Od kada radimo u Grčkoj u oblasti turizma, a to je rani početak 90-ih godina, bili smo svedoci višegodišnje naklonosti grčkog naroda nama kao turistima prvenstveno, a zatim i kao narodu koji im je po mnogim osobinama jako sličan. Upravo kad smo tih davnih godina činili naše prve korake i učili osnove koje svaki turistički vodič koji dovodi putnike na letovanje ili u obilazak znamenitosti mora da zna, bili smo više puta svedoci finansijskoj popustljivosti koju je grčka agencija u kojoj smo radili imala prema turistima iz tadašnje Jugoslavije, kao i mnogo manjoj finansijskoj toleranciji prema svojim (grčkim) i turistima iz ostalih zemalja. I ne samo ona već i ostale grčke agencije, kao i vlasnici apartmana koji su tada sami izdavali smeštaj turistima.

Javna tajna je bila da ako se našim turistima u to vreme apartman izdavao za tadašnjih 4.000 drahmi, za grčke i zapadne turiste taj isti apartman je koštao 7.000 drahmi dnevno (odnos cena je otprilike bio takav). Nije se mnogo toga promenilo ni danas posle 25 godina, bar ne za one grčke turiste koji ne koriste internet za proveru i upoređivanje cena već smeštaj nalaze sami na licu mesta. Pa se tako i danas često dešava da cena za Srbe bude 50 evra, a za Grke ili Nemce 70 ili 80 evra.

Ne ulazimo u to da li je ispravno ili ne, niti možemo da utičemo da se to promeni. Ali činjenice pokazuju da su Srbi kao narod, osim što su i bez velike platežne moći uvek bili dobrodošli u ovu zemlju, dugi niz godina bili na neki način i povlašteni kod grčkog stanovništva koji se bavi turizmom. 

Te povlastice su se počele primenjivati i na mnoge druge okolnosti, a jedna od njih, o čemu i jeste ova tema i na šta smo letos prvi skrenuli pažnju na našoj Facebook stranici, je bila višegodišnje korišćenje ležaljki i suncobrana (na nekim od plaža Halkidikija, Olimpske regije, ali takođe i u drugim oblastima Grčke) na način koji jeste bio pogodan za nas kao goste, ali poguban za one koji su te ležaljke držali - za vlasnike barova na plažama.


Kako je to bilo ranije...

Ranijih godina naši turisti su opušteno na plažne barove donosili svoju hranu, voće, svoje piće iz super marketa, kafu... Naručivali su nekad piće ili dva, nekad čak nijedno, zatim ostavljali sve stvari na ležaljkama, odlazili na ručak, potom u sobu na popodnevnu dremku i kasnije predveče posle nekoliko sati su se vraćali na tu istu plažu. Stvari su ih uredno uvek čekale na ostavljenom mestu iako je gazda bara tamo negde iza šanka verovatno gunđao, gledajući u 10-ak na isti način zauzetih ležaljki i u leđa novim gostima koji su odlazili u druge barove u kojima su mogli naći slobodno mesto.

Taj isti gazda kafića je godinama i godinama čuvao turistima stvari, osoblje nije saletalo goste da naruče piće više (naročito kad čuju da su prijatelji Srbi u pitanju), a turisti naviknuti na ovakvo poslovanje smatrali su da je to nešto što jednostavno treba da se podrazumeva.

A onda je došla 2015. i 2016. godina i vlasnici barova na plaži su shvatili da to što neki od njih pokazuju empatiju prema turistima, njima samima neće doneti ništa dobro.

Zakup plaže koji je nekada bio simboličan i plaćao se Obalskoj straži preuzela je država i sada je taj zakup "papren", a naplaćuje se prema veličini zakupljenog prostora na obali. Na gradskoj plaži u Neos Marmarasu, vlasnik jednog kafića je uklonio mrežu za odbojku koja je bila na raspolaganju i njegovim gostima, kao i ostalima sa strane koji su želeli da uživaju u besplatnoj igri na pesku, jer je po novim cenama morao samo za mrežu da državi plati 600 € mesečno.

Povećane su zakupnine plaža, povećana je cena struje, povećana je cena vode, povećane su mnoge takse. Jedino što je smanjeno je bio promet pazara. 

Danas je situacija drugačija. Umorni od pojedinih bahatih turista od kojih neki čak pokušavaju da se izvuku tako što neće platiti nijedno piće, kao i od sve većeg broja turista koji sve manje i manje naručuju, a pritom i svoje namirnice konzumiraju kod njih, rešili su da okrenu list. Pa tako danas nailazimo na sve veći broj plaža na kojima se plaća konzumacija 5, 10 ili 15 evra, a sve sa ciljem da se turisti usmere na bar minimalnu potrošnju pića ukoliko već sede ceo dan kod njih i koriste njihove sadržaje. 

Konzumacije koje su obavezne nisu keš koji oni stave u džep i za taj novac vam ne ponude ništa drugo. Ne, oni vam kroz konzumaciju daju količinu pića koje bi u svakom drugom normalnom baru, kafiću ili restoranu, bilo logično da popijete ako ste celodnevni gost.

Neko će ovo što pišemo shvatiti na pravi način, dok će se uvek naći i neko drugi koji će reći "Bitno im je samo da nam uzmu novac". Možemo da negodujemo, da se ljutimo i da nam ne bude pravo, ali jedno moramo imati na umu: svaki beach bar plaća godišnji zakup opštini za iznajmljivanje, i osim što plaća zakup u obavezi je i da održava i sređuje kako obalu tako i deo u vodi (da čisti otpatke koje turisti ostave, da kosi i zaliva travu, da održava zelenilo, uklanja nečistoće iz vode, morsku travu itd...). Oni nisu tu samo da uzmu novac već imaju i velike i fizičke i finansijske obaveze kojih moraju striktno da se pridržavaju. 

Vlasnici barova se ne bogate i nisu milioneri. Nemaju vile od 500 m2, svoju poslugu ili vozni park. Oni takođe žive, i oni imaju porodice i decu, imaju radnike koje treba da plate, i rade kao i svi mi za prihod: nekad manji, nekad veći, ali nikada enorman. Prihod im zavisi od sunca, od kiše, od temperature, od meseca u godini i od gostiju, a avgust je mnogima od njih jedini mesec u godini kada mogu da efektno zarade svoj novac.

Koliko god nas to ljutilo, moramo se podsetiti da beach barovi nisu humanitarne organizacije koje su besplatno uključene u naše vaučere za letovanje. Oni postoje da bi radili i zaradili kao što svi mi radimo, samo svako od nas na neki drugi način. Posećivanje beach barova nije naša obaveza, već naš izbor koji se uvek može preskočiti ukoliko nam u njemu nešto ne odgovara.


Reakcije turista na nova pravila

Kada smo letos pisali o ovoj temi bilo nam je neizmerno drago koliko su naši ljudi razumni, jer je većina vas shvatila da nijedan kafić ili restoran na svetu neće dozvoliti da u njemu jedete (pijete) hranu (piće) koje ste doneli od svoje kuće. Ukoliko to ne radimo u kafićima ili restoranima u svojoj zemlji, zašto bi se podrazumevalo drugačije kada se nađemo na moru i u drugoj zemlji? 

Iako i sami veći deo godine provodimo u Grčkoj, u ovim letovalištima smo i mi turisti. I kao i svi vi plaćamo sve ono što i vi plaćate. Koliko ste sami direktno pogođeni ovakvim cenama konzumacija, na isti način smo pogođeni i mi, možda čak i finansijski više, jer smo nekada u toku dana zbog posla u obavezi da obiđemo 3-4 plaže, ni na jednoj se ne zadržimo duže od 2 sata, a svakako moramo da platimo ono što je predviđeno.

Ali iako smo ovim novim pravilima na isti način pogođeni, potpuno nam je jasno kako je i zašto došlo do ovakvih promena na pojedinim plažama, jer smo pre svega dugogodišnji svedoci dešavanja i sigurni da u pitanju nije pohlepa već isključivo nužda onih koji se ovim poslom bave.


Sa druge strane kao što razumemo njih, potpuno razumemo i ne baš sjajnu finansijsku situaciju naših turista. Svesni smo i to uvek ponavljamo, da zaista saosećamo sa svima onima koji teško, dugo i naporno rade i mesecima štede novac da bi svojoj porodici i deci priuštili letovanje. Svesni smo godinama već da je broj takvih porodica veliki i da se čak iz godine u godinu povećava. Znamo koliko je takvim porodicama u inostranstvu svaki ušteđeni evro bitan. Ali porodice sa niskim standardom su prve shvatile da je ovakvo višegodišnje ponašanje turista prekardašilo svaku moguću meru i podržale naš apel od letos da se takva praksa bar svede na pristojnu meru ukoliko ne može da se potpuno iskoreni.

Dakle... praktično sa jedne strane imamo prodavca usluga koji želi da zaradi, a sa druge imamo kupca kome su te usluge preskupe. Kompromis bi se, verujemo, mogao napraviti vrlo lako, i tome se iskreno nadamo: zabraniti unos pića iz supermarketa koja već postoje u ponudi bara (sokovi, pivo, kafa...), a dozvoliti unos recimo voća koje ne postoji u ponudi (osim ponegde u vidu voćnih salata) i koje vlasnike barova ni na jedan način neće oštetiti.


Zašto pišemo uopšte o svemu ovome? 

Prvi razlog je taj što smo imali potrebu da vam objasnimo, pa čak i ovako slikovito, šta je prethodilo svim tim novim pravilima oko iznajmljivanja ležaljki, zašto su se negde ona promenila, da uzrok tome nije prosta obest ili pohlepa vlasnika barova ili da nas zbog toga "manje vole" ili "samo gledaju kako da nam uzmu novac".

Drugi i mnogo važniji razlog je to što želimo da vas i ubuduće zaštitimo od neprijatne situacije u kojoj se možete naći ukoliko vas konobar sa punim pravom zamoli da napustite kafe bar i pojedete svoju hranu na parkingu ili vas na bilo koji način opomene da ne konzumirate svoju hranu dok ste u njihovom baru. Kao što ne želimo da dopustimo da vam zbog neobaveštenosti bude upropašten ijedan dan na letovanju usled potencijalnog objašnjavanja na plaži sa osobljem ko je i da li je u pravu (kao što je letos već bio slučaj), isto tako ne želimo ni da se bilo ko od turista nađe u situaciji da ružno komentariše grčki narod samo zato što u svom lokalu primenjuju pravila na koja imaju apsolutno pravo (i te slučajeve smo takođe imali prošlog leta).


Na sreću mnogih, ovakva striktna pravila o konzumiranju hrane ili pića iz marketa kao ni obavezne konzumacije se ne primenjuju još uvek u svim barovima. Postoje i dalje barovi u kojima vam niko od osoblja neće skrenuti pažnju ukoliko izvadite svoju kafu, svoje pivo itd..., ali treba da budete svesni da ni oni nisu presrećni zbog toga i da je samo pitanje trenutka kada će se i kod njih to pravilo promeniti.


Svima nama najveći "problem" u ovoj situaciji su deca. Deca ne žele da jedu ono što ima na meniju već žele voće, slatkiše, grickalice...

U slučaju dece potpuno se slažemo da bi svi barovi možda na neki način trebali biti tolerantniji. Hajde da pronađemo neki kompromis: tata i mama ne moraju donositi termos sa kafom od kuće, ali bi se deci (kao što smo ranije napomenuli) trebale dopustiti bar neke grickalice ili voćke koje se ne mogu naći u njihovoj ponudi.


Naš savet

Zbog ovakvih situacija koje nisu precizno objašnjene ni zavedene bilo gde kao jasno pravilo, naš savet za vas je: pre ulaska u bar na plaži jednostavno pitajte osoblje: "Da li je dozvoljeno da kod vas jedem - pijem to i to? Ili da moje dete pije - jede to i to?" Na osnovu toga odlučite hoćete li koristiti njihove usluge, ostati na toj plaži, ali preći na deo u kome nisu ležaljke ili ćete potražiti drugi bar sa fleksibilnijim pravilima. 
Takođe izbegavajte i bojkotujte barove sa neljubaznim osobljem kao i sa enormno visokim cenama ležaljki ili pića!

Ne zaboravite, barovi tolerantni po ovom pitanju još uvek postoje i postojaće dok mi turisti budemo poštovali neke granice. Takođe ne zaboravite da svaki beach bar ima obavezu da manji deo plaže ostavi slobodnim za turiste sa svojim ležaljkama, stoličicama, peškirima, suncobranima. 

Sami možete odlučiti hoćete li uživati u slobodnom delu plaže gde niko neće proveravati šta vadite iz torbe ili ručnog frižidera, ili ćete ipak u beach bar u kom se komoditet mora i platiti.

Izbor je vaš, u svakom slučaju postoji, veliki broj lepih plaža takođe postoji kao i veliki broj drugih barova, i to je najbolja strana cele ove nimalo prijatne priče.

Napiši komentar
482 Nedeljko   09/01/2017
Koliko moraš biti bezobrazan, pa da sednes i kafić na plaži i uneseš svoje piće i hranu? Gde je granica ljudskog bezobrazluka? Pa idite recimo na Adu i tamo nosite sarmice u kafić....
483 Aleksandra N.   09/01/2017
Takvi ljudi treba da odu u Crnu goru pa da vidim da li ce im Crnogorci to dozvoliti a pri tom ce lezaljke i sucobran platiti 20 eura a jos ce im naplatiti i pice uz to.
484 Alen Delic   09/01/2017
Najbolje im je da urade ko na Amuljaniju. Ako ces da pijes njihovo pice,onda besplatna lezaljka. Ako neces, nego svoje onda 5 evra pa izvoli.
1184 Mirjana S.   11/08/2017
Strašno kako pojedina mesta počinju da liče na Crnu Goru! Moja porodica i ja ostavljamo sooolidan novac dnevno po beach barovima, ali mi sve to gubi onaj osećaj opuštenosti i slobode!!!


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu