

2. Kada je Kasandra u pitanju naši ljudi najčešće kupuju stanove u Polihronu, Pefkohoriju, Haniotiju... Zašto ste se vi odlučili baš za Afitos?

Zašto Afitos? Koliko god obožavamo Grčku i posebno Halkidiki, nismo ljubitelji "novobeogradskog buvljaka", koji je nastao u srpskim kolonijama kao što su Pefkohori ili Hanioti. Afitos je prelepo tradicionalno grčko mesto uz turiste prevashodno iz same Grčke, Nemačke, Italije, Severnih zemalja, i Rusije, a manje iz Srbije, Makedonije, Bugarske i Rumunije nego druga mesta na Kasandri, i daje nam tačno onu atmosferu u kojoj se osećamo prijatno. Žurke uz Cecu i Seku se u Afitosu nikada neće događati. 

Mesto je prilagođeno samim Grcima i zapadnim turistima. Pride Afitos predstavlja i arheološko nalazište i struktura mesta i arhitektura se makar u centru mesta neće menjati za razliku od, recimo, Haniotija čiji razvoj može da se opiše kao Budvanizacija. U odnosu na ostatak Kasandre, Afitos kao da je iz nekog drugog sveta i neće se i nadalje previše menjati. 

Ukusi su, naravno, različiti i većini kupaca iz Srbije će upravo "domaća" srpska atmosfera u onim drugim mestima veoma odgovarati, ali mi volimo da se odmorimo od srpske realnosti. I, onoliko, koliko je to na Halkidikiju uopšte moguće, Afitos nam to i nudi. Takođe je i na odličnoj poziciji sa koje su sve plaže Kasandre, i na istočnoj i na zapadnoj obali, relativno brzo dostupne kao i izlaz na autoput za Solun. Naravno, to su sve racionalizacije. Ukratko ispod crte, došli smo, boravili i zaljubili se u Afitos. 

3. Kada se kod vas rodila želja da imate svoj stan na moru u Grčkoj? I kako ste doneli odluku da ga kupite? 

Ta želja je kod supruge i mene već dugo vremena prisutna, generalno želja za stanom/kućom na moru gde bi provodili celo leto i pobegli od Beograda. Zbog poslova, međutim, nismo mogli da je realizujemo. Onog trenutka, kada smo uspeli da se prebacimo na internet poslove, koji omogućavaju prostornu i vremensku slobodu, prelomili smo i prodali stan viška u Beogradu da bi kupili stan u Grčkoj. 

4. Niste se brinuli da tokom kupoprodaje možda nešto pođe nekom neželjenom stranom i dođe do nekih problema? 

Zbog potpuno drugačijeg grčkog sistema registracije i vođenja nekretnina, gde umesto katastarskog izvoda advokat proverava nekretninu i daje nam svoje mišljenje da li je čista, bili smo veoma zabrinuti. Nezavisno od velikog poverenja u našeg advokata, platili smo i za neke dodatne provere i "drugo mišljenje". Svejedno smo ostali zabrinuti sve do kraja procedure i završne uknjižbe. Sada, međutim, u grčke katastre imamo više poverenja nego u naše. 

5. Kupili ste stan od 40 m2 koji se nalazi nedaleko od centra Afitosa. Da li je u pitanju bila novogradnja ili starogradnja? 

40m2, jednoiposoban stan, 14m2 terase, 5 m2 ostave i garažno mesto 12m2 u zatvorenoj garaži, novogradnja 2011 godine, prvi sprat. Zgrada i stan su građevinski odlično odrađeni, sve instalacije uključujući instalacije za centralno grejanje i kablovsku i satelitsku televiziju kao i za alarmni sistem i klimu već uvedene. Bez ikakve potrebe naknadnih radova i kopanja zidova. Sigurnosna ulazna vrata od čiste hrastovine, takođe šaloni na vratima terase i ograda na terasi. Utičnice sve Legrand. Veliki broj sijaličnih mesta, odlično raspoređenih, čak i u ostavi. 

Sve je veoma kvalitetno urađeno, taman po meri bez iživljavanja (ako izuzmemo preteranu količinu hrastovine). Bojler pozicioniran u ostavi, izvodi za veš-mašinu u ostavi, na terasi i u kuhinji, tako da relatvno malo kupatilo deluje veoma komforno i pored full-size kade, jer nije opterećeno bojlerom i veš-mašinom. Naravno, nije sve idealno, pozicija vodoinstalacija, odnosno kuhinje je kretenska u odnosu na mogućnosti, koje je prostor pružao. Takođe širina spavaće sobe od 2,40m, koja onemogućava stavljanje normalnog kreveta od 1,80m uz potpuno otvaranje vrata od terase. 

Uz ograničen budžet, neki kompromis je neminovan, ali ovo je bilo prihvatljivo u odnosu na nedostatke drugih stanova. Obzirom na visoke cene grčkih majstora svakom bih savetovao da kupi novogradnju i ne upušta se u "zabavu" renoviranja i adaptacije.  

Stan je plaćen 65.000 Eura all inclusive kod investitora, znači sa uključenim porezom na prenos, troškovima notara i prve uknjižbe. Neto iznos za sam stan bi otprilike izašao na 56-57.000 Eura ili oko 1.400 Eura po kvadratu (sama stambena površina, inače i manje ako se uračunaju terasa, ostava, garažno mesto). 

6. Kako je tekao vaš proces kupovine? Da li ste angažovali agenciju ili samo advokata? 

Za proces kupovine smo odvojili tri nedelje boravka u lokalu. Pokušali smo prvo preko agencija, sa dve naše agencije, koje posluju u Grčkoj, i tri-četiri lokalne. Mi smo na jednom portalu našli određen broj potencijalno odgovarajućih stanova i obratili se agencijama sa željom da pogledamo te stanove plus im poslali detaljnu listu zahteva da nam ponude i neke neoglašene stanove. I pored veoma decidiranih zahteva oko lokacije i stana, uporno su nam nudili/pokazivali objekte u suprotnosti sa našim zahtevima. Čak su izbegavali da nam pokažu objekte iz njihovog sopstvenog izbora, a koji su za nas dolazili u obzir. 

Kao da su se sve agencije baš trudile da nam uvale objekte koje niko drugi neće (preskupe, neadekvatna lokacija/pozicija, neadekvatan kvalitet). Jedino jedna lokalna grčka agencija iz Haniotija se pokazala izuzetno korektnom, ali su imali samo suženu ponudu malo skupljih objekata. Posebno jedan objekat, koji smo na kraju i kupili, niko nije hteo da nam pokaže, bilo da ga imao u ponudi ili trebalo da se dogovori sa drugom agencijom. 

Pokazalo se da pojedine agencije uzimaju tuđe ponude i uvrste u svoj asortiman, da bi ga popunili i privukli interesente (a bez informisanja vlasnika/posrednika, koji to drži). Naravno, takve stanove nikako ne pokazuju i stalno vrdaju oko njih, a pokušavaju nešto drugo da uvale. 

7. Šta ste nakon toga uradili? 

Nakon gubitka nekoliko dana intenzivnog obilaženja sa agencijama, odlučili smo da zaobiđemo agencije te smo krenuli da prvo precizno determinišemo i obilazimo nama prihvatljive mikrolokacije u potrazi za istaknutim banerima "Politeia" ("Prodaje se"). Pored toga smo ulicu po ulicu obilazili po Afitosu, da bi našli taj stan, koji nam se zalepio za oko, a koji uporno niko nije hteo da nam pokaže. 

Na kraju smo pronašli upravo naš željeni stan u Afitosu, raspitali se kod budućih komšija malo o zgradi i investitoru i na osnovu banera sa brojem telefona, investitora i kontaktirali. Ispostavilo se da investitor ima i građevinsku kompaniju i sopstvenu agenciju za nekretnine i nije imao pojma, koje druge agencije ga vode u ponudi, a da ga nisu ni kontaktirali. Posle toga se setio da stavi watermark sa imenom svoje agencije na slike stanova u tom objektu. 

Sa njim smo direktno ispregovarali all-inclusive cenu stana i njegovu obavezu da nam odradi i uvođenje vode i struje, to jest ugovore sa elektrodistribucijom i vodovodom. Kod novogradnji tek novi vlasnik sklapa ugovore oko vode i struje. Pošto nam je investitor praktično ceo posao odradio (uključujući notara, uknjižbu, vodu, struju), samo smo još advokata angažovali. 

8. Osim već navedenog iznosa koji ste dali za kupovinu stana, koji su bili ostali troškovi koje ste imali? 

Kao što je rečeno, all-inclusive cena sa porezom na prenos, notarom, prvom uknjižbom je bila 65.000 Eura. Pored toga smo platili glavnog advokata 800 Eura za ugovor, proveru papira, prijavu u poresku upravu i još neke stvari, koje nisam u detalj upamtio, plus 200 Eura za drugu i finalnu uknjižbu, 80 Eura za nekog klinca prevodioca na potpisivanju ugovora, nekih 250 Eura (možda je bilo manje ili više, ne sećam se) za overen prevod od 36 strana na srpski (koji je potreban za našu banku da bi moglo da se plati), 250 Eura za ugovor sa vodovodom, nešto oko 600 Eura za ugovor sa elektrodistribucijom. To su minimalni troškovi, mi smo, međutim, imali još neke. 

Platili smo još jednog advokata za "drugo mišljenje" 500 Eura, i dali na prevod i ostale dokumente iz Grčke (uknjižbe itd), što se ne sećam, koliko je iznelo. Značajan trošak su bili višekratni boravci u Grčkoj oko traženja stana, sklapanja predugovora, povratka u Beograd za isplatu, pa vraćanje na potpisivanje glavnog ugovora i uknjižbu, uvođenje vode i struje, bojlera, osnovno opremanje da makar može da se prenoći u stanu itd. 

To su ukupno nekih 8-9 nedelja boravka u Grčkoj (jul do oktobar smo non-stop na nedeljnom ili dvonedeljnom razmaku šetali između Beograda i Grčke) puta 60 Eura dnevno za apartmane plus putni troškovi. Može to, naravno, i sa mnogo kraćim boravcima u Grčkoj, ali mi smo se navukli da spojimo prijatno sa korisnim pa smo to morali i da platimo. Uz racionalniji pristup, bolju organizaciju i ovlašćenje advokatu taj deo troškova može da se svede i na znatno manji iznos. Ali je ovako bilo prijatnije. 

9. Koliko plaćate račune za stan od 40m2? Koliko za vaš stan iznosi godišnji porez na nekretninu koju posedujete u Grčkoj? 

Troškovi se odnose na punih tri meseca letnje upotrebe: voda iznosi godišnje oko 90-100 Eura, struja oko 300 Eura (sa uključenim lokalnim taksama i taksom za tv), pražnjenje sengrupa oko 120 Eura. 

Porez iznosi oko 200 Eura plus 70 Eura advokatu za hendlovanje poreza. Čak i najluksuznija mesta na moru se u Grčkoj poreski tarifiraju kao selendre, dok se čak i za rupu u suterenu u gradu plaća veći porez. 

10. Da li stan izdajete ili sa porodicom boravite u njemu? Koliko vremena godišnje provedete u njemu? 

Stan koristimo supruga i ja isključivo za lično uživanje tokom tri letnja meseca i ne izdajemo nikom. U prvoj godini smo zbog opremanja stana proveli dosta vremena i u zimskom periodu. Da nije kolektivna odluka, lično bih provodio svih 6 meseci, koliko Šengen dopušta, u Grčkoj. Zimi se primeti da je selo u pitanju, ali ko sa time nema problema, može tokom cele godine da uživa. 

11. Sada kada su vam se utisci malo slegli, da li mislite da je bolje biti turista u Grčkoj tokom desetak dana letovanja ili ipak imati nešto svoje?

Nije dobro postavljeno pitanje. Za desetak dana godišnje se kupovina nekretnine u Grčkoj ne isplati, izuzev, ko želi i da je izdaje. Inače, uvek je bolje biti svoj na svome, i ko može da boravi u Grčkoj tokom produženih perioda, za njega je to apsolutno bolje rešenje. 

Iole pristojan apartman ispod 60 Eura dnevno ne može da se nađe, a privileg isključivo lične upotrebe (i shodno tome higijene i čistoće) te strukture/opreme tačno po meri i potrebi je neprocenjiv. Ne bismo tu slobodu i uživanje ikada više menjali za hotelske ili apartmanske smeštaje (barem ne u onoj klasi, koju sebi možemo da dopustimo, a pogotovo tokom produženog boravka). 

12. Po vašem mišljenju kome se kupovina nekretnine u Grčkoj isplati? 

Ljudima, kojima poslovne i druge obaveze ne ostavljaju previše slobodnog vremena i geografske nezavisnosti se to isplati jedino ako ga delimično koriste, a delimično izdaju. U tom slučaju imaju besplatan odmor po meri i još i zarade. Od onih, koji nemaju nameru da izdaju nekretninu, se isplati onima, koji rade neki posao preko interneta ili slično i prostorno i vremenski su nezavisni. 

Ko može 3-6 meseci da provede u Grčkoj, sebi kupovinom nekretnine dodaje jednu sasvim drugu dimenziju u kvalitetu života. Neprocenjivo iskustvo. Treba napomenuti, da je to možda više priča za starosnu dob 50+, kada se već koliko-toliko putovalo po Evropi ili svetu i kada je radoznalost manja, a želja za komforom i stalnošću veća. Nije za mlađe, koji, ako ništa drugo, i po Grčkoj treba da upoznaju još mnoštvo mesta, a kamoli po Evropi i svetu. Izuzev, ako neko ima dovoljno sredstava i za stalnu nekretninu u Grčkoj i za ekstenzivna putovanja na druga mesta.

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu