Prošlog leta smo bili na Lefkadi i bilo je fenomenalno. A gde ići nakon prelepe Lefkade? Naravno – ponovo na Lefkadu…
Naša porodica ima nepisano pravilo da nikada ne idemo dva puta u isto mesto na more. Ali... uvek postoji izuzetak.

Rezervisali smo smeštaj na istom mestu u Nikiani kao i prošle godine preko sajta Grčkainfo. Kad putujemo u Grčku spavamo na Dojranu u vili „Stefani“. Smeštaj je veoma dobar, sobe su prostrane sa klimom koja je uračunata u cenu, čisto je i imaju lepu terasu, a nalaze se u centru Starog Dojrana vrlo blizu jezera i šetališta. Sve ovo potvrđuje i ocena na sajtu Booking-a koja je ove godine preko 9. Još jedan razlog što idemo preko Dojrana je i taj što je granični prelaz mali i nije mnogo opterećen, pa se vrlo brzo pređe u Grčku, za razliku od Evzonija.

Na Lefkadi smo imali smeštaj u Nikiani u studiju „Fraxi“. Studio nije mnogo veliki, ali je veoma čist, ima dve terase, a peškire i posteljinu menjaju na tri dana. Klima i parking su besplatni. Nikiana je mesto u koje je najbolje ići ako putujete kolima, jer se nalazi između grada Lefkade i Nidrija i za bilo koji odlazak u prodavnicu neophodan vam je automobil. Stvari za svaki dan smo kupovali u „Lidlu“ koji se nalazi u gradu Lefkadi i to na samom izlazu iz grada u pravcu ka Nikiani i Nidriju.

Prva poseta plaži je bila poseta Katizmi… široka urbana plaža sa parkiralištem, kafićima, restoranima i svim mogućim sportovima na vodi. Voda je čista i providna i plivate sa uživanjem. Talasa ima dosta.
Sledećih par dana smo obilazili plaže na koje nismo stigli prošle godine. Bili smo na Pefkuli i Megali Petri.
Pefkula se nalazi uz glavni put i pristupačna je, nema nikakvih sadržaja osim jednog restorana pa morate da ponesete suncobrane, vodu i hranu.

Megali Petra je posebna priča… Prilično je problematična za dolazak, jer je put veoma strm i uzak. Kad tome dodate automobile koji su parkirani uz ivicu puta, jedva ima mesta da drugi automobil prođe. Ali… taj uzak put je dvosmeran, pa kad se svi zaglave, počnu da sviraju i psuju svako na svom jeziku, zabava je zagarantovana. Nije tako strašno kad idete nizbrdo, ali kad se vraćate sa plaže i krenete da se penjete… eeee to je već druga priča. 

U podnožju se nalazi parking gde možete da ostavite kola i onda imate dobrih desetak minuta pešačenja preko stena. Reči ne mogu u potpunosti da dočaraju lepotu ove plaže. Beli pesak, plavo more i uživanje. Na ovu plažu nikako ne polaziti bez suncobrana, jer hladovine nema nigde, poneti dosta vode, hrane.

U Vasilikiju smo kupili karte i brodićem obišli Porto Kaciki i Egremni.

Čini mi se da je ove godine plaža Porto Kaciki nekako veća, ne znam zbog čega. Ima dosta odrona pa je bolje držati se dalje od stena. Plaža je prelepa, ali je prilična gužva, naročito kad pristanu turistički brodići. Do vidikovca iznad plaže je, verovali ili ne, nemoguće doći čak i posle skoro godinu dana od zemljotresa, jer još uvek nije popravljen mostić, tako da nekako tužno deluje ona gvožđurija koja je nekada bila mostić a sada visi iznad mora.

Sledeća stanica našeg brodića bio je Egremni sa svojom nestvarnom kombinacijom belog peska i plavog mora. Na ovoj plaži smo uživali sat i po vremena, za to vreme su se dogodila dva mala odrona, ali mogu vam reći da uopšte nije prijatno gledati. Na Egremniju je situacija ista nakon zemljotresa i sramota je što ništa nije urađeno da se popravi put i stepenice koje vode do plaže.

Ono što bih svakako preporučila svima koji idu na Lefkadu jeste poseta manastiru Faneromeni koji je posvećen Presvetoj Bogorodici, a nalazi se iznad grada Lefkade. Manastir ima prelep vrt koji održavaju monahinje uz pomoć stanovnika iz okolnih sela. Osim vrta, u manastiru se nalazi i mini zoo vrt. Ulazak u manastir je besplatan.

Za kraj smo ostavili posetu crkvi Svetog Ilije koja se nalazi na najvišem vrhu Lefkade. Put vodi kroz živopisna sela, a u nekim delovima je veoma uzak. Kad stignete na vrh i odozgo pogledate put kojim ste stigli, on deluje kao iskrivljena linija. Pogled sa vrha je fenomenalan. Vide se sva okolna ostrva i cela Lefkada. Crkva je veoma mala, tradicionalno ofarbana plavo belom bojom. 

Prilikom povratka u Srbiju posetili smo i Meteore. Posetu ovim manastirima preporučujem svima, jer su stvarno jedinstveni. Za ulazak u manastire se ulaz plaća 3 evra po osobi i prilična je gužva za kupovinu ulaznica. Postoje dani u toku nedelje kada manastiri ne primaju posetioce, pa je dobro informisati se pre polaska. 

Prvi manastir na koji nailazite je manastir Svetog Nikole. U podnožju manastira se nalazi parking a zatim vam treba dobra kondicija da se popnete do samog manastira. 
Najveća gužva je bila za ulazak u manastir Veliki Meteori, jer je pre nas stiglo nekoliko turističkih autobusa. 

Na mene je najjači utisak ostavio manastir Svetog Stefana. Ovo je ženski manastir sa prelepim cvetnim dvorištem, muzejom, suvenirnicom i pogledom na kotlinu u kojoj se nalazi mesto Kalambaka. Ostala dva manastira nisu radila tog dana, a u jedan nismo ulazili jer most koji vodi  donjega nije ulivao poverenje.

Sledeće godine idemo na Eviu, ali sa Lefkadom ćemo se sigurno ponovo družiti.


Marijana Maki

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu