Svake godine neposredno pred proslavu Božića u Grčkoj 25. decembra dobijamo pitanja "Zar Grci ne slave Božić 7. januara kad i mi?", "Zar Grci nisu pravoslavci?" i slična. Ukoliko je nekom uopšte važna pripadnost veri, reći ćemo da Grci jesu pravoslavne vere, a evo objašnjenja i odgovora na sva pitanja.
 

Da je bilo malo više mudrosti koje kroz našu istoriju često nema, Srbi bi kao i Grci dočekivali Božić 25. decembra, a ne 7. januara. Grci danas slave Božić 25. decembra zahvaljujući srpskom matematičaru, geofizičaru, klimatologu i astronomu Milutinu Milankoviću.

Čuveni srpski i svetski naučnik izradio je 1923. godine novi revidirani (reformisani) Julijanski kalendar koji je Grčka pravoslavna crkva odmah prihvatila, a zbog njegovog tvorca ga u grčkim teološkim krugovima i danas nazivaju „srpskim kalendarom“.

Mnogi Srbi ni ne znaju zašto Grci kao pravoslavci Božić slave 25. decembra, umesto 7. januara, a ustvari je samo malo nedostajalo pa da i Srpska pravoslavna crkva pređe na reformisani Julijanski kalendar po kome se Božić poklapa sa Gregorijanskim kalendarom (25. decembar) na koji je Rimo-katolička crkva odavno prešla.

Problemi sa velikim brojem neradnih dana

Priča o reformisanom kalendaru započinje dvadesetih godina prošlog veka kada su se u tada novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici, od Božića do Uskrsa, slavili duplo. Katolici su svoj Božić proslavljali 25. decembra, a pravoslavci 7. januara. Isto tako su se i dva Uskrsa, pravoslavni i katolički, proslavljali neradno kao državni praznici.

Uvidevši problem velikog broja neradnih dana u državnoj službi, naročito oko Nove godine, što je loše uticalo na privredu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čak je i tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević zatražio od Skupštine da pripremi predlog o unifikaciji datuma državnih praznika. Pošto je u pitanju bilo veoma delikatno pitanje u kome se u novoj državi nije smeo ukinuti praznik ni jednoj ni drugoj grupi hrišćanskih vernika, parlament je dve godine kasnije došao do zaključka da je to nemoguće uraditi.

Rešenje je 1923. godine ponudio Milutin Milanković koji je već tada uveliko na zahtev vaseljenskog patrijarha Milentija IV radio na pravljenju novog Julijanskog kalendara, koji je imao za cilj da smanji vremenski jaz između hrišćanskih kalendara. Rezultat Milankovićevih proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok na primer još uvek svetski priznat Gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina.

Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da Julijanski kalendar, od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji, kasni po dan na svakih 128 godina. Ispravivši ove nedostatke, Milanković je u svom kalendaru napomenuo da svi meseci treba da imaju po 30 dana, osim februara sa 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini. 

Srpska pravoslavna crkva odbija Milankovićev kalendar 

Milutin Milanković je svoj novi julijanski kalendar predstavio na Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Carigradu. Milankovićev kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, Poljska i mnoge druge. Milankovićev kalendar su odbacile jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci.

Srpska pravoslavna crkva je posle velike diskusije takođe odlučila da odbaci Milankovićev kalendar tesnom većinom. 

Zvanični razlozi za odbacivanje Milankovićevog kalendara bili su potpuno trivijalni i odnosili su se na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje Petrovskog posta. Pozadina ovog odbijanja u stvari je ležala u tihom sukobu između SPC i kralja Aleksandra. 

Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar želi da postane apsolutista, a da bi se prelaskom na novi Julijanski kalendar ustvari udovoljilo katoličkim Hrvatima u novoj državi, za koje se tada smatralo da bi više trebalo da poštuju srpske praznike. Od Milankovića je tada zatraženo da napravi prepravke u svom kalendaru kako bi se datumi u već odštampanim kalendarima SPC za narednih nekoliko godina poklopili, odnosno da se prelaz na novi kalendar izvrši postepeno.

Milanković je kao naučnik odbio da se povinuje ovom zahtevu, odgovorivši da na stolu imaju najtačniji kalendar na svetu, a da je na njima da ga prilagođavaju kako žele i rade s njim šta hoće, ali da onda to više neće biti ispravan kalendar. 

Problem je kao i mnogo puta u srpskoj istoriji rešen tako što nije rešen, odnosno sve je ostalo po starom. Kraljevina SHS nastavila je da Božić i druge crkvene praznike slavi duplo, a Grci su se sa 7. januara prebacili na slavljenje Božića 25. decembra po novom Milankovićevom Julijanskom kalendaru.

Doduše, Božić se i po starom Julijanskom kalendaru slavi 25. decembra, samo što se on ne poklapa sa novim kalendarom i pada na 7. januar.

Ne! Grci ne slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru!

Mnogi Srbi i danas umeju da pogreše tvrdeći da Grci, Rumuni i ostali pravoslavci proslavljaju Božić 25. decembra po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru, iako oni to zapravo rade po novom Julijanskom kalendaru. Srpska i Ruska pravoslavna crkva nisu svoje kalendare reformisale ni do danas, za šta teoretičari vere tvrde da je u pitanju samo vid političkog otpora prema zapadnom hrišćanstvu.

Dok Rusi možda i imaju opravdanje da zadrže stari kalendar, za pravoslavne Srbe i dalje nije jasno zašto odbijaju da pređu na kalendar koji se i danas u naučnim krugovima smatra najtačnijim na svetu, a koji je izradio jedan od najvećih srpskih umova Milutin Milanković. Mislite o tome...

Priče da Grci slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru godinama nameću oni koji pokušavaju da ubede javnost da su se Grci približili rimo-katoličkoj crkvi i napustili staro pravoslavlje, ne shvatajući da je samo u pitanju modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i SPC, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. 

Milankovićeve izmene Julijanskog kalendara usvojene na Svepravoslavnom saboru 1923. u Carigradu

- Oduzeti 13 dana od starog Julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine
- Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su zbog promene u prvoj godini izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije
- Svi meseci u godini imaće isti broj dana i ubuduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj
- Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka
- Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine 
- Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada
- Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice
- Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom koji za osnovu uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu
- Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama
- Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, itd.). Ostale su proste (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.).

 

Zahvaljujemo na ovom tekstu novinaru Vladi Živanoviću


Objašnjenje teksta u kratkim tezama

• postojali su Julijanski ili Pravoslavni kalendar (Božić 07.01.) i Gregorijanski ili Rimo-katolički kalendar (Božić 25.12.)
• Milanković pravi nov REFORMISANI Julijanski kalendar koji je tačniji od oba gore navedena

• 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar odmah PRIHVATAJU: Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, Kiparska, Poljska patrijaršija
• 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar ODBIJAJU: srpska, jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci

• ruska crkva je među najuticajnijim na svetu pa je donekle razumljivo zašto su Rusi odbili
• Srpska Pravoslavna Crkva je odbila zbog sukoba između njih i tadašnjeg kralja Aleksandra

• U pitanju je modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i SPC, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. 

• Grci, Bugari, Rumuni i ostali pravoslavni narodi ne slave Božić po Gregorijanskom (Rimo-katoličkom kalendaru) kao što se mnogo puta mislilo, pisalo i prenosilo, već po NOVOM REFORMISANOM (revidiranom) JULIJANSKOM (pravoslavnom) kalendaru

Ovim redom su nastajali kalendari:

1. Prvo je nastao Julijanski kalendar, dobio ime po Juliju Cezaru. Zato ga zovu i stari Julijanski kalendar.
2. Zatim je nastao Gregorijanski (dobio ime po PAPI Grguru) - rimokatolički kalendar. Zato ga zovu i novi kalendar.
3. Poslednji je Milankovićev - NOVI Julijanski kalendar.

Zaključak:

• Srbija, Rusija itd... Božić slave 7. januara po STAROM JULIJANSKOM KALENDARU

• Grčka, Bugarska, Rumunija itd... Božić slave 25. decembra po NOVOM JULIJANSKOM TJ. MILANKOVIĆEVOM KALENDARU

• Hrvatska, Italija itd... Božić slave 25. decembra po GREGORIJANSKOM (RIMO-KATOLIČKOM KALENDARU) 

Napiši komentar
414 sloba   24/12/2016
Dodvoravanje rusima. U Srbiji su i dalje komunisti na vlasti narocito sps
1315 Alföldi Sándor   22/12/2017
Taj kalendar je koliko znam izrađen za Srpsku Pravoslavnu Crkvu i najtačniji je od svih kalendara koji su ikada izrađeni. Bar sam to video na sajtu CERN- a kada se proslavljao neki jubilej u vezi našeg velikog naučnika. On je inače izradio i puno toga vezano za klimatske promene kada o tome niko još nije ni sanjao. Isplati se potražiti na netu. Na žalost skoro sve je na engleskom.
1316 Дарко Чепић   22/12/2017
Не знам у чему је проблем да пређемо на нови јулијански календар кад свакако у свакодневном животу живимо по грегоријанском календару који се поклапа са овим новим, разлика је само што свеце славимо две недеље касније, само црквена лица изгледа живе по старом календару.
1317 Vladimir Sredojevic   22/12/2017
I Rumuni koriste Milankovicev kalendar odavno a pravoslavci su kao i mi.
1318 Нада Радошевић   22/12/2017
Da ja sam o tome citala da su Grci prihvatili predlog Srpske crkve a onda se Srpska crkva povukla i zadrzala stari
1319 Sladjana Jovanovski Divljak   22/12/2017
Da je bio Italijan ili druge pripadnosti oberucke bi prihvatili ovako ne moze,kad je nas covek.Najteze je je Srbima pokazati da Srbin vredi.
1320 Bojkan Novakovic   22/12/2017
Ako je tako zasto Grci imaju 31. Ako su presli na Milankovicev kalendar onda netreba da postuju gregorijanski!
1321 Угљеша Урошевић   22/12/2017
И СПЦ је усвојила Миланковићев календар, само је спровођење одлуке одложила 'за боље време' из пастирских разлога. Наиме, увек дође до раскола том приликом. Нађу се они ултра православни који мисле да је и Свети Сава Божић славио 7.1. А не знају да је 1918. први пут прослављен тада јер је држава прешла на нови, а црква остала на старом...
1322 Dejan Stepanovic   22/12/2017
Samo jos mi, Rusi i Kopti slavimo po netacnom kalendaru...
1323 Zoran Grubisic   24/12/2017
Spc je predlozila kalendar, a odbila ga prvi put jer Rusi zbog revolucije nisu dosli na Hilandar gde je kalendar i usvojen. Spc je trazila odlaganje zbog situacije u Rusiji i nije prihvatila sopstveni predlog kalendara. To je istina,a prica o hrvatima je posle forsirana.
1343 Milos Felbab   12/01/2018
Samo jedna stvar mi nije jasna ovde. Kako mi slavimo Vaskrs po gregorijanskom rimokatolickom kalendaru?


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu