Konacno smo posle niza godina letovanja u Grckoj uspeli da odemo na krstarenje oko Svete Gore, tacnije samo zapadnom stranom poluostrva. Zbog jakih struja, velikih talasa i ostrih stena nije dozvoljeno krstaranje turistickim brodovima istocnom stranom Svete Gore. 


Dan za secanje! Plovili smo brodom dva i po sata duz zvanicne morske granicne linije razdvajanja koja se nalazi na 500 metara od obale Svete Gore. Videli smo osam od ukupno 20 manastira, koji se nalaze na samoj obali ili gore u stenama (17 grckih i po jedan bugarski, ruski i srpski). Pristup Svetoj Gori dozvoljen je jedino monasima i muskarcima sa specijalnom dozvolom (vizom) i to iskljucivo morskim putem. Drugim recima, tockovima nije moguc pristup Svetoj Gori, vec samo vodenim putem. 

Sveta Gora je dugacka 57 km i zauzima povrsinu od 336 km2 (cak jednu petinu te povrsine zauzima nas Hilandar). Danas ovde ima 20 manastira od nekadasnjih 300. Dan monaha podeljen je na 8 sati rada, 8 sati molitve i 8 sati spavanja. Kada je crveno slovo vreme molitve traje i po 11 do 12 sati dnevno. Danas na Atosu zivi ukupno 2300 monaha i svi imaju obavezo grcko drzavljanstvo. 

Verovatno ste se pitali, kao i ja, zasto je zenama zabranjen pristup Svetoj Gori? Kazu da je u 11. veku vladala velika glad, pa je stanovnisto hrljalo do svetogorskih manastira. To je dovelo do razvrata na Svetoj Gori. Da bi se to saseklo u korenu, vizantijski car dekretom zabranjuje da zenska noga kroci na tlo Svete Gore. Cak je bilo zabranjeno i drzanje zivotinja zenskog roda... i to se zadrzalo do danas. 

Kazu da su kojim slucajem tada na Svetoj Gori bili zenski manastiri, muskarcima bi bio zabranjen pristup! Zamislite, dekret star preko hiljadu godina vazi kako onda tako i danas!!! Naravno bilo je i krsenja tog dekreta. U dva navrata je jedan Grk pokretao temu Svete Gore na nivou Evropske Unije. Data je preporuka da se Sveta Gora otvori za javnost, medjutim to je samo preporuka koja naravno ne mora da se ispostuje. Za vreme Vojne hunte bilo je cak i ideja da se svetogorski manastiri pretvore u kockarnice, da Athos postane nesto poput Las Vegasa. Hvala bogu, to se nije ostvarilo! 

Na nase krstarenje smo isplovili iz luke Uranopolis (sto u prevodu znaci Nebeski grad) koja je 3,5 km udaljena od granice sa Svetom Gorom. Grad vrvi od turista koji su svi dosli da obilaze vodenim putem manastire. Bezbroj prodavnica suvenira na temu Svete Gore, restorani, kafei... Sudaranje svih mogucih jezika u prolazu reke ljudi. Turisti iz citavog sveta. Do Uranopolisa smo dosli autobusom. Ustajanje u pet ujutro je bila idealna prilika za fotografisanje uspavanog morskog gradica (Hanioti na poluostrvu Kasandra) iz koga smo krenuli na nas izlet. 

Sunce se tek pomalja iza palmi pored kojih prolazimo da bi dosli do mesta gde nas ceka autobus. Lepa su rana jutra na moru! Prelepa! Mir, tisina, miris mora, palme, masline, smokve, cvece, cvetne puzavice najrazlicitijih boja i neki spokoj! 

Pre naseg krstarenja bili smo u Arnei, gradicu gde ima najvise stogodisnjaka u Grckoj. Razlog tome je navodno zdrava izvorska voda. Pili smo vodu koja izvire iz stogodisnjeg platana. Nevorovatno! Mlaz vode, debeo kao jaca muska ruka, kulja iz stabla drveta! Navodno 10km dalje postoji platan iz 10 veka. Uh, sto bi bilo lepo da moze da preprica 10 vekova koje je preziveo! Zanimljiva je i nasa poseta hilandarskom imanju Kakovo, koje se nalazi van Svete Gore i gde nas je staresina imanja docekao sa hladnom vodom u limenim, orosenim bokalima i ratlukom. 

Okolo sve maslinjaci i karakteristican zvuk cvrcaka. Interesantna je i prica kako je nasa crkva doslo do ovog imanja koje ima preko 1700 ha. Naime, jedan turski aga nije mogao da ima decu i cuo je za cudotvornu lozu koja raste na grobu Svetog Simeona na Hilandaru, za koju vlada verovanje da pomaze bracnim parovima da dobiju decu. Posle godinu dana je turski aga dobio sina i u znak zahvalnosti darivao to imanje, koje je nekada bilo preko 2000 ha Srpskoj pravoslavnoj crkvi. 

Na imanju postoji ribljak, pilana (posto je 1600 ha pod sumom), maslinjaci, mala crkvica. Prelepo! Iz agencije koja nas je vodila na izlet skrenuta nam je paznja da nije preporucljivo da se razgolitimo. Znaci nista bermude, dekoltei, minici, gola ledja... Svi su to postovali! Ali moram priznati da mi je to jedino bilo neprijatno. Posto je uzasno vruce, stvarno ne prija da se covek bas zakopca do guse... Ne znam kako oni jadni monasi izdrzavaju sa debelim carapama, takoreci zimskim cipelama i mantijama do guse... 

Ali izdrzasmo nekako i mi. Vredelo je!


Jaca

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu