Za početak, nadam se da vam je jasno koliko je teško pisati o letovanju u Grčkoj i doneti neku novu emociju povodom istog, da je čitaoci ili bar većina njih nisu već iskusili. Ali pošto su za mene ta dva poslednja letovanja pred prsten i ludi kamen imala posebno značenje, neka ovo bude tekst kojim ću sebi prizvati divne uspomene. A nadam se da će se i vama dopasti.

Moj tadašnji dečko, a sasvim slučajno i sadašnji muž, dao je predlog da se ide na Tasos na more. Ja do tada nisam bila u Grčkoj, naravno da sam se složila. Čak i kada je rekao da idemo jednim vozilom sa njegovim kolegom i njegovom devojkom. Ma nisam ni razmišljala o tome kako ćemo se uklopiti sa njima, bila sam spremna i potpuno uverena da ulećemo u nezaboravnu avanturu. 

Muškarci su se jedva spakovali između kofera nas devojaka po kesama i raznim ručnim torbama. Krenuli kasno, momci se menjali za volanom i posle dugih kilometara našli smo se na trajektu gledajući kako galebovi obleću, čekajući neki smoki iz ruke veselog i naspavanog deteta. I onda smeštanje i odmah izlazak na gradsku plazu. I 14 dana uzivanja, blagostanja. 

Da, došli smo na 10, ali smo brzo shvatili da nam je to malo i produžili. Još se sećam izraza lica žene koja je sa koferom čekala autobus u holu pitajući nas da li smo se spakovali, a mi onako spremni za plažu joj rekli da ostajemo još malo. Obišli smo ostrvo, divili se Mermernoj plaži i uređenosti čitavog kompleksa na Makriamos plaži. Smišljali stihove, bacali rime... Obreli se par puta i na nekoj divljoj plaži do koje smo stigli kroz neke maslinjake, gde je plitko kao na Lidu, ali je tiho i ima bezbroj školjki. Tu smo sedeli do zalaska sunca, jeli lubenice, pili malu matinu... I došli do zaključka da sledećeg leta u istom sastavu dolazimo u Grčku. 

E, a sledeće godine naši saputnici su se venčali i uplatili medeni mesec na Lefkadi u julu. Mi smo se takođe organizovali za isti period. Ovoga puta iznajmili smo krovni kofer, da muškarci ne frkću što nosimo po 10 pari obuće. Znali su oni da ćemo nositi samo po dva. Uglavnom, put je bio dug, njima naporniji no nama ženama, ali kada smo stigli jasno je bilo da je vredelo truda. Ovog puta u startu smo se složili da ostajemo 14 dana.  

Ko je bio na Lefkadi već bi mu na samu pomisao zatalasala ona tirkizna voda pred očima, oblio ga znoj kad se seti onih stepenica do Egremni plaže i obavio osećaj neke lude slobode kad se nađe na toj dugačkoj plaži gde svako može naći svoj mir. I to što krstariš zapadnom obalom i iza svake krivine imaš neki novi mali raj. I to što je sve nekako skriveno, a ne transparentno, što bezmalo moraš da se potrudiš da doživiš lepotu, daje ti vetar u leđa da hrliš u avanturu i da tražiš još i više. 

Kad si mlad, pa umesto da ideš čamcem do Milos plaže, a ti izabereš da ideš preko brda. Sa sve suncobranima i prenosivim frižiderom i torbama punim ženskih mazalica, za telo, lice, kosu. Ali kad dođeš do vrha i doživiš onaj pogled bude ti drago što ga nisi propustio. Da se ne lažemo, kad nam se zadnjice umore od ovih avanturističkih vragolija, znali smo da "zabodemo" na Katizmi, da malo odmorimo i da ne moramo za promenu da pravimo sendviče i nosamo hladno piće sa sobom. Mada smo se i tu zavlačili izmedju stena u nazovi pećinu i igrali na talasima poput dece. 

I zalasci sunca na Egremniju i Porto Kacikiju. I krstarenje do Itake, Kefalonije i Meganisija. I šetnje po Nidriju i Vasilikiju. I večeri u Lefkasu sa nekim najboljim girosom iz neke potpuno neugledne taverne,sa domaćim cacikijem. Sledeće godine naši morski prijatelji i mi postali smo roditelji, a u narednim godinama učvrstismo prijateljstvo do kumstva.

Možda je ovo previše reči za tekst, ali premalo da se opiše do tančina doživljaj koji nosi Grčka. Kako se na lepim mestima i zajedničkim putovanjima rađaju velika prijateljstva, a slike ostaju urezane duboko u sećanju bez mogućnosti zaboravljanja. 

I da, jasno mi je da je možda bolje na Maldivima i Havajima, čak verovatno jeste, ali... Budimo realni, za naše uslove i status ono što Grčka nudi je i više nego dovoljno sve i da ostanu jedina mora koja smo za života videli.


Tijana Pejčić

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu