Aleksandar III Makedonski, poznatiji kao Aleksandar Veliki, bio je kralj Makedonije od 336. do 323. godine p.n.e. Stvorio je jedno od najvećih carstva antičkog sveta i smatra se jednim od najuspešnijih vladara u istoriji, jer od svoje prve pobede sa samo 18 godina pa sve do smrti nije izgubio nijednu bitku.

Aleksandar Makedonski je rođen u Peli (Centralna Makedonija) 356. godine p.n.e. Njegovi roditelji bili su kralj Filip II Makedonski i kraljica Olimpijada, četvrta Filipova supruga.

Postoje brojne legende vezane za Aleksandrovo rođenje. Prema jednoj legendi Olimpijada je uoči svadbe sanjala munju koja je pogodila u stomak i izazvala veliki požar koji se raširio. Prema drugoj, Filip je nakon venčanja sanjao sebe kako osigurava ženinu utrobu pečatom lava. Neka tumačenja su ukazivala na to da je Aleksandar božanskog porekla i da je njegov otac sam Zevs. Sve ove priče su nastajale sa namerom da pokažu kako je on bio poseban i da ga je čekala neka velika uloga u životu.

Sa samo 10 godina, Aleksandar je dobio na poklon od oca konja Bukefala, koji je kasnije bio njegov pratilac na svim pohodima. Naime, jedan trgovac je ponudio Filipu konja koji je bio toliko divlji da niko nije mogao da ga uzjaše, tako da je Filip želeo da odustane od kupovine. Međutim, Aleksandar je uspeo to da uradi, što je iznenadilo sve i oduševilo njegovog oca. 

Kada je imao 13 godina, Filip je počeo da traži pogodnog učitelja za Aleksandra. Smatrao je da je najbolji izbor Aristotel. Osim što je novčano nagradio Aristotela, Filip je takođe ponovo podigao njegov rodni grad Stagiru. Aleksandar je zajedno sa još nekoliko kraljevskih paževa počeo da uči filozofiju, politiku, logiku, religiju, umetnost, retoriku. Zahvaljujući Aristotelu, kod Aleksandra se posebno razvila ljubav prema nauci, poeziji i filozofiji.

Aleksandrovo školovanje se završilo kada je imao 16 godina i tada počinju njegovi prvi vojni pohodi. Prva značajnija bitka je bila bitka kod Heroneje 338. godine p.n.e., kada se udružio sa ocem. Aleksandar je ovde pokazao veliku hrabrost i junaštvo i makedonska vojska je pobedila. Naredne godine Filip osniva Korintski savez i postaje vrhovni zapovednik grčkih država u predstojećem ratu protiv Persije. 

U tom periodu dolazi do velikih svađa između Filipa i Aleksandra, kao i do pogoršanja odnosa u porodici. Situacija je kulminirala kada je Filip odlučio da se ponovo oženi mnogo mlađom ženom, Kleopatrom Euridikom. Tada su Olimpijada i Aleksandar otišli u Epir sve dok se situacija nije smirila. Nakon pola godine otac i sin su se pomirili.

Makedonski plemić Pausanije ubio je kralja Filipa, a motiv nikada nije bio u potpunosti razjašnjen. Makedonsko plemstvo i vojska proglašavaju Aleksandra za novog kralja, koji odmah po stupanju na presto uklanja sve one za koje je smatrao da su mu potencijalni rivali. U tome mu pomaže majka, koja ubija ćerku Filipa i Kleopatre Euridike, nakon čega Kleopatra izvršava samoubistvo. Aleksandar je poštedeo samo Filipa III Arideja, maloumnog polubrata, za kog je smatrao da mu neće biti nikakva opasnost i da mu ne može zauzeti presto. 

Aleksandar nije uspeo da odmah stekne vlast nad Korintskim savezom, pošto su se neke države pobunile, ali ih je on sa svojom vojskom porazio i time uspostavio potpunu kontrolu nad savezom. Pre pohoda na Persiju, Aleksandar je ratovao na severu kako bi tamo učvrstio granice i tada saznaje da su se pobunile Atina i Teba. Smatrao je da će najbolje biti da uništi Tebu u potpunosti, kao upozorenje drugim gradovima-državama da ne pokušavaju da se pobune. Njegova taktika je upalila - nakon masakra u Tebi, Atinjani su bili primorani da mole za mir.

Nakon što je na taj način učvrstio svoju vlast, Aleksandar kreće u osvajački pohod na Persiju. Pva značajnija bitka u Maloj Aziji bila je bitka kod Granika, gde je ostvario veliku pobedu. Osvojeni gradovi su Aleksandra dočekali kao spasitelja, a on je uspostavljao demokratska uređenja da bi izbegao eventualne pobune. Nastavio je sa osvajanjem pomorskih gradova da Persijanci više ne bi imali luke. 

U gradu Gordionu, Aleksandar je mačem presekao čuveni Gordijev čvor i tako ispunio legendu koja je govorila da će onaj koji to uspe da uradi biti vladar Azije. 

Još jedna značajna bitka bila je bitka kod Isa, gde je porazio persijskog kralja Darija III. Aleksandar je tada odbijao sve mirovne sporazume i nastavio sa osvajanjem. Najteža mu je pala opsada grada Tira, koja je trajala 7 meseci i tokom koje je izgubljen veliki broj vojnika. Sledeće na redu je bilo osvajanje Egipta, gde je Aleksandar dočekan kao “oslobodilac” i tamo osniva grad Aleksandriju. Nakon toga kreće ka Mesopotamiji, a 331. godine p.n.e. zauzima i Vavilon, čime postaje “kralj Vavilona, kralj Azije, kralj četvrtine sveta”.

Aleksandar Veliki je nakon osvajanja Persije pokušao da uvede persijske običaje na dvor. Počeo je da nosi persijsku odeću i uveo običaj klečanja pred kraljem što se Grcima uopšte nije svidelo. On je sve to radio da bi pridobio persijsko plemstvo i da bi ga narod brže prihvatio kao kralja, ali obični Grci su bili protiv toga. Da bi još više učvrstio svoju vlast, Aleksandar se ženi princezom Roksanom. Nakon toga nastavlja prema Indiji, gde je pobedio kralja Pora. 

Ovo je bila možda i najteža bitka, u kojoj je vojska Indije imala ratne slonove, a veliki deo makedonske vojske je povređen tako da su jedva izvojevali pobedu. Nakon ove bitke je preminuo Aleksandrov konj, pa on njemu u čast osniva grad nazvan Bukefalija. Iako je želeo da nastavi dalje, vojska se zbog iznemoglosti pobunila, a i sam Aleksandar je bio ranjen, pa je odlučio da na neko vreme obustavi pohod.

U periodu nakon toga Aleksandar je uspeo da smanji jaz između Grka i Persijanaca i da stvori novu vojsku od 30.000 Azijata koja je bila spremna za nova osvajanja Afrike. Događaj koji je Aleksandra mnogo pogodio jeste iznenadna smrt njegovog najboljeg prijatelja i savetnika Hefestiona, nakon kratke bolesti. Aleksandar je toliko izgubio razum zbog toga da je čak naredio da se svim konjima iseče griva i da se ugasi persijska sveta vatra koja se gasila samo kad umru kraljevi.

Ubrzo nakon toga, u junu 323. godine p.n.e., Aleksandar Veliki umire. Tada je imao 32 godine. Uzrok smrti nije poznat iako su mnogi pretpostavljali da je bio otrovan, jer mu je pozlilo nakon bokala vina popijenog na jednoj gozbi. Aleksandrovi generali su se dugo raspravljali oko toga gde će telo biti sahranjeno i bilo je potrebno par godina dok nije prebačen u Aleksandriju, mesto sa kojim je oduvek bio snažno povezan i gde se pretpostavlja da se danas nalazi njegov grob.

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu