Michalis Ermogenis, predsednik Udruženja građana mesta Oia (čita se "Ija" ili "Ia") - najposećenijeg mesta na Santoriniju, upozorava na opasnosti masovnog turizma na ovom ostrvu i govori o međunarodnoj inicijativi da se ta pojava zaustavi, a turističke destinacije zaštite od pretvaranja u Diznilend.

"Zamislite da ste na Santoriniju, u mestu Oia sa pogledom na more, sa čašom hladnog vina u ruci, očekujući da vidite najpoznatiji zalazak sunca na svetu. Sada zamislite da oko vas stiže hiljade bučnih turista i opkoljavaju Vas i svaku ulicu u mestu, i uništavaju iskustvo za svakoga, a pre svega, za sebe.

Michalis Ermogenis koji živi u Oiji već 10 godina, kaže da se to već dešava i ističe kao najvažniji problem prenatrpanost turistima koji na Santorini dolaze brodovima i zadržavaju se svega nekoliko sati. 

"Tokom leta, jednodnevnim krstarenjima sa Krita i ostalih ostrva, na Santorini stižu turisti sa dva do osam brodova dnevno, ako ne i deset. Avioni sleću na aerodrom svakih 15 minuta, a dolazi i trajekt iz Pireja i sa drugih ostrva. To znači da u roku od dva dana broj turista na ostrvu može preći brojku od 50.000 ljudi ", objašnjava on.

"Čak i da četvrtina ovih turista istovremeno želi da poseti Oiju, to predstavlja beskrajnu kolonu ljudi koji stižu autobusima i kombijima, i izazivaju haos na ulicama i putevima".

Sa ovakvim problemom ne suočavaju se samo stanovnici mesta koji gube svoju privatnost, već se sprečavaju i turisti koji letuju na Santoriniju da posete samo mesto.

"Turisti napuštaju ostrvo sa iskustvom koje se potpuno razlikuje od onoga što su sanjali kada su planirali izlet na Santorini. Postoje turisti koji dolaze u Oia i ostaju nekoliko dana u hotelu - ako se hotel nalazi na padini, plaćaju 300-500 € za noć. A sa druge strane, ima i onih koji dolaze brodom na izlet na nekoliko sati. Hiljade njih iz luke u Oia dolaze autobusom, putevi su preplavljeni, a gostima je onemogućeno da prošetaju, obave kupovinu ili da vide znamenitosti."

Ovakva situacija je stanovnicima Oije poznata godinama i pitanje je šta se može učiniti. 

"Više puta smo tražili bolje planiranje krstarenja tako da imamo samo dva broda dnevno, na primer, umesto jedan dan bez dolazaka brodova, a drugih dana dolazak osam brodova," objašnjava Ermogenis. 


Problem je i Airbnb

Ali krstarenja i izletnici na Santorini nisu jedini neprijatelji stanovnika Oije. Postoji još jedan snažniji protivnik pod nazivom Airbnb. 

"Uticaj Airbnb-a na lokalne zajednice na brojnim turističkim destinacijama tek treba da se vidi", kaže Ermogenis, opisujući kako "svi koji imaju praznu sobu" odlučuju da to ekonomski iskoriste.

"Rezultat je da meštani ne mogu da pronađu ništa da iznajme na ostrvu", objašnjava on, ističući da je prvi sektor koji je pretrpeo posledice ovoga bio sektor turizma. 

"Ako imate hotel sa 20 soba, potrebno vam je najmanje deset zaposlenih. Gde će oni spavati? Meštani koji imaju prazne sobe neće da ih iznajme osoblju hotela ili konobarima koji dolaze da rade na Santoriniju, već će pre iznajmiti turistima za 300 evra po noćenju. Ovo stvara brojne probleme u smislu zapošljavanja."

Ali to nije samo Airbnb. "Trenutno turizmom dominiraju multinacionalne kompanije," objašnjava Ermogenis, navodeći kao primer Expedia i Booking.com, koji kontrolišu većinu online rezervacija.

"Oni samo rade svoj posao, ne zanima ih šta se dešava ovde u mestu i neće da čuju nas. Ali, ako imamo savez od deset ili dvadeset najpopularnijih turističkih destinacija u svetu, ne mogu i neće nas ignorisati."


Šta je rešenje problema?

S tim u vezi, stvorena je Alijansa za istočni Mediteran, uz učešće organizacije Gruppo 25 Aprile koja predstavlja stanovnike Venecije. Danas članovi Alijanse su i Dubrovnik, Krf, Krit i Ibica.

"Imaju iste probleme kao i mi", kaže Ermogenis, naglašavajući važnost svih ovih članica da nastupe zajednički. "Ako ne možemo da kontrolišemo priliv turista suočavamo se sa rizikom da postanemo Diznilend. Niko neće želeti da poseti Santorini ako počne da izgleda kao tematski park. Turisti žele da vide male kuće, zajednicu, ljude koji normalno žive i da sami budu deo tog iskustva. A ne hiljade i hiljade ljudi oko sebe."

Rešenje je, prema Alijansi implementacija održivog modela turizma usmerenog na zaštitu i očuvanje kulturne i prirodne baštine.

"Održivi turizam je dobro poznat i dokumentovan model, postoji u praksi godinama," kaže Ermogenis, "ali uglavnom se ne primenjuje adekvatno, jer je političarima teško da nametnu ovaj model. U Grčkoj nismo dobili podršku od Atine, iako je turizam važan - ako ne i najvažniji faktor grčke ekonomije. Za njih krstarenja su dobra za Grčku, jer donose novac. Mi to ne gledamo tako. Za nas količina nije odgovor, kvalitet je odgovor."
 
"Drugim rečima, ne želimo imati 20 hiljada posetilaca dnevno. Mi želimo da imamo turiste koji žele da dođu na Santorini, ostanu nekoliko dana da upoznaju ostrvo, da ga vide u pravom licu i uživaju u njemu. A ne želimo ljude koji dolaze na jedan sat, prošetaju i brišu posle toga Santorini sa spiska destinacija, jer smatraju da su ga obišli."

Za Ermogenisa stvari su jednostavne: "Sa izuzetkom Akropolja, Oia je verovatno najviše fotografisano mesto u Grčkoj. U stvari, više je slika Oie na društvenim mrežama svakodnevno, nego bilo kog drugog mesta u Grčkoj. Drugim rečima, mi smo lice Grčke. Budući da vlada nije spremna da prihvati činjenicu da bi se Oia trebala tretirati na drugačiji način, mi ćemo učiniti sve što je moguće kako bismo to osigurali i zaštitili lice Grčke".


Izvor: Cyclades24.gr

Napiši komentar
2049 Darko Daničić   09/10/2018
"Ako imate hotel sa 20 soba, potrebno vam je najmanje deset zaposlenih. Gde će oni spavati? Meštani koji imaju prazne sobe neće da ih iznajme osoblju hotela ili konobarima koji dolaze da rade na Santoriniju, već će pre iznajmiti turistima za 300 evra po noćenju. Ovo stvara brojne probleme u smislu zapošljavanja." Najbolje je da zaposlene strpate u podrum da spavaju kako ne bi slučajno ispustili još koji evro.
2050 Mitza   10/10/2018
Slazem se sa prethodnim komentarom. Pa neka gazda hotela odvoji 5 soba za zaposlene. Zasto se buni sto i ostali zele da zarade ?


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu