Ljubitelji Grčke ih znaju kao grčke snajke... Ivana, Tijana i Sanja su tri mlade žene koje je ljubav odvela u Atinu. Pored svakodnevnih obaveza koje imaju, one su i tvorci bloga Grčki kutak na kom uz dozirani humor pišu o lepim i zanimljivim stranama života u Grčkoj, i to rade veoma originalno.

Interesovalo nas je da saznamo ko su ove interesantne mlade žene i kako žive svoj  san u glavnom gradu Grčke...


1. Prvo da vas pitamo od kada datira vaše prijateljstvo? Da li se rodilo u Grčkoj ili Srbiji?

IVANA: Naše prijateljstvo se rodilo u Grčkoj. Spojila nas je drugarica Jelena, koju sam upoznala u avionu. Ona je znala Sanju, a Sanja Tijanu. Prvi put smo se sve tri okupile i upoznale kod Sanje, a zatim smo se povremeno viđale, kako je vreme dozvoljavalo. Pošto smo sve tri gajile ljubav prema pisanju, imale smo svaka svoj blog, oko kojih smo se međusobno spajale i dopunjavale. Sasvim slučajno se iz svega toga rodio Grčki kutak - pomislile smo da bi bilo lepo i korisno da ispričamo svoja iskustva o Grčkoj, jer smo i kroz naše blogove videle da se to ljudima dopada. 

TIJANA: Prvo sam upoznala Sanju (koja je od nas tri s najdužim stažom Atinjanke). Naime, pre nego što ću se preseliti u Grčku našla sam Sanju u nekoj grupi, tipa Srbi u Grčkoj, i zamolila je da mi kaže šta će mi sve od dokumenata trebati za sklapanje braka. Posle par godina upoznala sam i Ivanu. Čim smo se upoznale "legle" smo jedna drugoj, a to mnogo znači posebno kada ste daleko od svog rodnog mesta i dugogodišnjih prijatelja.

SANJA: Upoznavale smo se “lančano”… Kada ste u stranoj zemlji, u ovom slučaju Grčkoj, često je jedna osoba veza između naredne tri. U našem slučaju je to naša drugarica Jelena, koju sam upoznala u avionu na putu za Srbiju. Nastavile smo druženje otkrivajući da nas veže mnogo istih interesovanja i, kao što reče Ivana, iz svega toga izrodio se Grčki Kutak.


2. Koliko ste međusobno bliske? Uspevate li pored svakodnevnih obaveza da se viđate često?

IVANA: Danas sve to nadomešćuju savremene tehnologije. Dobro se poznajemo i imamo poverenja jedna u drugu, tako da se za sve što se bloga tiče dogovaramo preko Viber-a (hvala Bogu da postoji inače bi nam svaki drugi vid komunikacije samo otežavao posao :-)). Pošto živimo na tri različita kraja grada (Atina je ogromna) i svaka ima svoje obaveze na žalost retko se sastajemo. Evo upravo se poslednja 2 meseca dogovaramo da se vidimo, ali čim se Tijana vrati iz posete Srbiji, obećala nam je roštilj u prelepoj bašti njene kuće.

TIJANA: Naša bliskost se nikada ne dovodi u pitanje, koliko se dovodi svaki naš sastanak. Njih dve žive na totalno različitim delovima Atine, a ja u predgrađu. U suštini se retko viđamo, ali često komuniciramo putem savremene tehnologije. Hvala Bogu što je neki tamo Belorus izmislio Viber.

SANJA: Da bih stigla do Tijane treba mi najmanje sat vremena vožnje, do Ivane isto tako… Osuđene smo na kuckanje, telefoniranje i gledanje preko Vibera. Za sada odlično funkcionišemo. Ivana i ja smo “žene bez dvorišta” pa ovaj roštilj čekamo kao ozeblo sunce. Kao što reče Ivana dok se sve tri uklopimo sa slobodnim vremenom prođe i po dva meseca, ali je pravo uživanje kada se na kraju sastanemo uživo.


3. Napustiti svoju zemlju, porodicu, prijatelje, i početi život u novoj (pa čak i kada je nama bliska Grčka u pitanju) nikada nije laka odluka. Sećate li se tog dana kada ste odlazili iz Srbije? Da li je rastanak sa porodicom bio emotivan?

IVANA: Za mene jako. Iako sam neko ko od svoje 18-e godine živi sam, veoma sam to emotivno podnela. Trudila sam se da drugi ne primete, jer sam znala da je i njima teško, ali deset dana pred put ni jednu noć nisam spavala. Ceo moj život je bio u Srbiji. Tu je moja porodica i svi moji prijatelji. Kao veoma društvena osoba, tu sam godinama gradila sjajna prijateljstva, ali i poslovne uspehe. Nakon ozbiljnog razmišljanja da li vredi da sve što sam imala i izgradila ostavim, odlučila sam se da to ipak uradim. Živim 4 godine u Grčkoj i do sada se nisam pokajala :)

TIJANA: Veoma teško, iako to nisam htela da pokažem nikom kada sam krenula (ne bi li im makar malo bilo lakše). Najteže mi je pala činjenica da bratanicu neću moći da viđam svakodnevno, kao do tada. Svaki put kada odem u Srbiju i kada se posle vraćam put Grčke, njene suze me najviše bole. 

SANJA: Ne smem da kažem, rasplakaću mamu (po ko zna koji put danas)…  Šalim se! S obzirom da sam jedino dete svojih roditelja nije mi bilo baš lako. A njima pogotovo. Ostaviti sve za sobom, počev od roditelja, prijatelja, preko posla i svoje domovine (koliko god je bio težak život u njoj), sve to spakovati u tri kofera i krenuti u nepoznato, nije baš mala stvar. Možda u tom trenutku ne osetiš tugu zbog odlaska, ali svakako dođe vreme kada počne da ti nedostaju svi oni koje si ostavio u Srbiji. 


4. Stigli ste u Atinu... prvi mesec je prošao. Kako ste se osećale tada? Da li ste pomislile "Gde smo ovo došle!?" ili ste još više učvrstile svoju ljubav prema Grčkoj?

IVANA: Kao i u svakoj stranoj zemlji, prvi dolazak na duže bude i jedan mali šok. Jezik nisam poznavala iako sam pre toga radila u grčkoj banci i išla na kurs, ali ubrzo sam shvatila da to moje znanje jedva da je dovoljno za jednu rečenicu predstavljanja. Ipak, to mi u početku nije toliko smetalo, jer sam u tom periodu počela sa MBA studijama, pa su svi oko mene pričali na engleskom jeziku. Osim što mi je dan bio ispunjen, svakog vikenda radovala sam se odlasku na plažu. More obožavam, pa sam bila srećna što je tako blizu!

TIJANA: Bilo mi je toliko teško da sam prve dve godine 2-3 meseca bila u Grčkoj, pa onda isto toliko u Srbiji. Grci koliko su nam slični, toliko su i različiti, a posebno Grkinje. Osećala sam se ko da me je neko ubacio u neku američku TV seriju. Trebalo mi je dugo vremena da među njima nađem prave drugarice. Svom srećom tu je bila Sanja, kojoj sam stalno kukala, a ona me uvek tešila. Upoznavanjem (uživo) Ivane dovelo me je do toga da upišem iste studije kao i ona. To mi je dosta pomoglo, jer sam napokon imala neki svoj svet koji nije bio vezan za mog supruga. Osećala sam se samostalnije i to mi je pomoglo da se više ne osećam strancem u ovoj divnoj zemlji.

SANJA: Iako sam znala jezik kada sam došla ovde, uspela sam dva puta za prvih mesec dana da se izgubim u kraju. A pošto sve hoću sama, nisam htela da pitam za pravac. Svaki ćošak mi je ličio na prethodni, pa sam deset puta prošla pored iste prodavnice dok na kraju nisam našla put do kuće. Čini mi se da su mislili da nisam baš najnormalnija… U pekari mi se par puta zapetljao jezik pa sam umesto hleba zatražila nešto drugo (ne smem da napišem šta, oni koji znaju grčki razumeće :- ). Treći dan sam se posvađala na sred prometne saobraćajnice, jer mi je bilo nepojmljivo da ulicu treba da preskočim, a ne da pređem, jer su Grci poznati kao nestrpljivi vozači… Ali živ se čovek na sve navikne. Brzo sam se uklopila u okolinu.


5. Koliko vam nedostaje Srbija? Koliko često uopšte imate mogućnost da je posećujete?

IVANA: Samim odlaskom u Grčku rekla sam sebi da neću biti nostalgična. Tako je i sada, zaista se trudim da se fokusiram na život koji ovde vodim. Ono što mi najviše nedostaje osim porodice su moje drugarice i kafa posle posla sa njima. Evo, i sada dok pišem o njima naziru se suze u mojim očima :). Srbija nije daleko, ali sada sa poslom i porodicom putovanja nije baš lako uskladiti. I kada putujemo, voleli bismo da vidimo nešto drugo, iako se često situacija okrene, pa za recimo za Novu godinu ipak pre izaberemo Srbiju nego neku drugu destinaciju. Sreća je što nas moja porodica često posećuje, pa mi se čini da smo češće zajedno nego kada sam živela u Beogradu.

TIJANA: Nedostaje Srbija, ali ne koliko dragi ljudi iz nje. Svom srećom, danas, uz pomoć moderne tehnologije sam sa svima njima skoro svakodnevno u kontaktu. Ja uglavnom idem jednom godišnje i trudim se da te 2-3 nedelje maksimalno iskoristim sa dragim ljudima na dragim mestima. 

SANJA: Ranije sam išla svake godine i ostajala po dva meseca. Dok svi idu na letovanje u Grčku, ja idem na letovanje u Srbiju :-) Obožavam svoju zemlju i naravno da mi nedostaje, baš onakva kakva je i sa svim ljudima koje sam ostavila kada sam otišla. Poslednje tri godine nisam uspela da se organizujem, najviše zbog porodičnih obaveza, jer uskladiti jednog školarca, suprugov posao i još jednog malog zvrka nije baš lako. Ali ova godina mi neće uteći…


6. U Atinu vas je odvela ljubav. Znamo koliko Grci mogu biti šarmantni, ali na koji način su vas vaši sadašnji muževi osvojili? Ili ste vi osvojile njih? :-)

IVANA: Moj je, boga mi, morao da prođe ozbiljno testiranje :) I sigurno mu nije bilo lako. Ja sam oduvek znala šta tražim, a moj muž me je osvojio svojom inteligencijom, šarmom i pažnjom. Iako mi je daljina bila velika prepreka, kada sam bila sigurna da sam našla ono što sam tražila (to je trajalo 6 godina :)) preselila sam se u Grčku. 

TIJANA: U početku je sve bilo idila dok on nije počeo da voli Plazmu. Šalu na stranu, osvojio me je svojom harizmom, osmehom, dobrotom i inteligencijom. 

SANJA: Ja sam mog osvojila pljeskavicom :-) Ako hoćete da osvojite Grka dajte mu da pojede pljeskavicu, uvek pali! Mene je moj osvojio upornošću, ali na suptilan način. Volim osobe sa kojima mogu pričati o bilo čemu, sa kojima se mogu našaliti a da ne shvate pogrešno, u koje imam poverenje i obratno. To poverenje je bilo ključ svega, pa i onih vrata koje sam otvorila svojim dolaskom ovde.


7. Za grčke muževe mnogi kažu da su slični Crnogorcima: slabo vredni, da se libe svih kućnih poslova, da im je važno da budu gazde u kući... Da li vaši možda pobijaju ovu teoriju?

IVANA: Ah, moj je sušta suprotnost! Ne prođe dan da ne pomislim koliko sam srećna žena! Mislim da su Grci, ako naletite na pravog, naravno, idealni muževi i svoje žene tretiraju kao princeze. Moj muž radi sve poslove, nikada se nije postavljao kao gazda u kući i zaista nemam na šta da se požalim. 

TIJANA: U početku nije znao ni čekić u ruci da drži, a sada sve sam po kući popravlja. Meni je stvarno bilo čudno što Grci za svaku sitnicu zovu majstora. Čak i kada kupe nameštaj u Ikei, koji se sklapa malte ne ko lego kockice, oni plate čoveka da im ga sklopi. Zbog toga sam stalno u početku "kukala" i na sav glas govorila kako u Srbiji skoro svako muško (a i žensko) zna da barata osnovnim alatima. Izgleda su te moje kritike urodile plodom, jer danas imamo sanduk s alatom, a u početku ni čekić nismo imali. Što se tiče spremanja, mi od početka zajedničkog života imamo podeljene kućne poslove. Može on koliko god hoće biti "lenji" Grk, ali ja ću uvek biti "tvrdoglava" Srpkinja koja tera po svom.

SANJA: Većina se ponaša tako iz razloga što ih mame štite kao bele medvede, čast izuzecima. Moj suprug jeste u početku bio “lezi ‘lebu da te jedem”, ali sam posle par meseci života ovde shvatila da su u stvari mame te koje ih takve prave. Ne dozvoljavaju im da budu samostalni u smislu da moraju preuzeti odgovornost. Ali pošto nije oženio Grkinju, nego Srpkinju, morao je da se koriguje hteo-ne hteo. Derem se za deset Grkinja…


8. Da li ste uspele možda da ih u međuvremenu naučite srpski? Koja je bila prva reč na srpskom koju su naučili?

IVANA: Evo ja skoro naučih grčki do savršenstva, a moj muž zna samo nekoliko reči na srpskom. Prve reči koje je naučio i koje su mu se učinile simpatičnim su malo čudne: "Tu, tu, pa tu". Naime, bili smo sa društom u Rimu, i kada sam se sa drugaricama dogovarala šta ćemo posetiti, gledale smo znamenitosti na karti i rekle baš to "Tu, tu, pa tu". On se toga i danas seća i rado ponavlja. 

TIJANA: Moj muž ne zna da ga priča, ali jako dobro razume srpski. Inače, očaran je mojom otadžbinom ne samo zato što je iz nje Željko Obradović i Dejan Bodiroga, već ju je sa mnom istinski upoznao i zavoleo. Pored uobičajnog "volim te" i "mnogo si lepa" koje nauči svaki Grk ne bi li šarmirao neku našu devojku, bilo je to pitanje: "Kako si?"

SANJA: Moj razume dosta, jer sluša mene po ceo dan kako meljem na srpskom, ali ne zna da priča. Zna dosta reči, ali kada treba to sklopiti u rečenicu nastaje problem. Prva reč koju je naučio bila je “Pivo” :-), a ono što najčešće ponavlja je “Je l’ me čuješ”, kao proizvod mog neuspešnog dozivanja dece zaokupljene igrom.


9. Navedite jednu osobinu koju biste promenili kod njih?

IVANA: Izluđuje me kako voze :). Kada bi mogli da ponekad budu malo smireniji, a ne toliko temperamentni kao što jesu, bilo bi mi malkice lakše.

TIJANA: Isto što je i Ivana rekla. Da mi je samo jednom da sednem u automobil sa njim i da ne slušam coktanje i komentare na vožnju automobila okolo nas.

SANJA: Kod muževa ili kod Grka? Ali to mu dođe na isto… :-) Ja bi im ukinula spavanje od 2 do 5 popodne. Greota je izgubiti to vreme na spavanje, a plaža je tako blizu. Vožnju neću da spominjem, sve sam psovke naučila vozeći se sa Grcima, bio onaj drugi učesnik u saobraćaju kriv ili ne. I kukumavčenje za svaku sitnicu… to me izluđuje! 


10. Neke od vas imaju i decu. Da li ih učite srpskom jeziku i srpskoj tradiciji?

IVANA: Ja imam devojčicu koja sa svoje skoro 3 godine podjednako dobro govori oba jezika. Od prvog dana sluša srpski, jer sam želela da nauči i jezik njene mame. Sada već polako počinje da primećuje da tata i mama govore različitim jezicima, ali to joj ne predstavlja problem. Imala sam prilike da upoznam mnogo dece koja su sad odrasla i žive ovde u Atini, a koja fantastično govore srpski jezik. Nadam se da će i moja jednog dana tako :-)

TIJANA: Ja još uvek nemam decu, ali “terorišem” male Grke u komšiluku da nauče po koju na srpskom.

SANJA: Ja sam mama dva dečaka, od 6 i po i 4 i po godine. Od njihovog rođenja im pričam na srpskom i trudim se da svakodnevno komuniciraju sa mojima putem Skajpa, telefona… Stariji priča oba jezika podjednako dobro, dok mlađi zabušava malo, ali voli domaću muziku :-). Kada ste u mešovitom braku malo je teže izbalansirati oba jezika. Uvek prevagne onaj koji je više zastupljen, u našem slučaju grčki. Ali ne odustajem od pričanja na srpskom, jer bi mi bilo nezamislivo da ne mogu razumeti baku i deku iz Srbije ili samo gledati u prazno kada im se neko obrati na srpskom. Da budem iskrena, obožavam Grčku, ali isto tako volim svoju zemlju, kulturu, tradiciju, jezik i koliko su mi deca Grci, isto toliko su i Srbi. Tako da im od rođenja usađujem ljubav prema maminoj zemlji.


11. Postoji li u Atini neko mesto gde se skupljaju Srbi? Imate li neki okvirni podatak koliko Srba živi u glavnom gradu Grčke?

IVANA: Koliko ja znam, ranije je bilo pokušaja da se nešto organizuje, ali se sada svelo na minimum. Čini mi se da bi bilo dobro da tako nešto postoji, jer i na Grčkom kutku često ljudi koji dođu u Atinu pitaju kako mogu da se međusobno upoznaju. Ja iskreno ne znam, ali mislim da nas ima poprilično.

TIJANA: Pre je postojalo udruženje Srba u Grčkoj, međutim isto sa ugasilo i verovali ili ne sve zbog zloupotrebe položaja nekih koji su je nekada vodili. Sada će sigurno neke reći "ma mi Srbi smo stoka gde god da smo", ali ja ću se odmah ograničiti, jer se zaista družim s ljudima koji mi prijaju i koji su dobre osobe. Zaista ne znam koliko nas je, ali predpostavljam da je mnogo pošto Srpska škola vikendom radi u punom jeku.

SANJA: Ima nas jako puno, ali s obzirom da smo raštrkani na različitim stranama grada i svako ima svoje obaveze koje nije lako uskladiti, slabo se viđamo. Najčešće se ljudi sastanu u Srpskoj školi kada dovedu decu, pa iskoriste vreme čekajući da prozbore po koju i popiju kafu. Nekog organizovanog druženja nema, na žalost. Nadamo se da ćemo uskoro uspeti da organizujemo folklornu sekciju pa ćemo se češće viđati makar i na taj način. Ima i onih koji su se “pogrčili” pa izbegavaju svaki kontakt sa svojima, što je meni lično nezamislivo. Tužno je što nas ima jako puno, a da tako malo propagiramo svoju kulturu i tradiciju, za razliku od drugih manjina koje su jako dobro organizovane u Grčkoj.


12. Mnogi turisti misle da je život u Grčkoj idealan. I jeste kada ste turista 10 dana na prelepom moru. Ali kakav je pogled sa one druge strane, kada živite svakodnevno u njoj i delite zajedničke brige ostalog stanovništva?

IVANA: Život je čini mi se svuda onakav kakvim ga vi učinite i organizujete. Mene često pitaju kako recimo izgleda jedan moj dan u Atini. Verujte da se ne razlikuje puno od onih u Beogradu, dakle posao, porodica, druženje sa prijateljima...Trudim se da ne pratim vesti i mislim da ta negativnost  koju vesti pružaju ubije svaku volju da se nešto uradi i postigne.
Ponekad mi muž prepriča ako je nešto važno ili bi eto trebalo da znam. Dakle, svako je kovač svoje sreće, a sa prelepim morem, bez obzira kolika da je kriza, to nekako lakše ide :) Takođe, mi smo navikli na mnogo teži život nego Grci, tako da je njihova priča o krizi nama često veoma smešna. Tu do izražaja dolazi naša dovitljivost i sposobnost da od ničega napravimo nešto, čemu se Grci dive.

TIJANA: Grčka je savršeno nesavršena zemlja. Od muve skoro uvek naprave slona. Mada, to je Grcima u genima, jer ne mogu oni bez "tragedije". Ali bez obzira na sve njene mane, život u Grčkoj je lep. Pored toliko sunčanih dana sve se lakše prebrodi, a kada su tu još zvuci buzukija na nekoj plaži onda je to prava nirvana za vaše telo i duh. Još nešto, u Srbiji sam završila istoriju (o kojoj najčešće pišem na svom blogu Tara u svetu čuda), pa tako da ja zaista uživam što živim u zemlji s bogatom prošlošću.

SANJA: Život u Grčkoj nije bajka (sem ako nemate na računu par miliona evra). Jedina razlika je blizina mora i mogućnost da se divite bogatoj istoriji (što možete i u Srbiji). Vremena su se promenila i često znam da kažem da mi sve liči na početak kraha Jugoslavije u kojoj smo svi dobro živeli. Kada ste samo deset dana na odmoru ne razmišljate o računu za struju, telefon, porezima I ostalim svakodnevnim potrepštinama jedne porodice. Moram da se nadovežem na Ivaninu konstataciju da lakše podnosmo ovu krizu (koju ako uporedite sa našom nije uopšte kriza) i da se bolje snalazimo, jer smo “istrenirani”, dok su Grci generalno izgubljeni i nesnalažljivi u celoj situaciji.


13. Šta vas je najviše iznenadilo u Grčkoj?

IVANA: Možda neke stvari koje su meni bile nepoznate dok nisam došla ovde, kao recimo da Grci stavljaju limun svuda, čak i na pržene krompiriće, a isti slučaj je i sa cimetom koji se nalazi u svim slatkišima, pa čak i na kafi pod obavezno. Usluge su jako skupe, kao na primer šišanje, depilacija koje često koštaju i nekoliko puta više nego u Srbiji. Naravno, o svim zanimljivostima čitajte na našem blogu Grčki Kutak, jer ih je toliko da još uvek imamo gomilu stvari da ispričamo :-)

TIJANA: Venčanja i krštenja se prave po uzoru na one iz američkih filmova. Uvek mora nešto da se pokaže, nekada mi se čini da su opterećeni markama. Mnogo drže do običaja i tradicije, čak da to nekad prelazi granicu lepog i postaje mučno. Zanimljivo je da ovde skoro svaki punoletni član jednog domaćinstva ima svoj automobil, dok je u Srbiji uglavnom jedan za celu porodicu.

SANJA: Volim što Grci ne zapržavaju ručak (ovo progovara domaćica iz mene)… Elem, koliko god da mi smeta nekada njihova opsednutost (to je prava reč verujte mi) svojom domovinom, volim što su nekada takvi. Nikada nećete naići na Grka koji će dozvoliti strancu da ugrozi ili možda uvredi voljenu Grčku. Kada su takve stvari u pitanju Grci su jako složni i svi će “skočiti” u vatru za onog drugog iako su se do juče možda ozbiljno posvađali zbog toga što je voljeni tim izgubio od protivničkog. U Atini nije bitno toliko da li ste Srbin ili recimo Rus, kao što je situacija u severnoj Grčkoj gde će svaki Grk oduševljeno uskliknuti kada čuje da ste iz Srbije. 


14. Opišite nam jedan vaš uobičajeni dan u Grčkoj?

IVANA: Pošto sam u Srbiji vodila devojački život i mogla da spavam dokle hoću i radim ono što volim, sa ulogom mame dosta se toga promenilo. Dakle, meni lično nije puno novina doneo život u novoj zemlji, koliko uloga mame (o tome kada imam vremena pišem na svom blogu Bebina mama koji sam, priznajem, sada malo zapostavila zbog Grčkog kutka). Dakle, preko nedelje je to posao, a zatim porodica, a preko vikenda druženje sa prijateljima i obavezan odlazak na neku od plaža i zimi i leti (što se baš uvek ne dopadne mom mužu koji more ima ceo život, pa mu to nije ništa toliko važno kao meni :-)). Ono što me malo poremeti je što nedeljom u Atini ništa ne radi, što znači trčanje u super markete, nabavke i prodavnice subotom, kada i 5 miliona Atinjana radi istu stvar. Ono što je prednost svakog dana u Atini je lepo vreme, zime nisu hladne, nema jakni i rukavica, a već od kraja aprila počinje sunčano vreme i letnja odeća. 

TIJANA: Svi dani sem nedelje mi se razlikuju u zavisnosti kako ide posao, kakvo je vreme, itd. Međutim, nedelja je skoro u 99% slučajeva ista. Nedelja je dan za odmaranje i porodično druženje. Tako da skoro svake nedelje se cela moja grčka porodica skupi za ručak. Tu se obavezno prepriča sve ono što se dešavalo od prošle nedelje do danas (bez obzira ako ste ih i sve videli tokom nedelje i isto im to već ispričali). Potom se druži s prijateljima na nekoj kafici kraj obale i opet se prepričava cela sedmica ( i opet nema veze ako ste nekog od njih već videli i sve im to ispričali). Dan se uglavnom završi sa najužim prijateljima uz gledanje filma ili igranja društvenih igara.

SANJA: Ustajem sa prvim kokoškama iz Tijaninog komšiluka, spremam decu za školu i obdanište, bunovna na putu od kuće do škole hiljadu I jedan put kažem “Kalimera, ti kanete… Kala kai emeis…”… :-) Šalu na stranu, ništa drugačije ne radim nego što bi radila u Srbiji. Vikendom se trudimo da budemo na okupu jer zbog posla suprug često preko nedelje odsustvuje par dana, pa vikendom nadoknađujemo propušteno. Prošetamo se do plaže ili do obližnje šume, da “pustimo decu iz kaveza” zvanog stan. Posle života u kući sa dvorištem, stan vam dođe kao kutija sa par rupa. 

Napiši komentar
959 Sandra Skaltsoni   04/05/2017
Lep tekst, ima dosta istine u tome. Ja vec 7 godina zivim u Atini, u opstini Moshato. Udata sam 6 godina za Grka.
960 Tanja Tatjana   04/05/2017
Uzivala sam citajuci, dal zato sto sam i sebe prepoznala .... Bravo cure
961 dragan gaca stojanovic   05/05/2017
ko je njih poznavao , ni pakao mu neće teško pasti ! hahahahaha , šalim se ! to su divne devojke koje mnogo vole zemlju u kojoj žive i zemlju u kojoj su rodjene ! veliki , najveći pozdrav za sve tri i nadam se da cemo se uskoro videti ! Voli vas vaš '' brat '' !!!!
1235 Nena   09/09/2017
Hvala,devojke. Divne ste,zelim vam puno srece.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu