Na letovanje smo išli krajem juna, koji je moj omiljeni termin za odmor pre velikih vrućina i gužve. Ove godine smo rešili da odmor provedemo delom u Vrahosu, a delom u Pargi. Pet dana da se odmorimo, a drugih pet da se umorimo, mada smo na kraju shvatili da bi bolje bilo da smo obrnuli redosled.

Smeštaj smo organizovali u sopstvenoj režiji. Na putovanja obično idemo kolima dobro pripremljeni za sve zanimljivosti koje možemo da obiđemo usput i u blizini mesta boravka, pa je tako bilo i ovaj put. Poučeni iskustvom od prošle godine kad smo na Lefkadu išli direktno, ove godine smo se odlučili da prespavamo negde usput i pri odlasku i pri povratku.

Pauzu sa noćenjem smo pravili u malom mestu Halkidona na nekih tridesetak kilometara od Soluna. Ovo seoce nema nešto posebno da ponudi (osim odličnog hotela sa bazenom), ali je rezervisano sa ciljem da obiđemo Pelu, rodno mesto Aleksandra Velikog. Arheološko nalazište u Peli nije posebno interesantno. Osim nekoliko stubova i par vrlo lepih mozaika, nema mnogo šta da se vidi iako se prostire na velikoj površini. Ono što je vredno obilaska jeste arheološki muzej za koji vam, ako vas takve stvari interesuju, treba par sati.

Muzej se nalazi u moderno konstruisanoj zgradi i prepun je eksponata iz vremena procvata makedonske države: zlatnog i drugog nakita, oružja i oruđa, posuđa, ostataka građevina iz carske palate i sl. Ako se nađete u ovom delu Grčke i volite njihovu istoriju, toplo preporučujem da obiđete i Verginu (u koju smo svraćali na nekom od prethodnih letovanja), makedonsku prestonicu pre Pele gde možete videti spektakularne carske grobnice. Smatra se  da je u jednoj od njih sahranjen i sam Filip Makedonski, Aleksandrov otac. Palata se trenutno iskopava, a onako preko ograde možete videti amfiteatar u kome je ubijen Filip (možda se neko seća scene iz filma Aleksandar).

Na putu iz Halkidone ka Jonskom moru  svratili smo u grad Verija koji me je oduševilo svojom živošću koju nisam očekivala u mestu u unutrašnjosti radni dan oko podne.

Pet dana u Vrahosu

Prvih pet dana smo proveli u Vrahosu, letovalištu u blizini Parge, koje postaje popularno među našim turistima kojih je pored Makedonaca najviše. Ka mestu se spušta sa magistrale Igumenica-Preveza kroz šumu četinara, čiji miris se oseti i pored mora. Nalazi se na prelepoj, nekoliko kilometara dugačkoj, peščanoj plaži sa barovima i restoranima, ali i slobodnim delovima gde možete da stavite svoj plažni mobilijar. Nama je svakako odgovarala i varijanta da za poručeno piće dobijemo ležaljke i suncobran besplatno. U periodu kada smo mi bili nije bilo gužve, tako da smo uvek mogli da pronađemo parče plaže samo za sebe. 

U nekim komentarima sam pre odlaska čitala da na plaži mogu da budu visoki talasi, ali za vreme našeg boravka ih nije bilo. Smeštaj je bio odličan, a pogled sa terase neprocenjiv. Verujem da je u Vrahosu tako u svim objektima, s obzirom na to da su poprilično novi i praktično na obali. U mestu postoji nekoliko prodavnica, par pekara, klasični restorani i restorani sa brzom hranom.

Cene su standardne za letovališta tog tipa (a kako ovo pišem sa distancom od nekoliko meseci, cena se svakako i ne sećam ).Vrahos toplo preporučujem roditeljima sa malom decom i ljudima željnog pravog odmora - sunčanja i plivanja, bez  pešačenja do plaže (postoje samo dva–tri reda kuća uz plažu, tako da  god da ste, ne treba vam možda minut, dva da se spustite do mora).

Ovaj  deo odmora smo manje-više proveli u izležavanju ispod suncobrana i brčkanju. Jedini izlet koji smo napravili bio je odlazak do nalazišta Kassopi i spomenika Zalongo koji se nalaze jedan naspram drugoga, a na nekih tridesetak kilometara udaljenosti od Vrahosa. Malo smo se pomučili da ih nađemo, jer smo krenuli nepripremljeni, a putokaza nema. Nalazište je veliko, ne nešto specijalno sređeno, ali vredno dolaska. Obiluje ostacima različitih građevina, ima čak dva amfiteatra, ali bih laički rekla da nije baš od neke velike važnosti.  

Sa pojedinih mesta se pruža spektakularan pogled na Lefkadu i plavetnilo Jonskog mora. Ono što je nama bilo interesantnije jeste ogroman spomenik - skulptura posvećen istorijskom događaju iz XIX veka kada su tamošnje žene bežeći pred najezdom Turaka izvršile grupno samoubistvo skočivši u provaliju zajedno sa svojom decom. U podnožju brdašceta-stene na kome se nalazi spomenik je crkva, ali put do samog spomenika koji tu kreće nije baš naivan. U pitanju je staza koja vodi uz kamenjar, malo nezgodna na letnjoj žegi. 

Nije opasna što se tiče samog uspinjanja, ali smo naišli na par zmija što je meni koja ne voli ni na slici da ih vidi bilo poprilično strašno. Ali sve to vredi, jer je sam spomenik veličanstven, a pogled koji se odozgo spušta impresivan. Ako se upustite u ovu avanturu,  preporučujem da ne zaboravite da ponesete sa sobom vodu i sunčane naočare, jer na letnjem suncu od belasanja mermera (ili nekog belog kamena, šta znam) oči zabole.

Pet dana u Pargi

Druga polovina odmora je bila dosta dinamična. Došli smo iz mirnog Vrahosa u preživahnu Pargu. Prvi dan nisam znala šta me je snašlo. Uskim uličicama, iako je još bio jun, nije moglo da se prođe od ljudi. Za Pargu je vrlo bitno, ako hoćete da je osetite, da nađete smeštaj u samom jezgru. U tom slučaju ćete obično imati problem sa parkingom.

Mi smo srećom našli jeftin hotelčić na odličnoj poziciji, sa improvizovanim, ali privatnim parkingom gde smo uvek imali svoje mesto. Smeštaj je bio poprilično socijalan, nas je podsećao na  ona opštinska odmarališta u CG, ali su domaćini bili toliko prijatni i gostoljubivi, a pozicija savršena, da nam to nije smetalo. 

Parga je sama po sebi čarobna, šarmantna, prelepa, ne znam koji adekvatniji epitet da joj dodelim. Ali po mom mišnjenju nije za one sa decom i za one koji hoće da odmore i od gužve i od ljudi, jer je tamo toga na pretek. Ja sam najviše uživala u šetnji sporednim uličicama, gde nema mnogo sveta, a koje izađu na neko novo mesto koje još niste otkrili. 

Išli smo na Lihnos i Valtos plaže gde se ležaljke i  suncobrani naplaćuju nezavisno od pića koje naručite, na gradske Krioneri i Piso Krioneri ne (ostavile su mi utisak skučenosti, ali verujem da su dobro rešenje za one bez kola ). I Lihnos i Valtos su prostrane, sređene plaže sa svim onim elementima koji se od jedne plaže očekuju. 

Iz Parge možete ići na razne izlete. Mi nismo ljubitelji krstarenja, tako da smo jedan dan proveli u obilasku Nekromantiona-svetilišta koje vodi u podzemni svet (podzemna prostorija za koju postoji legenda da ako dovoljno dugo tamo sedite sami, čujete krv kako vam struji kroz vene), dvosatnom kajaku na mitskoj reci Aheron (do ušća u more) - bezbedan za totalne neznalice za ovaj sport, a koji vodi Grk Minas (pri upoznavanju kaže: "Minas – kao Minas kafa") koji savršeno govori srpski, jer je studirao u Beogradu. 

Ostatak dana smo proveli na pešćanoj plaži u mestu Amudia, sa kristalnočistom vodom, savršeno sitnim peskom i dugim, možda i predugim plićakom. Ono što bih svim posetiocima Parge preporučila jeste da jedan dan ustanu malo ranije, prošetaju po pustim uličicama Parge, jer je tada najlepša, a svoj pohod završe prvom jutarnjom kaficom u kafiću na tvrđavi dok slušaju pričice i buđenje grada. Osećaj je fenomenalan.

Takođe, preporučujem da posetite i dobro očuvanu Ali pašinu tvrđavu u brdima iznad grada do koje možete kolima, ali i turističkim vozićem. Još je najbolje ako odete kolima, pa se priključite turi i čujete i neke zanimljivosti, kao što smo mi uradili. U samoj tvrđavi je lepo sesti i odmoriti na kamenim sećijama u hladovini. Sa vrha se pruža pogled na Pargu, mislim možda čak i na Krf, ili su to bili Paksos i Antipaksos... A u povratku obavezno pićence u selu Anthusa.

Nažalost, svakom odmoru brzo dođe kraj, pa je i ovom našem. U povratku smo svratili do Janjine na baklavu, Mecova na njihovu jagnjetinu i domaće testenine, kao i neizostavno noćenje u Dojranu. O tome neki drugi put.


Jelena Petrović

Napiši komentar
1353 Đole   15/01/2018
Divan tekst, Jelena Petrović. Toliko iskrenih utisaka, toliko edukativnih podataka! Dođe mi da ovog trenutka krenem u Grčku.
1355 Biljana Dimitrijevic   16/01/2018
I da jeste i da nije, idemo, ovako lepo i pismeno, za mene ocaravajuce...uzivala sam dok sam citala, veliko hvala...
2053 Nena   16/10/2018
Sve pohvale piscu teksta!


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu