Utisci sa letovanja: gde poći posle Lefkade
31/03/2017 Tekst ažuriran 10/11/2020 Iskustva 4

Polako se približavalo leto, a sa njim i godišnji odmori.  Nismo znali kuda pa smo potrazili na netu slike... i za oko mi je zapala Lefkada. Gledajući slike bila sam oduševljena. Nisam ni slutila kako ću se stvarno osećati kada budem stigla tamo. Čekalo me je veliko iznenađenje. 
    
Krenuli smo na put sa kumovima, svi smo bili oduševljeni. Put je bio dug, nekih dvanaest sati vožnje autom uz kraća zadržavanja. Veoma lako smo se snašli i najzad stigli. Stigli u raj na zemlji... činilo mi se!
     
Našli smo smeštaj u mestu Cukalades, kuća je bila privatno vlasništvo. Naš "gazda" je jedan divan čovek, kuća prelepa, usluga iznad nivoa. Tu je bilo još naših ljudi sa kojima smo se družili svakodnevno i sedeli do kasno u noć. Hranili smo se gde smo stigli: u stanu, po restoranima, na šetalistu (mislim na girose konkretno).

A sada plaže... uvek se rado sećam tih plaža koje su na mene ostavile pečat za celi život. Najlepša mi je bila Egremni... tako divlja i pusta, a fantastična. Do nje smo stigli brodom i proveli nekih pola sata kupajući se. Ja za nju imam običaj da kažem: samo pesak, stene, nebo, more i mi... i brod koji nas čeka... Predivnaaa i nikad zaboravljena. 
     
Druga po lepoti Megali Petra. Rekoše mi: "Nemoj tamo da ideš jako je teško stići do nje!" I baš sam želela tu da odem. I nisam se pokajala nikada. Lepota za oči, raj za dušu. Prepuna stena u vodi na koje sam se penjala i fotografisala. Ponela sam te uspomene sa sobom u moju Srbiju. 

Zatim Milos plaža. Do nje se moglo stići brodićem (što mi se nije sviđalo) ili preko planine. Teže ,ali primamljivije. Moram da napomenem da je sa mnom išao i moj suprug i dvoje dece koja su htela da me "ubiju" što sam odabrala baš taj put. Kada smo stigli na otprilike pola puta ugledala sam prelep prizor kome moje oči nisu mogle da se nadive!

Agios Nikitas je moj prvi susret sa Lefkadom. Kada smo stigli prva plaža gde smo prošetali je bila ona. Tu sam napravila i prve fotografije na kojima sam bila mnogo umorna, a i mnogo srećna. 

Kathizma je bila plaža za nezaborav! Posetili smo je jednog tmurnog dana posle neke kiše i kupali se uprkos lošem vremenu. Voda je bila topla i puna talasa. Duvao je jak vetar napunio mi kosu peskom koga sam, čini mi se, i kući ponela. Ali ipak bilo je jako lepo i nezaboravno! Tu sam napravila fotografije kao iz snova koje su se kasnije nasle na zidovima moje kuće kao uspomene. 

Neko nam reče da blizu Nidrija ima lepa plaža Poros. To nam je bilo dovoljno da odmah krenemo tamo. Put je malo teži, teži u smislu mnogobrojnih krivina i uskog kolovoza. Ali, isplatilo se verujte mi! Ugledali smo jednu prelepu plažu koja nije velika, ali ima baš sve što joj je potrebno da bude savršena! Na toj plaži ima ležaljki, prodavnica i taverni. Jedino ostaje dobro raspoloženje za uživanje. 

I najzad Porto Katsiki koju smo videli onako u prolazu, s broda. Pošto ja ne umem da plivam mogla sam samo da uživam u prelepim bojama Jonskog mora. 

Odlučili smo da idemo i na krstarenje i obilazak obližnjih ostrva. Odabrali smo brod Makedonia palace. Obišli smo ostrvo Skorpios, mesto Fiskardo na Kefaloniji (koje mi se mnogo dopalo) i usput uživali u prelepim pejzažima i moru koje ima nestvarne boje-od providno plave, preko smaragdno zelene pa do modro plave. 

Što se tiče večernjih izlazaka često smo menjali mesto. Prvo smo otišli do glavnog grada Lefkade, šetali, razgledali. Ono što mogu da Vam kažem je to da cene garderobe, obuće, nakita, kozmetike u Lefkadi nisu baš povoljne. Što se tiče hrane i pića to i nije tako strašno-uglavnom kao i svuda u turističkim mestima. 

Drugi grad gde smo odlazili je bio čuveni Nidri koji nikako nismo mogli da zaobiđemo. E tu je za one ljude koji vole šoping pravi raj. Tu smo i mi kupovali poklone za drage osobe. Mnoštvo radnji, veliki izbor suvenira i pristupačne cene (za razliku od Lefkade) su nas vukle u Nidri svake večeri. Inače iz Nirdija su kretali i brodovi na krstarenje morem. Veliki broj onih koji poseduju brodove nam je omogućio da pregovaramo i o ceni karata za krstarenje. Dogovorili smo se tako da svima nama bude dobro. Tu smo često i večerali u raznim restoranima. Osoblje je jako ljubazno i svi su se trudili da nam udovolje uprkos našeg lošeg snalaženja grčkim jezikom. 

I još nešto moram da dodam: boja mora me je oduševila. Ranije sam išla u Grčku, ali more nije bilo isto. Ta tirkizna boja koju poseduje Jonsko more je baš ono što treba ljudima poput mene. Za mene je takva boja mora presudna. 

Nikada do tada nisam bila tako srećna i zadovoljna. Duša mi ostala tamo,  a telo je krenulo nazad. Kada sam kretala kući osećala sam veliku težinu u grudima što moram da se odvojim od tog raja. To osećanje meni nije bilo poznato do tada. 

A sada, sada se opet bliži leto, a ja se pitam kuda??? Kuda poći, a da budem srećna kao na Lefkadi?

Mirjana Živković