Naše putovanje na Krit započelo je još kod kuće dok smo se u mislima prebacivali na ostrvo i zamišljali kako će sve da izgleda. Od toliko razmišljanja shvatili smo da nam i pored avanturističkog duha i volje za istraživanjem treba i vreme. Tako smo odlučili da provedemo 10 dana na zapadnoj i 10 dana na istočnoj obali i da putujemo kao i uvek u sopstvenoj režiji i to kolima. 

Trajekt smo rezervisali elektronski, nekoliko dana pre polaska. Odabrali smo noćnu varijantu kako bismo preko dana putovali do Atine (Pireje), a potom tokom noći se odmorili i pristigli na Krit. Što se tiče trajekta budući da smo mi porodica sa troje, relativno male dece (9, 7 i skoro 6 godina) odabrali smo kabinu za 4 osobe (nema veće) i rezervisali smo Anek Line. Ovu kompaniju smo izabrali budući da je bila najpovoljnija po pitanju za cene. Minoan Lines je bila skuplja i u momentu kad smo odlučivali cenovni odnos je bio sledeći: na relaciji Pireja-Hanija-Pireja, Anek Line je bio skuplji da kažemo oko 150 EUR, a na relaciji Pireja-Heraklion-Pireja Minoan lines je bio skuplji otprilike oko 150 EUR, razume se za iste uslove.

Tako smo izabrali Anek line na relaciji Pireja-Heraklion-Pireja. Putovanje do Atine je prošlo bez problema, auto put je celom dužinom, na granici nije bilo nikakvog zadržavanja (18-og jula). Putovanje trajektom je takođe prošlo bez iznenađenja, kabine unutra su solidno sređene, sa kupatilom i prozorčićem mada preko noći nema šta da se vidi osim zvezdanog neba. 

U Heraklion smo stigli u 06 ujutro, iskrcali i se krenuli putem prve destinacije na Kritu. Prva destinacija i mesto gde smo bili smešteni je malo mesto Gavalochori. Mesto se nalazi između Hanije i Retimna, najbliža plaža je u mestu Almyrida otprilike 5 minuta vožnje. Što se tiče apartmana rezervisali smo ga preko Bookinga i napomenula bih da smo ove godine prvi put u poslednjih 10 godina imali dosta problema sa rezervacijama preko bookinga. 

Mala digresija povezana sa Bookingom. Prvo, nismo mogli da rezervišemo ni jedan ni drugi smeštaj, jer je Booking odbijao kartice i moje i od supruga, a kad smo se javili direktno u Booking (holandski office) rekli su nam da je možda apartman već zauzet pa zato ne možemo da rezervišemo. Hladnoća i rezervisanost su nas malo iznenadili budući da preko 10 godina putujemo preko Bookinga i nismo imali nikakvih problema. Posle dan i po uspeli smo da rezervišemo prvi smeštaj, koji je odmah povukao celu sumu prema svojim politikama, a posle dva dana uspeli smo da rezervišemo i drugi smeštaj koji je imao politiku otkazivanja 4 dana pre dolaska pa nije odmah povukao novac. 

Naša saznanja u vezi Bookinga i njihovog odnosa su da je tokom ove godine došlo do upada u Bookingov sistem i da je neko putem lažnih kartica rezervisao hiljade i hiljade smeštaja. Pretpostavljamo da je Booking zbog ovoga pojačao svoje kontrole do te mere da je pre zaštićen, što svakako ne mora biti tačno, ali mi nismo došli do drugog objašnjenja. 

Dakle, Gavalachori i zapadna obala Krita. Gavalchori je malo mesto, sa nekoliko kuća, 2 prodavnice  i tri restorana, od kojih jedan vrlo popularan u tom kraju budući da radi nekoliko decenija i da njime rukovodi porodica koja tu živi - Gavalianos Kafenes. Mesto se nalazi između Hanije i Retimna otprilike tu negde ista razdaljina je do oba grada.

Smeštaj u kome smo bili je apartman, dosta solidan i sređen, vlasnici vrlo prijatni, međutim ne govore engleski. Sporazumevanje je zbog ovoga bilo dosta otežano i odvijalo se preko njihovog sina, ali mi smo svakako najmanje vremena provodili u apartmanu – manje više za spavanje i toliko. Plaža u Almyridi je prosečna plaža, za mene pomalo dosadna :) i tamo smo bili samo prvi dan kad smo pristigli. Što se tiče plaža sa te strane otprilike smo obišli i videli sledeće: 

Falasarna – sređena, velika plaža, blue flag sa svim uslovima za ceo dan na plaži u sopstvenoj režiji ili u nekom od lokalnih barova. Blagi talasi, koje i deca mogu da savladaju, čisto prozirno more, relativno sitan, no ne presitan pesak na obali. Nekoliko restorana gde se može ručati ili večerati, svi rade i do kasno uveče. Mi smo za večeru izabrali Galasia Thea i bili smo vrlo zadovoljni. Ukoliko se dogodi da su talasi veći i duva jak vetar potražite deo plaže koji je blago zaklonjen, uputiće vas zaposleni u nekom od barova.

Kissamos i oblast pre i posle njega: ima dosta dugačkih plaža, veliki broj hotela visoke i srednje kategorije, apartmana i drugog smeštaja, no nama se plaže nisu posebno dopale. Nekako je isuviše taman pesak i zna da bude dosta talasasto što muti vodu dopunski. Kissamos je ok mesto za jednu posetu i šetnju, večeru i toliko. Fish Tavern 1960 dosta dobra, vlasnik Grk profesor koji govori srpski… Veseo i interesantan čovek, vrlo prijatno smo proveli veče. 

Hanija, lep grad, sa lepim i veselim šetalištem pored mora. Na samom šetalištu idući prema starom venecijanskom doku, naišli smo i na staru džamiju u kojoj je u tom momentu bila izložba grčkog fotografa. Osim toga postoji nekoliko objekata/zgrada na šetalištu u kojima se često dešavaju razne izložbe ili performansi od različitih umetnika.

Šetalište je dovoljno dugo da se prošetate i relaksirate uveče, a svakako ima i malih sporednih ulica u kojima se može i prošetati i odmoriti u nekom ušuškanom baru. Na šetalištu su smešteni i restorani i taverne, a pri kraju ima i par klubova koji rade do kasno uveče. U nekim tavernama može se naći i dobra tradicionalna svirka uživo.

U Haniji se nalazi i grob Elefteriosa Venizelosa, koji je smešten na jednom brdu na ulazu u Haniju sa strane Akrotiri poluostrva i ima prelep pogled na grad i more. Na mestu gde je sahranjen osim grobnice nema ništa drugo, ali je zato u gradu smešten muzej – u stvari kuća u kojoj je živeo. Vredi videti, dosta predmeta iz njegovog života su sačuvani i autentični uključujući i automobil u kome je bio kad je izvršen pokušaj atentata ( u kome je preživeo). Ulaz 4 EUR po osobi, deca besplatno. 

Što se tiče plaža u delu poluostrva Akrotiri, gde je između ostalog i aerodrom ima nekoliko manjih plaža koje su čiste i bistre, budući da su relativno okružene kamenjem, međutim znaju da budu jako opterećene i naporne jer su male a vlasnici restorana i barova ređaju ležaljke tako da dišeš ljudima u vrat. Nije naš fazon i budući da smo bili u prolazu odabrali smo mini plažu Marathi, bar Psamathi i tu proveli neko vreme. Voda je kristalno čista, na ovom mestu sam susrela u vodi bebu sabljarku :). Ulaz je zahtevan ima kamenja i ježeva ali može da se uđe sa malog dokića. U produžetku ka vrhu poluostrva se nalazi i Seitan beach, poznata po divljim kozama koja su jako pitome i druže se sa ljudima na plaži. Generalno na Kritu ima mnogo divljih, a i pitomih koza i ovaca, ali su ove posebno društvene. 

Što se tiče plaža koje se nalaze na potezu od Hanije ka Kissamosu, ima nekoliko malih/srednjih plaža koje su jedna pored druge - Iguana, Yannis i druge, ali nas nisu preterano oduševile. Lepa stvar na njima je da ima prirodnog hlada koji možete uloviti ako dođete ranije, isto tako ima i barova sa ležaljkama koje iznajmljuju i neke od plaža su prilagođene osobama sa invaliditetom, sa posebnim ulazom u more  za njih, a isto tako ima i posebno ograđenih delova za decu koja uče da plivaju. Ono što nam se nije svidelo je to što voda nije prozirna, treba da se pliva poprilično da se dođe do lepe, čiste, plave vode. 

Čuvena plaža Elafonisi. Prema njoj smo išli rutom koja vodi putem od Hanije ka Kissamosu i isključuje se pre Kissamosa prema Elafonisi. Put je dosta dobar i preporučila bih ga ukoliko sa te strane prilazite Elafonisiju. Vraćali smo se putem koji vodi pored mora i od Elafonisi plaže izbija na Falasarnu. Ovaj put je dosta zahtevniji u smislu da ima zahtevne krivine, velike visine i na nekim delovima je oštećen odronima. Jeste da se najvećim delom putuje pored mora i jako je lep pogled, ali ako ne volite krivine, visine i kozije staze ne preporučujem.

Elafonisi je prelepa plaža. Ima tu neverovatnu boju mora od svetlo tirkizne do tamno plave, prelepi pesak bele, roze i crne boje. Ispunjen je lagunama  koje se menjaju tokom dana kako voda nadolazi. Na glavnoj plaži da je tako nazovemo, nema barova no ima ležaljki koje možete iznajmiti sa suncobranom ili bez njega. Piće, laganiju hranu i grickalice možete kupiti na samom početku i poneti sa sobom na plažu budući da se ležaljke iznajmljuju, ali nema bara koji ih opslužuje.

Ne bih preporučila nošenje sopstvenog suncobrana, budući da uglavnom duva vetar i teško da bilo koji mali suncobran može da opstane u tim uslovima. Umeren vetar nije strašan, ali zna da zaduva jako i da diže pesak i kupaće kostime :). 

Rozi pesak o kome se priča, postoji na plaži, ali svakako nemojte da očekujete Barbi plažu već predivnu prirodu sa peščanim dinama i roze bojom koja se preliva na određenim mestima. Ako malo prošetate na levo i na desno od glavne plaže možete pronaći mesto za sebe i uživati u ovom parčetu raja. Ovo napominjem zbog recenzija koje smo čitali za ovu plažu koje su bile jako negativne u smislu da na plaži ima hiljade ljudi čak i u oktobru, da roze peska nema i da je nepodnošljivo podneti dan. Naše iskustvo je jako pozitivno, našli smo svoje mesto na kome smo imali mir i nije bilo strašne gužve, krajem jula, roze pesak smo videli i voda je bila normalne temperature. Jedina negativna stvar je ta što je prilikom jakog naleta vetra najmanjem detetu pesak uleteo u oko i iritirao ga do te mere da je dva do tri dana bilo crveno i otečeno. Dešavaju se svakakve stvari sa decom, kapi za oči i češće umivanje su pomogle. 

Usledile su avanture na plažama koje su južno od Hanije i Retimna, faktički deo ostrva koji gleda na Afriku ili takozvano Libijsko more. Izdvajam mesta i plaže Plakias, Souda beach, Hora Sfakion i Frangokastelo. Plakias i Souda su jedna pored druge, prekrasne neopterećene plaže. Sitni šljunak, poneki bar i taverna na plaži. Souda beach, je plaža kod koje se odmah ulazi u dubinu, voda je bila jako hladna, tamno plava zbog dubine ali sa odličnom vidljivošću. Prekrasno za gnjurenje i otkrivanje morskog sveta, raznih riba, algi, školjki i slično. Preporuka za Delfini tavernu za ručak i večeru šta god da izaberete, nećete pogrešiti.

Hora Sfakion i Frangokastelo priča za sebe. Od Hora Sfakion možete uhvatiti trajekt za ostrvce Gavdos i unajmiti brodić za obilazak okolnih plaža. Mi se nismo odlučili za brodić ovog puta, ali je dobra opcija za plaže kojima se ne može pristupiti kolima. Mi smo produžili do Imbros Gorge i Frangokastelo. Imbros Gorge, jedna od nekoliko klisura/klanaca na Kritu.

Imbros je lagan za pešačenje i osvajanje, može da se prođe i sa decom bez problema. Inače, Imbros za Engleze ima posebnu važnost, jer su preko te klisure evakuisani 1941 kad su izgubili bitku na Kritu, negde oko 13.000 vojnika je uspelo da se evakuiše sa ostrva ka Egiptu, a ostatak je pao u zarobljeništvo ili ostao na samoj planini. Vredi videti, na kraju puta se stiže u selo Komitades, gde ima nekoliko taverni gde možete odmoriti. Kad smo već kod klisura, Imbros je otvoren cele godine za planinarenje, a najpoznatija klisura Samarija je dosta zahtevna i otvorena je mislim od aprila do oktobra (vredi proveriti). 

Ovu klisuru nismo posetili, ali za ljubitelje planinarenja verujem da bi bila dobar izazov. Inače na ostrvu ima još nekoliko klisura kroz koje se pešači do prelepih plaža tako da ko voli uživaće i u ovakvim aktivnostima. Hora Sfakion i mesto i oblast je poznata po piti sa sirom premazanoj medom. U principu je možete naći svugde na Kritu, ali je ovde osobeno ukusna i specifična. Radi se o piti koja liči na deblji palačinak unutar koga je sir, a odozgo se prelije medom. Ko voli ovakve kombinacije, obavezno da proba preukusno je.

Frangokastelo je lepa ušuškana plaža pored venecijanskog zamka, jednog od najstarijih na ostrvu. Izgrađen je negde 1370 i neke i do danas su ostali neki delovi zamka (ulaz 2 EUR za odrasle, za decu besplatno). Vredi videti, a plaža ispod njega je neopterećena, lepa, jedna taverna-bar na plaži, pesak, tirkizno more… Uživanje ako nema vetra. Ako duva vetar, kao što je duvao kad smo mi bili – potražiti drugu plažu. 

Generalno, što se tiče vetra na Kritu uvek ga ima i uvek duva. Pitanje je samo jačine. Postoje dani kad duva jako i tada je na južnoj strani izuzetno jak i nosi sve pred sobom, a na severnoj strani – znači Retimno, Hersonisos, Malija, Heraklion, Sitija su talasi. U takvim situacijama na severnoj strani nema kupanja, na uređenim plažama su crvene zastavice, na neuređenim treba da procenite i shvatite da nije za igranje sa talasima.

Ovi talasi nisu visoki i stoga mogu da prevare i iskusne plivače, ali su struje izuzetno jake, što ako niste iskusan i snažan plivač može biti jako opasno. Na uređenim plažama na severnoj strani, spasioci non stop patroliraju peške ili na kvadovima kako bi upozorili plivače da ne ulaze u vodu ili ako su u vodi (kad je žuta zastavica) da se ne udaljavaju od obale. Još jednom bih na ovom mestu jako potencirala da se svi trebaju pridržavati saveta i zdravog razuma i koliko god da vam talasi izgledaju bezopasno ne zaboravite da su struje jake i zahtevne i da ste izloženi otvorenom moru koje ima daleko veću snagu nego kad ste blizu kopna.

Na južnoj strani i kad duva vetar nema talasa, samo prirodno kretanje mora, ali vetar zna biti jak i ponekad neizdržljiv. U takvim slučaju treba znati skrivene i ušuškane plaže. 

Sledeća destinacija Matala – sedište hipika koji su se 60ih-70ih naselili na ovaj deo Krita. Od hipika danas nije ostalo ništa osim sećanja i pećina u kojima su živeli. Matala se nalazi na južnom delu Krita i nas je put vodio preko Retimna gde smo presekli ostrvo i polako se spustili do Matale. Plaža je jako opterećena, može se reći prepuna. Vredi biti oprezan pri ulazu u more jer u velikom delu plaže ima ogromnog kamenja koje nije baš zgodno za ulazak. Gledajući ka moru sa desne strane se nalaze pećine u kojima su nekada živeli hipici. Pećine su nastale hiljadama godina pre hipika iako se ne zna tačan datum nastanka istih, zna se da nisu nastale prirodno već da ih je ljudska ruka napravila. Hipici su ovde našli sklonište za sebe, sve dok grčka država nije proglasila pećine zaštićenom zonom zbog čega su ih morali napustiti. 

Pećine se mogu posetiti i videti, ulaz je mislim 2 EUR po osobi, iako se nekim od njima može pristupiti i plivajući morem. Sa leve strane su smeštene taverne i barovi, nešto što se zove šoping centar, market i slično. Putem taverni, možete videti ljude koji nalikuju na hipike, rade u barovima ili prodaju kožni nakit koji su navodno ručno izradili. Mesto je u vreme hipika bilo osamljeno i pusto, čak su se meštani jako zaprepastili pojavi hipika, no sada je jako iskomercijalizovano i prilagođeno masovnom turizmu. Na plaži možete sedeti do kasno uveče, okolni barovi puštaju muziku, noćno kupanje je ok, tako da mesto živi punim plućima. 

Retimno i područje levo i desno odnosno zapadno i istočno od njega. Retimno je prekrasan grad, sa malom lukom, velikom plažom, šetalištem i prelepom venecijanskom tvrđavom. Tvrđava je izgrađena negde u 16-om veku od strane Venecijanaca i služila im je da se odbrane od Otomana. Tvrđava je dosta velika i treba negde oko sat i po da se obiđe što je dobro uraditi uveče ili ujutro jer je otvorena i nema previše mesta gde možete zastati u hlad. Ulaz 4 EUR po osobi. Veliki broj restorana, taverni, kafe barova i pored mora i u starom gradu, ne možete promašiti šta god da izaberete ali savetujem da se izbegnu navalentni i dosadni vlasnici ili hostese/hostovi restorana koji vas bukvalno vuku za ruku, osluškuju koji jezik govorite prosto da vam bude neprijatno da ih odbijete. Odbijte i izaberite ono što se vama sviđa. Gradska plaža u Retimnu je dugačka i solidno široka, blue flag, uređena i sa slobodnim delovima za one koji žele da se osame. Ako vam se pogode već spomenuti talasi, budite oprezni, uživajte u pogledu ispijajući neko osveženje ili potražite neku skrivenu uvalu. 

Od Retimna prema Haniji, ima jedan potez samo sa plažama – Episkopi oblast i ukoliko nema talasa zaista je relaksirano. Plaža je jako dugačka i solidno široka u tom delu tako da se može naći mesto i u barovima sa ležaljkama i slobodno mesto pored barova. U tom delu je jedno veselo selo Georgopouli koje je posebno živo uveče. Ako ste u blizini, možete ga posetiti i izaći uveče, ima nekoliko barova sa živom muzikom različitog žanra, na malom trgu se non-stop održavaju neki mini koncerti i performansi. Od Retimna ka Heraklionu, proteže se dosta dugačka plaža koja je delimično zauzeta sa hotelima, ali je deo isto tako slobodan. 

Na putu ka Heraklionu takođe se nalazi i Bali. Jedna od recenzija koju smo pročitali pre nego što smo otišli je bila da: „Nije kao indonezijski ali može da prođe, no čim ima toliko mnogo oznaka na restoranima da nude full english breakfast to nikako ne može biti dobar znak“ :). Da ne bude zabune između Balosa i Balija. Balos se nalazi na severozapadnom delu Krita i je jedna od tirkiznih laguna na Kritu. Put je dosta izazovan i veći deo turista se odluči da ide brodićem do tamo. Mi se nismo odlučili da posetimo Balos ovog puta. Međutim posetili smo Bali. Prema mom ličnom viđenju težak promašaj. Poređenje sa indonezijskim je skoro nemoguće po bilo kom kriterijumu. Voda nije tirkizna, čak ni plava, ulica koja vodi kroz mesto i do plaže je uzana, strma, nekako prepuna svega, plaža je mala, načičkana do poslednjeg santimetra sa ležaljkama i suncobranima. Pored glavne mini plaže postoje još 2-3 plaže, faktički male uvalice levo i desno od Balija ali ni one nas nisu impresionirale nešto više. Tako da nama se nije svidelo.

Sa približavanjem Heraklionu, polako se približava i vinski region Krita. Mi smo veliki poštovaoci i uživaoci vina, tako da nam je bilo jako interesantno da istražujemo i probamo različita vina na Kritu. Uglavnom se ovo odnosi na bela i roze vina, jer dobro crveno vino nam nije išlo ni uz hranu, ni uz vrućinu ali smo poneli nekoliko boca kući da probamo u jesen.

Vina koja se proizvode na Kritu su jako dobra, zavisi šta volite no ako ste ljubitelj suvog vina ima dosta dobar izbor. Pored lokalnih vinarija i veliki proizvođači kao što je Boutari imaju svoje plantaže i proizvodnju što svakako potvrđuje da je klima za uzgajanje vinove loze dobra. Svakako, mi smo prednost dali lokalnim proizvođačima, budući da Boutari možemo probati bilo gde, a neke od malih vinarija proizvode samo za potrebe na Kritu.

Preporuka za vinariju Lyrarakis i Toplou monastery. Obe vinarije možete posetiti, porazgovarati direktno sa proizvođačima, videti podrume, razume se degustirati vino… i šta više. Lyrarakis vinarija je u centralnom delu, a Toplou manastir se nalazi nekoliko kilometara istočno od grada Sitije. 

Na ovom mestu dolazimo i do druge digresije za Booking. Sve navedene lokacije do sada, osim manastira Toplou smo obišli sa prve lokacije odnosno od mesta Gavalachori. Negde na tri dana pred naše preseljenje sa jedne na drugu stranu ostrva, stiže e-mail od Bookinga da ne može da povuče sredstva od kartice kojom smo rezervisali i da ako ne dostavimo drugu karticu smeštaj će biti otkazan. Kontaktirali smo našu banku da proverimo po ko zna koji put da li je sve ok sa našim računima i da proverimo da li je bilo pokušaja povlačenja novca od strane Bookinga. Banka je potvrdila da je sve ok sa računima i da nije bilo povlačenja novca od Bookinga. Potom smo ubacili drugu karticu u Bookingov sistem i kontaktirali direktno vlasnika smeštaja.

Živa sreća da je čovek govori odličan engleski i da smo se sporazumeli pri čemu je se on saglasio da čak i ako ne prođe preko Bookinga da će da nam čuva smeštaj, no treba da platimo u kešu. Mi smo to prihvatili, sutradan smo dobili e-mail od Booking da je rezervacija otkazana jer nisu mogli da naplate. Sa vlasnikom smo bili u kontaktu non stop i konačno kad smo pristigli on nam je dopunski objasnio da je rekao Bookingu da će da nam čuva smeštaj i da ga izda privatno a da se iz Bookinga nisu preterano potresli oko toga, kao i da su mu rekli da ne mogu da tvrde da nije ok naš račun, samo eto oni nisu mogli da povuku sredstva. 

Kako i da je mi smo stigli uspešno na drugu lokaciju mesto po nazivu Lithines koje se nalazi u blizini Ierapetre i Sitije. Ovde smo iznajmili kuću, ispostavilo se da je to kuća od babe i dede od vlasnika, ostavljena u duhu kao što je i bila a opremljena u rustikalnom ruhu. To je svakako dalo posebnu draž celoj priči jer smo nekako ušli u pravo kritsko starosedelačko mesto, sa ljudima koji tu žive, bez turista… :) Interesantno je da iz istog mesta faktički iz kuće preko puta kuće u kojoj smo bili mi potiče žena našeg fudbalera Ilije Ivića i da oni tu dolaze povremeno. Razume se to nam je sve vlasnik rekao. Inače je mesto ušuškano, kuće su tako blizu jedna druge da možeš preko terase da pređeš kod komšije, uveče svi sede na ulici, piju kafu, razgovaraju kao u stara vremena.

Šteta, ali velika šteta što ne znamo grčki pa nismo mogli bar malo da se družimo sa meštanima. Iako na Kritu skoro svi govore engleski u autentičnim kritskim selima, stariji ljudi ipak govore samo grčki. Mihalis, vlasnik vile i njegova žene Lena dvoje prekrasnih ljudi koji su nam svojim savetima dosta otkrili o ovom delu Krita. Sasvim je druga priča kad imate nekoga ko je tu odrastao i ko može da vam kaže sve te dobre stvari koje znaju samo lokalci. Pogodilo se da smo i sličnog avanturističkog duha tako da smo se pronašli u svakom smislu reči. Oni žive u Sitiji što je na 25 minuta vožnje od nas tako da su bili jako ljubazni za sve šta nam treba iako smo mi uglavnom krstarili ostrvom i uspeli jednom da se vidimo sa njima u Sitiji. 

Hersonisos i Malija nisu mesta koja bi se nama mogla dopasti ali razume se dok ne vidiš ne možeš da znaš. Mesta su u suštini dosta komercijalna, sa velikim brojem hotela, apartmana, smeštaja raznog tipa i faktički idući od Malije ka Hersonisosu i ne primeti se kad iz jednog mesta pređeš u drugo. Plaže su jako uzane, prepune i naporne. Jedina malo opuštenija plaža je na ulazu u Maliju. Malija obiluje barovima, noćnim klubovima gde može da se izađe, zabavi i provede do jutra. Akcenat je na velikim količinama alkohola i drugim supstancama. Slično nešto kao Kavos na Krfu i ono kaubojsko mesto na Zakintosu. Ovo je svakako lično viđenje i svako ima svoj ukus i način kako želi da provede odmor, tako da nije negativna kritika ova dva mesta ali realno Krit ima da ponudi mnogo više. 

Agios Nikolaos i Elounda. Predeo oko Elounda bay je ispunjen luksuznim hotelima, jahtama, velikim brojem turističkih brodova. Plaže su uglavnom zatvorene tamo gde su hoteli, odnosno ne može da se uđe na njih ako niste gost hotela. Seoska/gradska plaža Elounda nije ništa posebno, iako na dnu ima guste trave i jako velike ribe koje plivaju krajnje opušteno i pored tolikog broja ljudi. Preko puta, odnosno preko mora gledajući od Elounde ka moru, se nalazi ostrvce Spinalonga, na koje prevoze brodići. Zavisno odakle krenete stižete za 5 ili 15 minuta do njega. Ostrvo je nekada služilo za izgnanstvo ljudi koji su bolovali od lepre i na njemu nema ništa posebno osim napuštenog sanatorijuma. Mi ga nismo posetili, nismo našli da bi nam to bilo interesantno. 

Ag. Nikolaos je živo mesto i danju i noću, unutar grada ima malo jezerce, nekoliko plaža pre i posle grada. Gradske plaže su uglavnom kamenite i u njih se ulazi stepenicama sa ulice, a plaže pre i posle grada su manje više solidne. Idući od Ag. Nikolaos ka  mestu Pachia Ammos gde je ostrvo najuže za presecanje, nailazi se na nekoliko dobrih plaža, od kojih se izdvajaju Voulisma i Pilos. 

Presek ostrva od Pachia Ammos do Ierapetre je negde oko 13 kilometara. Ierapetra je mesto sa dugačkom, ali pločastom plažom – ploče su na ulazu. Potom idući ka istoku, dolazi se do plaže Long beach koja je možda i najlepša u ovom delu. Plaža je jako dugačka, jako široka, na neke četiri tačke ima raspoređeno po tavernu ili bar i sportove na vodi, tamni i ne presitan pesak i neponovljiv morski svet. U ovom delu smo pored svih mogućih vrsta riba koja plivaju u kritskoj oblasti videli i lav ribu koja nije velika, ali je malo tako čudno (scary) kad je vidiš. Male hobotnice koje se kriju od riba, školjke i nepregledno prozirno plavetnilo. Plivajući u takvoj vodi i posmatrajući taj svet oko sebe, stiče se utisak da si upravo u emisiji na kanalu National Geographics ili Discovery i zaboravljaš na sve. Jedina plaža na kojoj smo bili više od jednog puta. 

Idući dalje ka istoku dolazi se do Agia Fotia plaže, na koju treba doći ranije jer je mala i dosta popularna ali je zato dobro sakrivena i kada duva vetar koji je neizdrživ na drugim plažama tu je ok. Potom Koutsuras, malo mesto koje nema plažu, ali zato ima tavernu koja postoji od 1950 i neke koju je osnovala baka Kaliotzina po kojoj se taverna i zove. Baka i deka su živi i danas, njihovi naslednici – deca i unuci rade u taverni a baka nadgleda i daje savete. Ukusna hrana, divan ambijent i jako prijatni ljudi. Za svaku preporuku.

Dalje dolazi Makrigialos sa dve plaže jedna glavna seoska i druga na koju idu lokalci. Preporuka za plažu gde idu lokalci, predivna je, mirna, sa prirodnim hladom, tavernom i gazdom koji po ceo dan pije rakiju i druži se sa gostima na jako kulturan i pristojan način. Kad smo već kod rakije na Kritu se pije rakija – tsikudia, koja se kao i uzo pravi od grožđa, no Krićani je smatraju daleko kvalitetnijom i vrednijom od uza. Razume se svako pije ono što želi, ali su oni generalno ponosni na svoju rakiju i uzo tretiraju kao nešto što je slaba kategorija :). 

Na kraju južne i istočne strane dolazimo do Dragons Cave, odnosno plaže i taverne Zmajeva pećina. Plaža je relativno nepristupačna, odnosno ne može se do same plaže kolima no nije daleko od puta-parkinga nekih 10 minuta spuštanja peške. Na plaži nema ništa osim plaže i mora, znači nema bar, kantina ili bilo šta drugo tako da je poželjno poneti nešto za osveženje sa sobom. Iznad plaže i iznad puta, je smeštena i taverna Zmajeva Pećina, takođe porodični biznis sa drugom generacijom naslednika koji održavaju posao, zajedno sa svojim roditeljima. Restoran je otvoren cele godine, što govori o njegovoj posećenosti ne samo od turista već i od lokalnog stanovništva. Proizvode svoje masline, maslinovo ulje i povrće, kao i slatko od pomorandže, nar raste u dvorištu taverne a i hrana koju su spremili je bila vrlo ukusna. Posle Zmajeve Pećine ima još dva, tri zaseoka i put završava.

Na severnoj strani se nalaze grad Sitija, dobar za šetanje, večernji izlazak. Od Sitije put vodi ka poznatoj plaži Vai, gde rastu jedine prirodne palme u Evropi. Plaža je zaista predivna, sa prirodnim hladom, deo koji je uređen sa ležaljkama je vrlo pristojno sređen i nije načičkan, bar i restoran sasvim ok, a ima i slobodni deo plaže za oni koji hoće da se osame. Plaža je peščana, voda bistra, čista, nema talasa ( bar ih 01 avgusta nije bilo). Iza Vaija se nalazi Itanos, plaža za one koji baš žele da se osame. U blizini plaže postoji plantaža mini banana, koja se može posetiti. Vlasnik je vrlo veseo čovek, raspoložen da objasni sve oko mini banana i plantaže. Ulaz se plaća ali sam zaboravila koliko :).  

Najudaljeniji deo odnosno najistočniji deo ostrva koji smo osvojili je Kato Zakros, do koga je malo izazov stići ali u svakom slučaju smo savladali prepeke. Do Kato Zarkosa ima i planinarski put odnosno što bi rekli Englezi gorge, tako da za velike avanturiste postoji opcija da dopešače do ovog mesta. Mesto je idilično, kad mu se prilazi sa visine izgleda kao neko gnezdo. Kad se siđe do same plaže, vidi se da to u stvari nije mesto nego nekoliko taverni i par smeštaja, koji su uz samu plažu i toliko. Mir, tišina, relaksacija. U neposrednoj blizini se nalazi jedna od Minojskih tvrđava ili bolje reći iskopina na Kritu. Malo je nalazište, ali interesantno za obilazak. Sa Kato Zakrosom smo zaokružili naše istraživanje na Kritu ali nam je preostao još Heraklion. 

U Heraklionu nas je najviše zanimao Knosos, odnosno najveće nalazište Minojske kulture i arehološki muzej. To smo ostavili za poslednji dan jer nam je trajekt bio uveče i lepo smo rano pristigli u Knosos kako ne bismo po najvećem suncu obilazili iskopine. Nalazište je veliko, ima dosta iskopina, iako je dobar deo rekonstruisan ipak može da se vidi šta je tu nekada davno bilo. Sve što je iskopano u smislu oruđa, oružja, nakita i drugo je smešteno  u arheološkom muzeju u Heraklionu. U Knosos je dobro doći što ranije, dok ne pristignu autobusi jer se tada stvara gužva i red na ulazu. Kako i da je nismo previše čekali i uzeli smo kartu tu na licu mesta i za nalazište i za muzej (16 EUR po osobi, za decu besplatno). 

Arheološki muzej po površini nije veliki ali sadržina je jako obimna i bez problema može da se ostane pola dana u njemu. Mene je jako impresioniralo klinasto pismo/hijeroglifi kao i linearno A pismo koje još uvek nije dešifrovano i linearno B pismo koje je dešifrovano. Videti delove tih pisama, odnosno kako su ljudi pisali pre toliko vekova, za mene je bilo fascinantno. Iako se mora priznati da su i druge iskopine, impozantne, obrade kamena neverovatne, na  mene su ipak ova pisma i način na koji su se ljudi izražavali ostavili najjači utisak. Preporučila bih svakome da ovo vidi jer se na ovom mestu prepliću brojne kulture i istorijska dešavanja. 

Sa šetnjom po starom i novom Heraklionu polako se bližio momenat napuštanja Krita. Sat vremena pre polaska trajekta smo se spustili u luku i ustanovili da naš trajekt nije tu. Posle prvog čuđenja saznali smo da trajekt nije došao i da će polazak biti ranom zorom narednog dana. Šta je tu je. Iz Aneka su ponudili da nam refundiraju novac pa da idemo Minoanom koji je čak pomerio svoj polazak za jedan sat kasnije kako bi prihvatio putnike od Aneka, ali kad smo pristigli nije bilo mesta za kola. Anek je ponudio i da prespavamo u nekom hotelu pa da nam refundiraju troškove što smo na kraju prihvatili i našli hotel, kratko prespavali i ujutro krenuli putem Atine. Trajekt inače nije došao jer mu se pokvario jedan od motora, pa dok su to zamenili i sredili stigao je sa velikim zakašnjenjem. Dnevno putovanje je prošlo ok, delimično smo spavali, delimično uživali na palubi, negde popodne stigli u Atinu, a negde oko 03 ujutro i svojoj kući. 20 dana i 2800 kilometara na ostrvu je proletelo kroz naše živote.

Korisne informacije Krit

Cene na Kritu

što se tiče cena situacija je prema našem iskustvu sledeća. Ležaljke i suncobrani na plaži se kreću u proseku od 6 EUR do 15 EUR zavisi od plaže i ležaljke. Kafa od 2 do 4 EUR zavisi od kafe i mesta. Što se tiče hrane mi smo u principu jako veliki ljubitelji ribe i morske hrane, i bilo je interesantno da se treba potruditi kako bi se pronašao restoran sa divljom ribom. Riba koju jako cene je grouper, koju lično ne volim ako je velika ali do 1kg je vrlo ukusna, fagria, red mullet i male ribe i sve ove su divlje. Orada i brancin su u 95% restorana ribe sa farme. Cenovno divlja riba po kilogramu se kreće od 50 do 65 EUR dok u nekim naperčenim restoranima može biti i skuplja. Porcija ribe sa farme do 400 gr da kažemo, se kreće od 12 do 14 EUR, sardine oko 8 do 10 EUR, i gavros ili inćuni oko 7-8 EUR. 

Morski plodovi – školjke, rakovi, oktopod, lignje su od 9 do 12 EUR, sa tim što imate jasnu naznaku šta je smrznuto a šta ne. Tzatziki od 3,5 do 4,5 Eur, salate od 5 do 8 EUR. Jagnjetina i jaretina od 25 do 35 EUR po kilogramu, dok se vino kreće od 16 EUR pa nagore (0,75l), dok je nalivno vino od 6 do EUR po litru. Ouzo flašica, od 6 do 9 EUR, sokovi oko 2 EUR, voda 1,5 EUR (litra). Drugo ne znam tačno, ali mislim da su porcije tipa musaka ili takvo nešto bile oko 8-9 EUR. U pogledu restorana preporučujem da se pogledaju recenzije na Trip Advisor, gde ima dosta korisnih informacija o većini restorana na ostrvu. 

Što se tiče marketa mi smo uglavnom kupovali voće, vodu, eventualno neke grickalice i nekako mislim da su cene bile nešto više nego kod nas ali ništa spektakularno. Po malim prodavnicama mogu se naći raznorazne sitnice i uspomene sa letovanja, cene variraju zavisi šta se kupi tako da tu je stvar ličnog izbora i ukusa. 

Iznajmljivanje automobila počinje od 25 EUR po danu, ali ima raznih kombinacija tako da vredi pregovarati. Mi smo išli našim autom tako da nam to nije bilo potrebno, ali smo uz put shvatili cenovnu kategoriju za najam automobila. Gorivo je skuplje dosta nego kod nas, benzin 1,60 – 1,70 EUR po litru. 

Za internet smo se odlučili da kupimo grčku karticu, i to smo još u Pireji na dolasku uradili. Uzeli smo karticu od Wind provajdera, samo za internet 30 GB za 25 EUR (ima i opcije sa manje GB za manju cenu). Karticu smo stavili u jedan dual sim telefon tako da smo se povezivali preko teteringa i generalno je radila dobro osim u nekim planinskim i zabačenim delovima. Internet u oba smeštaja je bio dobar, ali zbog kretanja tokom celog dana i zbog nekih poslovnih obaveza bilo nam je potrebno da smo onlajn i tokom dana.

Krit je ostrvo koje je ispunjeno različitim sadržajima i svako može da pronađe ono što poželi. Mi smo izabrali put trajektom, avionski letovi su jako česti i do Herakliona i do Hanije. Planinarske staze, istorijska nalazišta, muzeji, vinarije, urbane i divlje plaže, restorani, klubovi, luksuzni hoteli, privatne kuće i apartmani…Sve postoji i samo je pitanje izbora šta i kako volite. Meni je svako naše letovanje lepo i interesantno, jer obično smo u ovom avanturističkom duhu gde god da odemo. Sigurna sam da svako ko dođe na Krit može da pronađe svoj način za uživanje. Obišli smo skoro sva značajnija Jonska ostrva, Egejska ostrva, Halkidiki, Peloponez, Pelion, deo hrvatskog primorja, deo Italije i Španije. Krit je posebno i različito ostrvo. I ne zato što je romantično i što je sad neki najsvežiji utisak već zato što ima uslove za život toko cele godine. 

Jako veliki broj ostrva živi samo tokom sezone. Krit je veliki, ima preko 600.000 stanovnika, tri univerziteta, jako dobro razvijenu kopnenu putnu infrastrukturu, kao i pomorski i avionski saobraćaj, poljoprivrednu proizvodnju, ima šta da se radi i kako da se zaradi za život, razvijen turizam. Klima je odlična, svo vreme je temperatura bila od 31 do 33 stepena (od 18 jula do 08 avgusta) sa konstantnim vetrom koji rashlađuje. Hrana je super i varira od morske hrane – ribe i morskih plodova, do mesa jagnjetine, jaretine, zečetine i raznih salata i tradicionalnih specijaliteta. Postoji istorijsko i kulturno nasleđe staro hiljadama godina. Ima faktore koji opredeljuju kvalitet života.

U principu ja verujem da svaki čovek može da živi bilo gde, da se adaptira na okolinu ali da je daleko bitnije sa kim si i kako ti je, nego gde si. No, postoje ona neka mesta koja zavoliš i na kojima bi, ne samo mogao nego i voleo da živiš. I ako u prvih par dana nije izgledalo tako, vreme je pokazalo da bi Krit mogao biti jedno takvo mesto. 


Autor: Sanja Arizanov

Napiši komentar
2706 minotaur   30/09/2019
Sanja, divan putopis, poslednji pasus je posebno lep.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu