Drveni brod „Kapetan Kuka“ ljulja se na doku luke u Pargi i krećemo na krstarenje ka severozapadnim ostrvima. Mitologija kaže da je Posejdon snažno bacio trozubac na Krf kako bi stvorio utočište za sebe i boginju Atinu i tako je razdelio Paksos i Antipaksos. 


Kasnije su na Paksosu „ljubavno gnezdo“ svili Marko Antonije i Kleopatra. Naziv potiče najverovatnije od Feničana, prvih doseljenika na ostrvo, od reči ‘’paks’’, koja ukazuje na njegov trapezoidni oblik. Put na sever nam presecaju veliki i brzi feriboti, a naziremo južni špic Krfa. 

Prva pauza je u jednoj od modrih špilja na Antipaksosu gde tišina caruje uz graktanje galebova. Pustahija na minijaturi od pet kvadratnih kilometara gde živi 40 stanovnika. Na sve strane i prelepo zelenkasto more izmamilo je da plivamo do poslednjeg poziva za dalje. Pristajemo u Gaios, glavni turistički grad Paksija. Na ulicama se čuje italijanska harmonika i više se oseća atmosfera sa tih prostora i ako smo u Grčkoj. 

Slatke bašte lokalnih taverni, prepunih meštana, mame dobrom atmosferom. Probali smo da degustiramo pravi kleftiko, ali su nam objasnili da je to porodični ručak ispred kuće, a ne restoran. Sa smeškom je sve lakše prošlo. Na ostrvu dugom osam kilometara živi 2.500 ljudi, a turisti nisu tako brojni, bez obzira na „raj na zemlji“, kako ga nazivaju zbog prirodnih lepota. 

Četvrt miliona stabala maslina daje jedno od najboljih ulja u Grčkoj. Plaže sa belim peskom ili šljunkom, nestvarno tirkizno more i bogata vegetacija dovoljni su za prelep boravak. Lutamo ulicama mada je ovde teško izgubiti se, a otkrića su fascinantna. Bajkovite kamene kuće odenute plaštovima cveća po fasadi mame kamere. Ostrvo je dobro povezano sa Krfom i kopnom lokalnim prevoznicima. Izleti na Antipaksos su na pola sata, a uživanje na ovoj grudvi kopna u Jonskom moru je neopisivo. 

Tišinu dopunjuju samo zvuci prirodne akustike. Jedreći nazad prati nas jato delfina. Nisu antički bogovi bili naivni.


Gordan Gorunović

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu