Krenuo posle spavanja u Leskovcu, i pravio par kraćih pauza, a prespavao u kampu Interstation u Stylidi. Ove godine je produžen autoput iznad Stylide sad prolazite deonicom u brdu i kroz tunel. 


Kamp Interstation je 4 km pre Stylide, svratio u Lidl po hleb, sok i pistaćio na meru (za nas Srbe neizbežna frižider torba mi je još bila puna gotovih jela :-)) pa se vratio par km do kampa.
Prolazni kamp. Ima uvek mesta u hladovini. Snajčica na recepciji otvorila moju staru Šengen vizu, a ne stranicu sa slikom i podacima, i prekrstila me u, Name: Sengenske, Family name: Drzave, Address: Serbia :-)

Sutradan nastavljam i uz put obilazim Termopile, Leonidasov spomenik, pogledao sa brdašca bojište (koje je danas šire, jer se more povuklo). Muzej je interesantniji. Nije za duže zadržavanje, pa produžavam do Kamene Vourle. Lepo mestašce ispod planinski litica, tavernice, i otkrivam da ipak ima opštinski kamp koji je u funkciji. Na deonici od Lamie do Atine ni jedan WC ne radi. Napravljeni novi, ali nedovršeni. Parkinzi nemaju WC. Jedva sam dočekao pumpu pre Atine na 38.374657° - 23.268059°.

Pravim dužu pauzu na toj pumpi koja je opremljena i odličnim svežim pekarskim proizvodima (hlebčić za crnim maslinama prepun maslina, a ne kao suva šuplja lepinja sa 2 iseckane masline koji prave po našim pekarama). Temperatura punih 40°C u hladu, i veoma jak vetar tih dana raspalili su više požara, koji su se videli sa auto puta. Odmori, voda, i vožnja max. 110-120 km/h su najbolje rešenje, jer asfalt je bio usijan. Pa se i formirala kolona koja je išla 110 km/h. Jačina vetra i vrelina su bili toliki da je tek poneki auto prošao većom brzinom.

Produžavam do sledećeg cilja, Epidavros teatra. Ukopan u krečnjačku stenu deluje impozantno. Obilazak sa odmorom od dva sata. Nakon kraćeg bazanja po vrućini Epidavrosa produžavam do kampa Kastraki, odmah pored lepog mesta Tolo. Solidan i čist kamp i toalet. Mada za 18 € u Grčkoj očekujem toaletni papir, da WC školjke imaju daske (toalet je praktički nov, ali daske iz čudnog razloga nisu postavljene?), i da ne moram da tražim po 20 centi za tuš. Kamp ima šoder-pesak plažu. Ona u Tolou mi nekako lepša.

U kampu srećem bajkere iz Bosne, i bajkera iz Hrvatske, iz Karlovca, koji preko Italije i obilaska Rima, ide da obiđe Atinu i Metore, pa se vraća kući preko Albanije i Crne Gore. Smejemo se, u delu Grčke gde ima malo posetilaca iz ex-Yu mi se potrefili u istom kampu.

Nakon dvodnevnog odmora i obilaska Nafplia (super lepo i interesantno mesto, bio lani pa se nisam dugo zadržavao), produžavam preko Tripolija i Spartija do kampa Meltemi kod mesta Gythio. Kamp je u masliniku. Ima hlada, više ili manje. Dobro opremljen. Oko 2 počinje da duva vetar Meltemi, ima talasa, ali topla voda, raj za wind surfere i one što ih vuku mali padobrani. Na dugačkoj plaži ima označenih gnezda morskih kornjača. Ne puštajte kuče da trči i kopa, zaglavićete zatvor ili ogromnu kaznu.

Odatle idem na obilazak velike stene koja viri iz mora, mesta Monemvasia (mesto na obali se zove Gefira.). Monemvasia je stari grad, tvrđava na vrhu je bila zatvorena zbog renoviranja. Inače Monemvasia je dom vinske sorte Malvazija, odakle su je Mlečani preneli u Italiju i Istru. E od Monemvasie idem kraćim, ali jako krivudavim putem do mesta Neapoli pa tako put ispadne i duži (bolji put ide preko mesta Skala).

Iz Nepolija idu trajekti za ostrvo Kithira i drugde valjda (?), dok za Elafonisos idete iz mesta Pounta. Trajekti idu na pola sata, od ujutro do kasno uveče. Udaljenost 1 km ili 10 min. Cena za Škodu Fabiu i putnika 11,5 €. Na trajekt se ulazi u rikverc. Čudna procedura. Ljudi vas navode i zalepe na 20 cm do drugih kola. Odmah ručnu i izađite inače ćete ostati zarobljeni u kolima, a lepše je napraviti par fotografija sa palube.

Na kraju puta od oko 1400 km od Beograda, konačno ostrvo Elafonisos i kamp Simos, na istoimenoj plaži. A more i plaža vredni su tog putovanja. Među 10 najlepših plaža Mediterana. Tirkizno plavo more, svetli pesak, čisto, prostrano, lepo je ležati na plaži sa nogama potopljenim u more (pa onda naravno izgore nos i usne koje niste namazali, pa posle ne skidate šešir sa glave 3 dana :-).

Plaža je dovoljno dugačka da ima i deo za ljude koji se kupaju sa svojim kučićima, i za nudiste, i kojekakve post-hipi frikove. Sunce prži, ali baš, i kroz suncobran, i to onaj sa debljim platnom. Ja sam se setio pa štipaljkama na njega učvrstio alu foliju iz prve pomoći i napravio pravu hladovinu i zaštitu od UV zraka. Kamp Simos je solidan. Jedini na Elafonisosu pa nemate puno izbora. Ima zajedničku kuhinju sa frižiderima i zamrzivačima. Hrana u restoranu je nikakva. Riba loše spremljena, musaka premasna,.. Izbegnite svakako. Bolje ručajte u gradu ili skuvajte sami u kuhinji. Toaleti su OK. Ali u njima je vrelo i noću. Istuširate se i dok se obrišete ponovo ste mokri od znoja.

Od 1. avgusta počinju gužve i bez rezervacije teško ćete naći mesto i parče hladovine. Ja sam bio od 25. jula i već je sve bolje bilo popunjeno. Ostrvo ima još par predivnih plaža. Istaknute table: Divlje kampovanje zabranjeno. Kazna 147 € dnevno, po osobi. Ako ste gost kampa možete slobodno da spavate na plaži i uživate u zvezdanom nebu. Putarina u Grčkoj me izašla (u jednom smeru) 37 € + 11,50 trajekt. Put od Gythia do Elafonisosa je povremeno dosta krivudav, pa je Škodica koja ne podnosi ni blago preupravljanje "zabadala nos" pogotovo u krivinama sa nizbrdicom. Međutim zbog potrošnje, prosek od 4,1 l na 1500 km, i zbog pouzdanosti, ne smeta mi kočenje i ubacivanje u drugu brzinu pre svake krivine.

U povratku sam prvo prespavao u kampu Blue Bay kod Korinta. Lep kamp. Nije neko okruženje. Nemaju zjedničke frižidere i zamrzivač. Plaža kamenje, ali posle 5 min, plićak i pesak. Ali, u taverni u kampu koja radi od 19 h jeo sam najbolju lignju u životu, velika Sredozemna, spremljena jednostavno na grilu, samo limun i maslinovo ulje. Fantastična. Kupio od nekog čiče domaći origano i čaj onaj što miriše na tamjan. Mirisala mi kola u povratku. Sad mi miriše soba na Mediteran.

Obišao sam i mesto Lutraki, odmah kad se prođe Korint. Puno barova, klubova i sl. Pre svega za večernje izlaske. A na ulazu ogroman moderan hotel sa kockarnicom (glupost na kub). Od Atine do Lamie sad samo na par mesta bilo 39°C. Uz Shell-ov V-Power diesel morao sam da pazim da ne prekoračim brzinu jer se trocilindrični dizel motor u Fabiji tako lepo utišao da sam primećivao jaču buku tek na 140 km/h.

Zadnji odmor u Paraliji kod Katerinija. Olimpijska regija je za mene koji sam magnet za komarce poznata "obala komaraca" pa sam odmah izvadio Autan Tropic, tako da za 2 dana boravka nisam imao uboda :-). U Paraliji najbolji riblji restoran je kod luke. U njemu su i cene kako u svim delovima Grčke. Druge tavernice su dosta jeftinije, girosi, palačinke, sladoled, porcije ribe i pacifičkih lignjica, su i duplo jeftinije nego u turističkim mestima Peloponeza. Toplo more. Mutno. Morsku travu možete da zamezite dok plivate...Bolje da nisam išao na Elafonisos. Sad mi podigao standarde za more :-)

Da, na povratku, naši vozači u Makedoniji voze kao Turci kod nas. Pretiču preko pune u krivinama, uleću u makaze bez razmišljanja, a tek na delu kod nas gde su radovi, pretiču punu žutu bez pardona. "Skraćuju" skretanja i obilaze između čunjeva. Ludilo. Ograničenje 60 km/h, ja vozim 70-80 km/h, a šta reći za one koji sa porodicama koji ablenduju i naleću brzinom od sigurno preko 120 km/h, puna linija kao da ne postoji, put tesan. Čista je sreća što nema više saobraćajki.

Policiju nigde video nisam. Možda jer je bila nedelja, ali samo na ovoj deonici bi dobro napunili opštinski i državni budžet, a verovatno i spasili neki život i teške povrede. U Grdeličkoj klisuri sam par puta, morao skoro da se zaustavim i zalepim uz stenu desno, zbog kretena iz suprotnog smera koji pretiču po onim krivinama i upadaju u makaze.


Misha66

Napiši komentar
127 Sunčica Janković   29/10/2016
Bas lepo, pomalo avanturisticki, steta sto si isao sam. Helenofil


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu