Kefalonija - jonska feniks ptica koja se rađa iz pepela
18/09/2016 Tekst ažuriran 23/10/2017 Iskustva 0

1953. godine jedan od najjačih svetskih zemljotresa pogodio je grčka ostrva u Jonskom moru. 

Bio je 9. avgust 1953, kada su podrhtavanja tla počela da iskaljuju svoj bes na ostrvima. Neverovatnih 113 potresa i naknadnih podrhtavanja je ostavilo svoj danak na Zakintosu, Kefaloniji, Lefkadi i Itaki. U pitanju je bio niz od četiri velika zemljotresa, svaki jači od prethodnog, što je kulminiralo 12. avgusta 1953. u strašan razorni zemljotres jačine 7,2 stepena Rihterove skale koji je trajao 50 sekundi i iza sebe ostavio veliku tragediju. 

Na Kefaloniji je uništeno skoro sve i snaga razaranja je bila ogromna. Glavni grad Argostoli je bio sravnjen sa zemljom i uništena je skoro svaka kuća u većini okolnih sela, u kojima je poginulo čak 80% lokalnog stanovništva.

Veoma mali broj mesta na Kefaloniji je uspelo da izbegne ono najgore. Centralni udar se desio u južnom delu ostrva i podigao ga za 60 cm iznad vode, a oštre stene iznad obale i danas svedoče o snazi udara. Izuzevši područje oko Fiskarda na severu koje je jedino izbeglo razaranje, u drugim delovima ostrva čitavi gradovi i sela su sravnjeni sa zemljom, više od 600 života je izgubljeno, a hiljade ostrvljana je povređeno i ostavljeno bez krova nad glavom.

Najjači zemljotres se desio 12. avgusta u ranim popodnevnim satima, u vreme kada su mnogi kuvali ručak  na šporetima na gas, što je dovelo do masovnih požara. Ovo objašnjava zašto postoji nedostatak istorijske arhitekture na Kefaloniji.

Građani Kefalonije, već napaćeni i izmučeni prethodnim i nedavnim II svetskim ratom kao i građanskim ratom, bili su veoma hrabri, ali ponovo suočeni sa velikim teškoćama. Bogati i siromašni, svi zajedno ravnopravni u ovoj velikoj nesreći, noć su proveli okupljeni zajedno, napolju, bez svojih kuća i svojih najmilijh. Socijalne razlike su se srušile zajedno sa kućama.

Dovod struje i komunikacione linije su bile prekinute. 

Pomoć

Ostrvljanima su u pomoć pritekli SAD, Britanija, Francuska, Izrael, Švedska i Norveška. Prva pomoć je stigla brodom "HMS Daring", vlasništvo britanske kraljevske mornarice, bio je to prvi brod kojim je dostavljena humanitarna pomoć u gradove Zante i Argostoli, a u znak zahvalnosti danas je po ovom brodu u Argostoliju jedna od ulica dobila svoj naziv.

Izraelci su odmah formirali tim za spasavanje i organizovali hitnu medicinsku pomoć, kao i dostavu hrane i vode. Jedan od izraelskih ratnih brodova iskorišćen je za prebacivanje ranjenih ljudi sa Kefalonije u bolnicu u grad Patras.

Lokalne vlasti svake godine obeležavaju proslavu u čast pripadnika međunarodnih snaga koji su pomogli lokalnom stanovništvu. Još jedna od ulica dobila je ime po Izraelu u znak zahvalnosti za pomoć koju su im pružili. 

Neke od zemalja doprinele su takođe mnogo u periodu koji je nastupio posle zemljotresa. Švedska je izgradila dečiju bolnicu, a ulica u kojoj se nalazi zove se "Švedska" ulica.

Kako kažu dokumenti, na Kefaloniji su izgrađene tada i mnoge drvene kuće u čijoj izgradnji su učestvovali Srbi. 2017. godine dve ulice, jedna u Liksuriju, a druga u Argostoliju, dobile su srpska imena, Voždovačka i Šabac.

Svedočenja spasilaca u zemljotresu

Tragedija i tuga ovog događaja šokirali su upravo one koji su došli u pomoć ostrvljanima. Scene sa kojima su se suočili kada su stigli na ostrvo upoređivali su sa ratnom zonom.
Kefalonija je bila razrušena, u vatri koja i dalje tinja i pepelu od ugašenih požara, i od nje praktično nije ostalo ništa. 

Spasioci su izjavili da su nailazili na ranjene i nagorele koji su ležali pored obale dva dana bez hrane i vode.
Svedočili su kako su stanovnici ostrva kopali rukama kroz ruševine u nadi da će pronaći svoje izgubljene rođake ili imovinu.

Tvrde da je jedna od najgorih stvari na koju su naišli bio užasan smrad koji je ispunjavao vazduh, a da je to bio miris izgorelih tela.

Spašavanje živih i pronalažanje mrtvih je bilo veoma teško, jer je infrastruktura puteva i staza uglavnom bila neupotrebljiva za vozila. Spasioci su koristili kolica za pesak da bi prevezli ljude i prekopotrebnu pomoć.

Ostrvljani su, spasioci svedoče, bili u neverici i šoku pred izgubljenim kućama, imovinom, prijateljima i članovima porodice odjednom.

Na zemljištu su podignuti šatori koji su služili kao bolnice i operacione sale.

Sparno avgustovsko vreme je dodatno otežavalo situaciju. Ljudi su morali da naporno rade teške fizičke aktivnosti sa malo hrane, vode i u najtoplijem mesecu te godine.

Posledice

Pustoš, katastrofa i tragedija su bile tri reči koje opisuju strašnu prirodnu katastrofu koja se dogodila na ostrvu u avgustu 1953. Toliko je štete naneto gradovima i selima da su morali da budu potpuno obnovljeni, ovog puta u skladu sa strogim antiseizmičkim propisima. Nekada od kamena, gline i sena, sada su građene nove jače kuće od betona i blokova.

Najgori udar na privredu posle zemljotresa se desio kada je 100.000 stanovnika napustilo ostrvo i otišlo u inostranstvo (većina njih je emigrirala u SAD i Kanadu), a na ostvu je ostalo samo 25.000 stanovnika koji su ga i obnovili.

U godinama koje su usledile, rekonstrukcija i ekonomski razvoj su povratiti ostrvo u normalan život. Postepeno, mnogi ostrvljani su se vratili u svoj rodni kraj i ulaganjem pomogli razvoj Kefalonije, u vidu maloprodajnih preduzeća - sa posebnim akcentom na turističku industriju.

Grad Argostoli je nekada bilo dom mnogih mletačkih zgrada koje su u potpunosti uništene u zemljotresu, a zatim obnovljene. Mnoge stare vile i crkve su bile oštećene, a njihova originalnost je na žalost izgubljena u obnovi. 

Grad Fiskardo je jedan od retkih gradova koji nije pretrpeo teške posledice i u njemu i danas postoji dosta slikovitih venecijanskih kuća koje su izgrađene pre 1953. godine.

Mesto Sami je uništeno i razrušeno u zemljoteresu, a samo dve kuće i jedan most su prošle sa manjim oštećenjem.

Mesto Kourkoumelata je takođe potpuno porušeno, ali kasnije obnovljeno od strane brodovlasnika Giorgiosa Vergotisa. 

Agia Ierosalim je još jedno mesto koje je uspelo da izbegne efekte zemljotresa i sada ima iste stare venecijanske kuće kao i Fiskardo. 

Međutim, mesto Assos nije bio te sreće kao Fiskardo i Agia Ierosalim, i potpuno je uništeno i sravnjeno sa zemljom. Iz nekog razloga, Francuzi koji su bili zaljubljeni u ovo mesto, uložili su svoj novac i u potpunosti ga obnovili. 
Meštani su pokazali svoju zahvalnost Francuzima i postavili su spomen-ploču zahvalnosti na francuskom i grčkom jeziku, a napravili su i novi kvart i nazvali ga Pariz.

Most Drapano je sačuvan tokom zemljotresa te 1953. godine, ali manastir Agios Andreas nije pošteđen i pretrpeo je neizrecivu štetu. Manastir je renoviran i danas pretvoren u muzej koji čuva ikone i freske iz napuštenih crkvi Kefalonije.

Ovaj strašni zemljotres se takođe osetio i napravio veliki štetu i na ostrvima Zakintos, Itaka i Lefkada, a opisan je u knjizi i u filmu "Mandolina kapetana Korelija". 

Jedna od retkih dobrih stvari koje su se desile za vreme zemljotresa je da su prilikom spadanja maltera sa zida u manastiru Agios Andreas koji je gotovo bio potpuno uništen, otkrivene vredne freske iz 16. veka. 

Još jedna dobra stvar u vezi ovih zemljotresa bilo je i otkriće podzemnog jezera Melissani.

Kefalonija posle zemljotresa

Danas se Kefalonija suočava sa procvatom turističke industrije i stalnim poboljšanjem infrastrukture, sa sve većim brojem stanovnika. Postala je omiljena destinacija među Evropljanima, a ako je ikada neko ostrvo nakon ovakve katastrofe bilo blagosloveno svim mogućim prirodnim lepotama, Kefalonija je upravo to.

14. avgusta 2003. godine dogodila se jeziva koincidencija kada je obližnju Lefkadu pogodio jak zemljotres, tačno 50 godina kasnije, skoro istog dana kao kada je razorni zemljotres pogodio ostrvo Kefalonija.  

Istorija pokazuje da ova zemlja, iako mnogo puta uništena ratom i zemljotresima, svaki put ponovo ustaje kao feniks iz pepela i ponovo se obnavlja sama, a njena prirodna lepota uvek iznova ponovo sija. Njeni ljudi su pored svega ostali jaki, nezavisni, gostoljubivi i dostojanstveni.