Odakle da počnem? Prepuni smo utisaka! Već 10 godina letujemo u Grčkoj, veliki deo ove prelepe zemlje smo upoznali. Besmisleno je pričati o njenim lepotama... zato joj se uvek i vraćamo, ali ja sam htela o nečemu drugom da vam pišem. O nečemu što smo samo tamo doživeli. 

Radi se o ljudima!!! Mi se tamo osećamo kao kod kuće. Takvu gostoljubivost samo tamo doživimo. Letovali smo 3 godine u Flogiti kod gazdarice Magde. Druge godine odemo ona popunjena. Kada nas je videla mi smo se izgrlili kao najrođeniji. Mnogo joj je bilo žao što je bila puna. Magda nam je tražila smeštaj, obarala cenu, brinula o nama. Kada nas je smestila (a viđali smo se stalno) uvek nas je pitala jel sve ok? Nemam reči. 

Ali jos lepše utiske nosimo iz Nea Vrasne. Otišli smo tamo. Suprug ja i dvoje dece. Stižemo ujutru. Tražimo smeštaj. Pojavljuje se stariji čovek i vodi nas da vidimo. Smeštaj super, vila čista sve blista, a mirišu kolači (tek pečeni). Smeštamo se tu. Posle pola sata kuca neko. Ulazi starija gospođa obučena kao dama: svilena bluza, lanena suknja, biseri i frizura... i nosi punu tacnu svežih kolača za dobrodošlicu. Kupila me je odmah! Da vam ne pričam za kasnije. Moju decu su obožavali (kažu nisu videli tako vaspitanu decu)... šetali su moju kćerku stalno, kupovali joj. Kada odemo negde čuvaju nam parking. Stalno zvali na sok... kafu... slali kolače stalno. Prosto osećali smo se kao da smo kod svoje familije. 

Dan pred odlazak baki smo kupili ogromnu korpu cveća u znak zahvalnosti (jer nismo znali šta drugo, a deki smo poklonili nekoliko limenki našeg piva). Ne mogu vam opisati kako su bili iznenađeni (mada je ponavljam to bila sitnica). Pošto su bili pravi gospodin i gospođa bili su tolerantni i prema ostalim gostima (koji su bili malo nekulturni i bučni... ali dobro). Pošto sutradan treba da se vratimo oni nas mole da ostanemo još dan, dva slobodno oni časte (naravno mi smo se zahvalili, jer na žalost nismo mogli). Ujutru su nas čekali ispred sa punim rukama poklona. Poslali su nam poklone kao da nisu dovoljno učinili za nas. Izgrlili smo se i izljubili kao najrođeniji. Baš nam je bilo i lepo i teško!

Ali najjači utisak na mene (čak su mi i suze krenule) je sledeći: kada smo se konačno smestili i krećemo još jednom se okrećemo da im mahnemo. Njih dvoje stoje na sred ulice, gledaju za nama i krste se nama za srećan put! Ne mogu vam opisati koliko je to emocija bilo! Zaista nešto najlepše što neko može da doživi. Naravno i pored obećanja nismo se više vratili (malo zato što smo hteli da obiđemo nešto drugo, a malo i zbog toga što nam je bilo neprijatno da ne pomisle da sad mi to koristimo)... Ne znam, možda smo trebali, a možda i hoćemo nekom prilikom. Sve u svemu bilo je mnogo lepših mesta, plaža... ali te ljude neću zaboraviti nikad! Takođe sam se kasnije čula sa njihovom kćerkom koja živi u Solunu. Redovno sam ih pozdravljala i pitala za njih! 

Prosto sam htela da podelim sa vama prelepe utiske koje mi nosimo iz Grčke!! Volimo Grčku i sve što je Grčko... Da i ovo moram... Napomenula sam da smo 3 godine letovali u Nea Flogiti. Tri godine isti kafić na plaži, sa ogromnim parkom i igralištem za decu... iste ležaljke i isto osoblje kafića. Ne mogu vam opisati koliko su ti momci preljubazni i tolerantni!!! Pogotovu Marija i Kosta!!! Čak su nam čuvali ležaljke, maksimalno bili tolerantni prema deci, a često se pravili da nas ne vide odmah da nam ne bi naplatili (naravno nismo bili tako bezobrazni)... jer nas je bilo po 3-4 porodice. 

Ostavljali smo za sobom čisto i uredno i oni su to poštovali. Divni ljudi. Imala bih ja još mnogo toga da pišem, ali verujte umorila sam se. Namerno sam izostavila sve lepote i blagodeti Grčke, jer je suvišno o tome govoriti. Htela sam da kažem bar nešto o tim divnim ljudima!! Toliko od mene! Veeeeliki pozdrav za prelepu Grčku! Vidimo se zdravlje Bože!


Violeta Kovačević

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu