Požar iz 1917. godine je skoro potpuno uništio Solun koji je u to vreme bio sagrađen od drvenih zgrada. Posle rata započela je obnova grada po savremenim standardima i u gradu su napravljeni veliki parkovi, široke ulice i visoke zgrade. 

Požar je trajao skoro 3 dana i u beskućnike pretvorio 72.000 ljudi, od ukupno 271.157 stanovnika koji su živeli tad u njemu. Uništeno je 9.500 kuća.

Prema nalazima istrage od strane suda u Solunu, vatra je počela u subotu 5. avgusta 1917. godine oko 15:00, slučajno u maloj izbegličkoj kući u ulici Olimpiados 3, u okrugu između centra i Gornjeg grada kada je žar iz kuhinje pao u gomilu slame i zapalio je. Zbog nedostatka vode početni požar nije ugašen. Jak vetar je nanosio vatru na susedne kuće koja je nastavlila da se širi centralnim delom Soluna. 

U početku je vatra pratila dva pravca, od ulica Agiou Dimitriou, i preko puta ka Leontos Sofou. Vetar je zatim ojačao i nastavio da širi vatru prema centru grada. U ranim jutarnjim satima narednog dana (6. avgusta), vetar je promenio pravac i dva fronta u požaru uništila su ceo trgovački centar Soluna. U 12:00, vatra je prošla pored crkve Agia Sofije, ali je srećom nije spalila, i nastavila je ka istoku do puta Ethnikis Aminis gde je napokon ugašena. 

Napori na gašenju požara

U gradu nije bilo dovoljno vode za gašenje požara, jer su savezničke snage kontrolisale rezerve vode, koje su smanjene zbog suše tog leta i visoke potrošnje. Još značajnije, gradska vlast nije imala organizovanu vatrogasnu brigadu. Sledećeg jutra, dva britanska vatrogasna vozila i njihovi timovi zaustavili su požar u blizini Bele kule. Francuski vojnici uspeli su da spase i zgradu carine.

Vatra je uništila 32% Soluna, oko 1 kvadratni kilometar. Spaljene su oblasti između ulica Agiou Dimitriou, Leontos Sofou, Nikis, Ethnikis Aminis, Alekandrou Svolou i Egnatia. Izračunato je da je materijalna šteta u Solunu iznosila 8.000.000 tadašnjih zlatnih funti.

Među objektima koji su spaljeni su bile pošte, Gradska kuća, Vodovod i sedište kompanije za gas, Otomanska banka, Nacionalna banka Grčke, delovi crkve Sveti Dimitrije, još dve pravoslavne crkve, 12 džamija, sedište glavnog rabina sa svim arhivama i štamparije većine novina. 

Solun je imao najveći broj objavljenih novina u Grčkoj, ali posle požara većina nije uspela da obnovi svoje poslovanje. Oko 4.096 od 7.695 prodavnica je u gradu potpuno uništeno, a 70% radne snage postalo je nezaposleno.

Briga za žrtve požara počela odmah

Grčke vlasti su izgradile 100 kuća za smeštaj 800 porodica. Britanske vlasti su napravile tri naselja sa 1.300 šatora, gde je smešteno 7.000 beskućnika. Francuske vlasti su uspostavile rešenje za 300 porodica, i izgradile Uniju francuskih Dama, manji kamp za 100 porodica. Zajedno su prevezli 5.000 ljudi vozom besplatno i preselili beskućnike u Atinu, Volos i Larisu. 

Grčke vlasti su dale besplatan hleb za 30.000 lica. Američki, francuski i britanski Crveni krst je distribuirao hranu među beskućnicima. Skoro pola grada Jevreja, nakon što su izgubili kuće i prodavnice, ubrzo su emigrirali u zapadne zemlje, pre svega Francusku i Sjedinjene Američke Države, a neki i u Palestinu.

Perikles Argiropoulos, tadašnji predstavnik vlade, osnovao je Upravu za brigu o hiljadama žrtava požara; i vlada je odobrila kredit od 1.500.000 drahmi za prve potrebe. 

Nadoknada

Nakon uništenja grada, osiguravajuća društva poslala su svoje agente da ispitaju štetu. Pričalo se da su Nemci ili Francuzi izazvali požar namernim paljenjem, ali to je opovrgnuto. Ukupan iznos ugovora o osiguranju je bio oko 3.000.000 zlatnih funti.

Većina osiguravajućih društava u regionu billo je iz Britanije i morali su da obeštete 3.000 ugovora o osiguranju. Pod pritiskom grčkih i stranih vlasti i uz pomoć suda, sve polise osiguranja su u potpunosti isplaćene.

Rekonstrukcija grada

Samo nekoliko dana nakon požara, Venizelosova vlada je objavila da neće dozvoliti obnovu grada kao što je bio do tada već su želeli da stvore novi grad prema urbanističkom planu. Taj plan je napravio francuski arhitekta Ernest Hebrard.

Njegov plan je uklonio istočnjački izgled grada i pretvorio ga u moderni evropski grad kakav je Solun danas.

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu