Dugo mi je nakon povratka trebalo da se ponovo naviknem na svoj rodni grad, prazan i dosadan, i da se nanovo posvetim svakodnevnim obavezama.


Put od Niša, iz kog smo polazili do Igumenice je trajao oko 12 sati. Pošavši oko 18 časova, izbegli smo gužve na grčkoj granici, koje su u jeku oko 7 časova izjutra po lokalnom vremenu. Nov autoput ka Igumenici je za svaku pohvalu. Put trajektom od Igumenice do Krfa traje sat i po, a Igumenica me je razočarala, ona je samo obična luka i ništa više. Nema dušu, ili barem nisam bila u stanju da je osetim.

Trajekt kojim smo dolazili je bio običan, ali onaj kojim smo se vozili u povratku je bio prilično veliki i odlično opremljen. Bila je vrućina napolju, a mi smo uživali u kožnim sedištima TV sale. Iskrcali smo se u luci glavnog grada ostrva – u Kerkiri. Do našeg letovališta nije trebalo više od 10 minuta vožnje autobusom. Smestili smo se u Dasiji. Mesto je bilo manje nego što smo očekivali, marketi slabo snabdeveni i primetno skuplji u odnosu na Halkidiki i Pieriu. 

Što se šopinga tice, takođe slabo. Ipak, na periferiji Kerkire nalazi se Lidl, tako da smo se tamo snabdeli za celi boravak i to nas je spasilo velikih troškova. Kupila sam knjigu o Krfu na srpskom, nju sam svakog dana s uzbuđenjem iščitavala i na osnovu pročitanog odlučivala šta ću dalje posetiti. Ubrzo smo bili u prelepoj Paleokastrici. Gradić leži na tri zaliva i ima nekoliko plaža. Vozili smo se brodom po imenu Nautilus po okolini. 

Brod ima stakleno dno kroz koje smo posmatrali ronioca u jatu riba. Pored toga, bili smo u objektu sa akvarijumima, a videli smo i reptile koji žive na ostrvu. Koliko se sećam, ova turistička tura nas je stajala 10 evra po osobi, ogranizovana od strane grčke agencije iz Dasije. Vodič kroz živi svet akvarijuma je pričao po nešto zanimljivo o svakoj vrsti. Dodirnula sam zmiju i mazila sam iguanu, koja nije bila zatvorena, već je dremala sa strane i čekala da joj neko od radoznalih turista priđe. 

Paleokastrica je mesto sa mnogo stena i uvalica i sa najlepšom bojom mora koju sam videla na Krfu. Nalazi se na zapadu ostrva. Voda je bila malo hladnija, ali kada je vidite ne možete odoleti da se okupate. Videli smo da ima dosta hotela na liticama sa pogledom na uvale koje zapljuskuje more. Doživljaj je bio izvanredan. Voda mami da joj se prepustite. Doduše, cene su bile skoro jednako visoke kao u našoj Dasiji.

Sledeće mesto koje smo posetili bila je Kerkira, prestonica. Šetali smo kroz stari deo grada, kroz park Esplanadu gde su englezi voleli da igraju kriket, ulicu Liston koja je podignuta po ugledu na čuvenu parisku ulicu. Nismo propustili da uđemo u Staru Tvrđavu, gde je cena ulazice bila 4 evra. Na samom ulazu postoje dve male prostorije koje predstavljaju muzej i galeriju. Stepen iznad je crkva koja spolja izgleda kao grčki hram, a unutra je pravo razočarenje. Mali prostor, slabo uređen, čisto koliko-toliko popunjen ponekom relikvijom. Kao da postoji samo radi postojanja. 

Blizu crkve su izloženi i ratni topovi, ali mislimo da nisu originali. Odatle je lep pogled na luku, jedrilice i kruzere. Stepen iznad su tamnice kroz koje se prolazi, a onda se stiže do jako strmih i klizavih kamenih stepenica koje vode na sam vrh tvrđave. Uz dosta muke, uspenjali smo se, stigli do svetionika koji je najviša tacka utvrđenja, ali je star i neobnovljen. Međutim, vredelo je i te kako, jer nas je tu dočekao pogled za pamćenje! Vidi se cela Esplanada, iza nje nanizane kućice i zgrade starog grada, sa leve strane luka, a sa desne more koje zapljuskuje zidine grada. U tom trenutku je sa aerodroma, koji se nalazi nedaleko odatle, uzletao avion. 

Zgrade starog grada su srednjevekovne, a u prizemlju su radnjice i radnjice, ne zna se koja je od koje pretrpanija i skuplja. Tu smo uz dosta truda, uspeli da pronađemo crkvu Svetog Spiridona, kod njih najcenjenijeg sveca. Ona je zaista bila veličanstvena, oduzimala je dah. Unutra je bilo prilično bučno, jer su stariji meštani sedeli i poluglasno razgovarali među sobom. A ako ste ikada bili u Grčkoj, sigurno znate šta za Grke predstavlja reč ’’poluglasno’’. Pred sam kraj letovanja, obišli smo Sidari. Nalazi se na severu i put do tamo je neverovatno brdovit i prekriven starim maslinjacima. Do onde smo stigli autobusom, ali putevi uopšte ne izgledaju kao da su predviđeni za vožnju autobusa. 

Više su to uzani seoski putevi, malo obnovljeni radi turizma. Ipak, vredi upustiti se u ovu pustolovinu. U Sidariju postoji ogromna peščana plaza. Pesak je utaban, jer sadrži glinu, a voda i dalje doseže do kolena čak i nakon pređenih 100 metara od obale. Idući do kraja te plaže, nailazimo na glinene stene. Tu je pogled predivan, kao i na ostalim stenama, koje se protežu u nastavku puta. Do njih se dolazi tako što se prođe kroz nekoliko kafića koji vise na ivicama stena. Neki luđi od nas su skakali u vodu i kupali se, a onda pokušavali da isplivaju, jer su stene u donjem delu klizave, a struje su ih nosile na razne strane. Mi smo nastavili pohod na glinu. 

Negde pred kraj smo ugledali omiljenu nam plažu. Na njoj nije bilo ležaljki za iznajmljivanje (bez kojih se zaista ne može, jer ako spustite peškir na onakav pesak nećete ga istresti nikada). Interesantno je sto se na tim stenama ljudi suncaju ili ih kvase i mažu se glinom. One kao da su izgrađene od mnostva stepenika, nije uopste teško uspenjati se, ali naravno potreban je oprez. Voda me je naviše oduševila. Magično je tirkizna i neprovidna, zbog gline koju sadrzi u sebi. Ipak, ćista je i neverovatno topla. Na momente nam je bilo vruće kao da se kupamo u banjskoj vodi! Gline ima i na dnu, razmaknete stopalom pesak i slobodno gladite noge dok se brčkate. 

Moj momak kaže da ima osećaj kao da hoda po zmijama, mada je meni ovaj doživljaj bio prijatan. I da, u Sidariju smo se susreli sa krabicama, a na celom ostrvu su odomaćeni gusteri, mali i zemljanih su tonova. Jedan nam je čak ušao u sobu. Meni su bili jako slatki. Cene u Sidariju su bile prihvatljivije. Bio je i veći izbor radnjica. Sve što sam videla na Krfu je prelepo i neobično iskustvo. Jedino mi je žao sto nisam stigla da obiđem Kanone, jedan od najpoznatijih motiva Krfa, i još nekoliko divnih plaža. Uglavnom smo svuda putovali autobuskim linijama, koje povezuju sva mesta na ostrvu sa Kerkirom. Postoje plave i zelene linije i vrlo lako možete nabaviti mapu ostrva ili satnicu autobusa. 

Bez obzira na to što Dasija nije ni velika ni interesantna, i što je sav bitan sadržaj (nimalo raznovrstan) raspoređen oko glavne ulice, ima kristalno čistu i toplu vodu, tako da je odlazak na plažu bio pravo uživanje. Moram reći da se ponekad javila neka meduza, ali nije ništa strašno. Svuda postoje mogućnosti za vodene sportove, ali su u Dasiji bili daleko jeftiniji nego u Sidariju. U Paleokastrici je interesantno iznajmiti čamic i istraživati uvale. 

Nešto što ne treba propustiti je liker od kumkvata – specijalitet ovog grčkog ostrva. Rafovi prodavnica su prekriveni flašama ovog pića, manjim i većim, ukrasnim i običnim. Može se ponegde naći liker od limuna. Radnje obiluju i raznoraznim začinima, u običnim ili specijalnim, suvenirskim pakovanjima. Može se svašta probati od domaćih proizvoda. Od hrane u restoranima, izdvojila bih porciju girosa koja je koštala 8 evra i špagete sa morskim plodovima - 12 evra porcija. Bilo je večeri kada su kokteli u jednom divno uređenom baru na plaži bili na promociji od 5 evra. 

U kom god letovalištu da ste stacionirani, treba obići još po neki delić ostrva. Teško je pretražiti svaki kutak za deset dana, a ujedno se i odmoriti. Ipak, poneki izlet će vam omogućiti da steknete bolji celokupan utisak. S druge strane, šteta je ispustiti blagodeti ovog ostva, kada ste već na tako divnom mestu. Ako umete da uživate u prirodnim i istorijskim lepotama, mogu sa sigurnošću reći da ćete se vratiti ushićeni i puni pozitivnih utisaka. 


Marina Damnjanović

Napiši komentar
198 Sofija Sekulić   29/10/2016
Stvarno je neverovatno da odete na Krf, a da ne posetite ostro Vido. Ukoliko ste srbin, naravno.
199 Tijana Gavrilovic   29/10/2016
Veliki sam ljubitelj Grcke i slusajuci price, odlucila sam da posetim Krf. Obisli smo skoro celo ostrvo, medjutim nisam bila posebno odusevljena... Ukusi su razliciti, ali na mene nije ostavio neki poseban utisak.
200 Svetlana Zorman   29/10/2016
Ostrvo Vido je nešto sto ostavlja poseban utisak, a vožnja brodom sa staklenim dnom je bacanje para, jer nema šta da se vidi, osim peska i po koja ribica. Kerkira divna, kao i ceo Krf koji je prelep.
201 Zorica Cvetkovic   29/10/2016
Otici na Krf i ne pokloniti se Plavoj grobnici i Srpskim herojoma?! Mene bi bilo srmota da pomenem da sam bila na Krfu!
202 Danijela Bešić   29/10/2016
Sve zavisi ko je sta ocekivao, jer sam cula razlicite komentare... Ja licno sam odusevljena, jer je letovanje bilo jako sadrzajno.. i to u sopstvenoj reziji smo obisli znacjna mesta, a ima ih bas. O gradu Krfu nemam dovoljno reci koje bi moje odusevljenje opisale... A cak i plaza i more u Dassiji su meni jako dobri, i ok ... tako da sve u svemu opet bih posetila Krf :)
203 Zorica Cvetkovic   29/10/2016
Lepo pisanije, ali nedostaje ono najbitnije... Vido! Vi niste bili na Krfu!
243 Dragana Stojkovic   01/11/2016
Ne mogu stvarno da razumem da neko dodje na Krf i ne nadje vremena da obidje Vido, da vidi Srpsku kucu. U putopisu gospodje kaze da su odlazili u Lidl a nije primetila tablu sa oznakom da se u Guviji nalazi spomenik isto vazan za nasu istoriju. O Paleokrastici samo kao plaznom mestu sa lepim morem a o predivnom manastiru ni slovce. A izlet sa brodom ok. ali je mogao isto tako i izlet do Agios Mateosa sa posetom prelepom selu i spomeniku drinskoj diviziji, ali... Ne zanima nas sve podjednako nasa proslost ma kako ona velicanstvena bila. A sto se same Kerkire tice, pa da su malkice vise bili zainteresovani ne bi se toliko mucili da nadju Sv. Spiridona jer skoro na svakom uglu imate mapu koja vam uvek pokazuje gde se trenutno nalazite u gradu. Ne znam sta ljudi ocekuju kad krenu na letovanje i ukusi su razliciti ali Krf je mali raj na zemlji za svakog ima po nesto, od ludih provoda na jugu ( Kavos ) do mirnih potpuno netaknutih seoceta u kojima vreme kao da je stalo.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu