I ovo leto planirali smo da budemo u Platamonu, kod dragih nam prijatelja Grka Dimitrija i Marije, no došlo je do promene plana. Učestvujući u nagradnoj igri, moj stariji sin osvojio je letovanje na Sitoniji. 


I tako smo se prvi put uputili ka Sitoniji i to u maju mesecu. Suprug skeptik: "Ko zna kakvo je to mesto Nikiti koje smo dobili, ko zna kakvu rupu od smeštaja ćemo dobiti...". Deca oduševljena, dečaci od 4 i 5 godina i devojčica od 13, jer smo dobili nagradu. A ja vagam i na jednu i na drugu stranu, radujem se - nagrada suupeer, ali stoji ono ko zna gde je, šta je... 

Ispostavilo se da naše sumnje nisu tačne. Putovali smo svojim kolima i pomoću uputstva koje smo dobili došli do Sitonije i Nikitija, tačno 750km. Nikiti je malo mesto na poluostrvu Sitonija. Pravo mesto za porodice sa malom decom - provereno! 

Glavni put deli Nikiti na stari i novi deo. Novi deo vodi ka moru gde su uglavnom vile i apartmani za izdavanje, a stari vodi ka brdima gde pretezno žive stari žitelji Nikitija. Penjali smo se jednim putem i došli do vrha brda gde se nalazila mala crkvica, a pogled koji je bio pred nama bio je očaravajući:ceo Nikiti kao na dlanu, more - nema ni pocetka ni kraja... Usput smo kupili i med kod nekog Grka koji nas je odveo u podrum da nam pokaže koliko ima meda, deci je poklonio i po kutijicu propolisa. Nekako su se suprug i on sporazumeli. Med 6e, spustio nam je cenu na 5e, jer smo uzeli 6kg. Kažu da je med u Nikitiju jedan od najboljih. Pa...slazem se! 

Na samo dve ulice od mora u novom delu nalazio se naš smeštaj. Vila nova, lepa, prostrana, dobili smo petokrevetnu mezonetu, zamerke nismo imali. Dobro jesmo dve male: internet veza je bila jako slaba i to je ćerki mnogo smetalo :) I nije bilo hladovine pa nam je auto 12 dana bio na suncu. U "LIDL"-u smo kupovali sve što nam je trebalo od hrane. 

Plaža je duga, peskovita. Mesec maj - sezona još nije počela i to se i videlo. Dosta lokala se renoviralo, betonirali su prilaze, farbali stolove i stolice...Vreme nas je poslužilo, bilo nam je super što nema gužve, dečaci su imali svu slobodu na plaži, a i mi smo mogli malo da odahnemo, a ne da ih non stop pratimo u gužvi gde su... 

Mog supruga ne drži mesto pa smo tako krenuli (što bi naša deca rekla) u istraživanje Sitonije.
Na prvom mestu ono sto nas je ostavilo bez daha je plaža Karidi u Vurvuru. Dobro, moram priznati da je nismo sami otkrili, devojka iz agencije nam je predložila par plaža koje vredi obići. Ova je bila raj na zemlji za nas. Divlja plaža bez kafića, suncobrana, sa peskom boje slonovače - bila je pravi izbor za nas.
Voda je bila neverovatno čista, more mirno, a tek plićak... Klinci se umore da dođu do dela kad im je voda do pupka! 

A sa leve i desne strane stene raj! Za Kaću koja stalno traži neobične školjke i kamenčiće. Sa desne strane iza tih stena još jedna mala plažica koja može da primi jedva dve porodice, jer više mesta za peškire i nema. E tu smo napravili pa bar 100 fotki.

Obišli smo i Neos Marmaras i Toroni. Na izlazu iz Toronija smo našli još jednu divlju plažu - raj za decu za igru. Kod samog ulaska u more nalazi se brdašce, a dole pećina. Kao ona iz bajke o Alibabi. Deca su tu skupljala grančice i unosila ih u pećinu da bi spremili za vatru (u igri naravno). Tih par sati provedenih tu osećali smo se kao Robinson Kruso na pustom ostrvu bez telefona, bez buke, čuju se jedino talasi. Ležimo na pesku, grickamo grisine koje smo poneli iz Pančeva i uživamo. Ne mislimo ni na platu, na probleme koji nas čekaju da ih rešimo, ni na bolest... odmaramo mozak od svega i punimo baterije da imamo snage da rešimo sve ono što nas čeka kad se vratimo u stvarnost!!! 
A da... moram pomenuti i mesto između Toroni i Porto Koufa: uvala, a sa obe strane zelenilo.

Drugu stranu Sitonije smo ostavili za sledeću godinu, jer smo sigurni da ćemo tamo letovati. Od nekoliko Grka iz Nikitija suprug je uzeo broj telefona, tako da imamo direktne kontakte.

Cene ko cene: jeste da je sve skuplje nego kod nas, ali tako je uvek i bilo. Ipak njihov giros dal' bio 3e ili 5e vredi svaku paru. A tek sokovi neka kaže ko šta hoće: "AMITA" sokovi su zakon. Mi smo čak i umesto suvenira poklanjali Amita sok i flašicu morske soli. To smo našim mamama, jer to im znači više od onog magneta za frižider od 2e. Možda su im i baklave malo preslatke, ali ipak Grčka je Grčka, pa ko voli nek izvoli!!!! :))))


Jojkić Zorica
Pančevo

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu