Prošle godine mogao sam na odmor samo u avgustu, pa ajde šta ću kad se mora. Mada za kampere je avgust problem, jer je jako teško naći mesto. Kampovi na severu su prepuni Grka, a južno od Atine su tu još masovno Italijani i Francuzi sa ogromnim kamperima - kućama na točkovima. Ali dobra stvar u avgustu je što je u Atini manja gužva, pa sam odlučio da odem tamo i obiđem grad nekoliko dana. 

Dakle krenem ja iz Bgd-a ujutro, bez žurbe, na godišnjem sam. Najpre kod Jagodine se častim Mekom za doručak kog inače izbegavam zbog holesterola, ali jednom se živi :-) Pa nastavim dalje bez stajanja. Ipak  priznajem, u motelu Predejane sam koknuo gulaš juneći sa pireom, koji je bio extra. (I propade moja letnja dijeta od prvog dana). E  sad, od ovog leta, morate malo nazad sa auto-puta do tog motela, ali se svakako isplati jer je na pravom mestu za odmor, kafu, a hrana je super. 

Produžim dalje, pređem granicu bez problema, osim sa policajkom Albankom na Makedonskoj strani, pre bi rekao cajkom po količini make-upa koji je nalepila špahtlom verovatno, i to na +37 C veoma hrabro od nje… nešto mi govori na nekom jeziku koji bogami nije ni Srpski, ni Makedonski, ni Engleski… Ali eto sporazumesmo se jedva jer ja samo Srpski razbiram kad se nađem sa takvim hmm.. individuama. Dalje cepnem kroz lepu Makedoniju, i svaki put kažem sebi da ću da svratim u Veles koji lepo izgleda i ima dobar roštilj i pizzu, ali opet nisam. 

Ali ove 2019. moram. Ona vinarija restoran Stobi je sramota jedna. Samo vino je dobro, ali Makedonsku kuhinju nemaju. Nemaju gravče na tavče, roštilj, ama ništa. Nego neke Italijanske specijalitete koje ruku na srce ne umeju da spreme i ne liče ni našta. Držim se ja od tad kafanica domaćinskih po Makedoniji i nema greške.

Dolazak u Paraliju

Stanem na izlazu iz Makedonije na parking kod pumpe na granici prelaz Bogorodica, natočim džabe dizel koji je odličan. Hellenic Petroleum je vlasnik rafinerije u Skopju i kvalitet je super. Gužva, ali čist WC. Lepa nadstrešnica od sunca, kratko odmorim, kratak espresso. U Grčkoj već sat unapred pa nagazim Škodicu do prvog kampa u Olimpijskoj regiji, isključenje Korinos, kamping Odisej na obali. Ali avgust je i kamp prepun, bilo već kasno uveče pa mi vlasnik rekao može samo ovde na travnjaku kod recepcije, ja rekao OK, i rasklopio na brzaka stvari da mi neko ne zauzme i to jedino mesto. 

Kamp je na samoj plaži peščanoj dugačkoj i put uz more ide do Paralije koja je nekoliko km dalje. Neverovatno, ali u kampu skoro da i nije bilo komaraca. Čudo za Olimpijsku regiju, verovatno je vlasnik isprskao pre sezone. Samo što je nemoguće umiti se ili oprati zube, a da se potpuno ne okupate. Kad pritisnete ventil na slavini koji pušta vodu desetak sekundi, tad voda šikne tolikom jačinom da vas potpuno namokri, gaće, majica, sve. Tako da opet morate da se presvučete ako ste krenuli do u šetnju ili u grad. I lavaboi su u stvari neka korita, vojni sistem. WC sam je OK. 

Nastavak puta za Atinu

Ujutro se spakujem na brzaka, pobacam u kola stvari i nastavim dalje. Pravac Atina. Usput koknem jedan Goody’s maxi burger sa domaćinskim krompirom i caciki prelivom negde pre Platamona. Gorivo gledam da sipam VPower dizel, stvarno manje troši, bar moja Fabia 1.4 TDI, iako je 2007. godište. Posle sam svratio u tržni centar u mestu Nikaia, pored Larise, koji je blizu auto puta, a ima Interpsort gde su često popusti, da kupim jedna veći suncobran sa metalik slojem koji daje super hladovinu i stolicu kampersku koja se smota kao rolna.

Horor kamp kod Atine!

I tako do Atine. E kad sam stigao do kampa na ulazu u Atinu, a koji sam našao preko neta, kamping Dionisiotis, blizu auto puta, na početku Nea Kifissia kvarta, bio sam šokiran na šta liči. Kamp praktički prazan. Ima kampera i prikolica na čuvanju, ali ja jedini gost. Inventar u horror stanju, u stvari čitav kamp izgleda kao scenografija za Walking Dead ili sl. post apokaliptične serijale. Toaletni blok je takav da vam treba hrabrost da bi ste ušli. Čkiljave sijalice dve na čitav prostor, polumrak, WC u stanju Turskog zatvora (ko iz filma „Ponoćni express“). 

Dok sam čekao gazdu da podigne rampu došla je bila i porodica iz Francuske. Kad smo ušli unutra, gledamo, ćutimo, kažu mi, mi ovde nećemo da ostanemo, žena je htela u WC-u malopre, ali je odustala i plaši se da se na razbolimo.

Postoji i kamping Asimakopoulou severno na ulazu u Atinu ali to je isključivo za dečje ekskurzije. Ima još samo jedan kamp za turiste, u samom gradu praktički, Camping Athens.

Mene je mrzelo da vozim dalje, pa sam ostao tamo. Ograda polusrušena, negde savijena na samo pola metra visine, iza neki zemljani put, neka šuma i zapušteni placevi. Kučići ograđeni unutar kampa laju na mačke. Mačke se jure uokolo i žicaj klopu od vas. Prvu noć sam proveo sam u kampu, držeći pri ruci švajcarski kamperski nožić, i proklinjući sebe što sam gledao sve nastave Walking Dead. Inače kamp ima visoke borove i hladovinu, odličnu poziciju, i takav potencijal da stvarno ne shvatam vlasnika. Uz malo ulaganja imao bi pun kamp čitave godine. Javite mi ako je popravio toaletni blok J ove godine (2019.). Javili mi. Nije. Horror toalet je sad još stariji i gori :-)

Dobra stvar je što rođena sestra vlasnika kampa ima pored lep bazen, pa kao gost kampa imate slobodan ulaz. Bazen i njezin deo placa je sušta suprotnost raspad sistemu kod brata. Sve čisto i lepo sređeno. 

Pet dana u Atini

Ali nisam ja došao u Atinu zbog leškarenja pored bazena. Rano ustajanje, špricanje Autanom zbog komaraca u kampu, onda ulazak u toalet na sopstveni rizik, i odmah u centar Atine kolima. Manja je gužva u Atini u avgustu, a i ja sam zahvaljujući prethodnom službenom putu, snimio potencijalna besplatna parking mesta u samoj okolini Akropolisa. Dakle u avgustu druga nedelja, kad dođete ujutro do 9-9,30 h, bez problema nađete mesto na 200-300 m od Akropolja, u okolini turističkog parkinga za autobuse,  „pronjuškate“ malo kolima okolo jer u stambenom delu su ulice gde nema nikakvih oznaka i tu možete da ostavite kola čitav dan. 

Jednom sam došao baš rano i parkirao 100 m od Akropolja, ispod smokve na obodu parking za turističke autobuse na 37.969269 – 23.723552, a posle u obližnjim ulicama niže: Propileon, Drakou i u toj okolini. Naravno, sa navigacijom. Imao sam Igo Here maps, a Google Maps su sad možda i bolje.

U obilazak idite ujutro najbolje, jer je najsvežije, a obavezno nosite šešir ili kačket, i flašicu vode, bez obzira kojih ste godina i u kakvoj kondiciji. Jer na Akropolju i okolini sunce prži. Kamene stepenice su uglačane do visokog sjaja od ljudi koji par hiljada godina tu polaze i veoma su klizave i kad su suve. Dame, zaboravite štikle, gospoda zaboravite japanke. Patike se najbolje. Zaboravio sam cenu karta za Partenon i za muzej. Možete da vidite na netu. U blizini imate toalet. E kad postane vrelo na Akropolju, onda odete u muzej. Obilazak muzeja pod klimom par sati, unutra ima i restoran sa normalnim cenama (za Atinu), pa ako vam ostane snage kasnije i uveče Monastiraki. 

Ja sam bio lipsan, i ostavio sam to za naredne dane. Ako ste na tankom budžetu, ne morate da plaćate obilazak Partenona, odličan pogled imate za džabe i sa malog brdašca Areopagus Hill koji je stotinak metara dalje. Sa njega puca pogled na Pirej, Peristeri, Kaliteju i ostale delove Atine (vidite na Google Maps). Uglavnom, taj mali deo Atine ima istorije koliko čitava Evropa zajedno. A tek kad čujete u obilasku muzeja koliko je umetničkih dela pokradeno od strane Britanaca i Francuza, i koji to nikada neće da vrate Grčkoj.

Ako idete metroom obavezno izađite na stanici Monastiraki bar jednom, i prošetajte. To je sad najbolji deo Atine za turiste, a i za Atinjane. Stranih turista ima na desetine hiljada iz čitavog sveta. Engleze ćete poznati što i na obilazak Partenona dođu pijani sa limenkama piva u rukama, i što im čuvari jedva sačuvaju živote, da ne popadaju sa ograde. Primetio sam manji broj Nemaca. Politički odnosi su se odrazili i na posete Nemačkih turista. Ima svega i svačega po svim cenama. Ima i masa restorana sa raznolikim cenama. Ja se držao roštilja, brze hrane, i domaćinskih restorana sa kuvanim jelima. Mada sam i tu potrošio više od planiranog.

Obišo sam Plaku, a išao sam i jednim turističkim autobusom do Glifade, prevod na engleskom na onom malom uređaju koji se dobije uz kartu nije baš radio, pa sam gledao okolo levo-desno ko kuče kroz prozor kola. Na gornjem spratu je vetar bio previše jak, morao sam da siđem u zatvoren deo koji je pod klimom. Glifada je prelepa, do nje se stiže lako i gradskim prevozom, tramvajem koji ide uz obalu, jer kao što sam rekao, u avgustu Atinjani većinom idu iz Atine u svoja mesta na obali ili u unutrašnjosti za koja su poreklom vezani. Ja sam sledeći put otišao i kolima do Glifade, jer ima stvarno lepih plažica i kafića. 

Naravno, u mom letnjem petodnevnom bauljanju Atinom u avgustu, naleteo sam i na neke ne baš reprezentativne kvartove išarane grafitima, sex-šopovi na svakom uglu, snajke na ponudi, … pa sam brže bolje napuštao te delove (jer sam stipsa, pa da ne potrošim pare na tu vrstu turističke ponude :-) Tokom čitavog boravka pazite se džeparoša, pogotovo u gradskom prevozu. I iz torbice vam izvuku pare čak ako je držite ispred sebe na pojasu. 

Syntagma nije ko što je bila, a tek Omonija. Ma ko nije bi duže u Atini neće je prepoznati. Na okolnim zgradama izvaljeni prozori, to je sad najjeftinije za najam i ima masa migranata. Nude lažnjake mobilne, i sl. robu. Ne dao vam bog da provale da ste turista, nećete moći da ih se otresete. Nikako ne vadite karte da gledate gde ste oko tog trga (a bogami ne i oko trga Viktorija) koji su postali stecište svakakvog polusveta, pogotovo noću. I pazite na novčanike i mobilne.

Kampovanje Evija

Na povratku sam išao da Evije, preko Halkide, do Paralia Politikon, i kampa Ploutarchos par km dalje. Odličan kamp, plaža je kamenita. Gledajte uvek domoroce, ako oni ulaze u vodu isključivo sa „Kroksicama“ na nogama ili sa patikama za vodu i plivanje, nemojte vi stopalima da skupljate ježeve. Patike za vodu su sastavni deo moje opreme za kampovanje, i na nepoznatim plažama ih uvek nosim. Od ne-Grka samo ja i neka otkačena Italijanka koja putuje biciklom po Grčkoj. Voda bistra i topla. Ima ribe, skaču iz vode nedaleko od obale. Znale prokletnice da nisam bio poneo ni jedan štap za pecanje. 

A u mestu Paralia Politikon ima  manja luka i dosta dugačak mol. E sad, najbolji gavros (girice) koje sam jeo u životu su u restoranu prvom do kampa. Svaka girica očišćena, odsečena glava, uvaljana u brašno, i ispržena lepo, ne previše. Porcija je baš velika. Uz to krompir fantastičnog ukusa. Belo vino bevanda način, led ledeno u metanom bokalčetu… Tamo sam jeo par dana dok sam bio na Evii i dodao bar 1 kg u stomaku :-) Odatle sam otišao do Paralije. Došli bili prijatelji koji žive u Nemačkoj, pa zvali da se vidimo i isprovedemo. Jer bili smo prve komšije dugo godina u glavnom gradu države koju ne bih pominjao. Onoj gde nas ne vole ni malo. 

Mojim prijateljima je Paralija, morska Guča kako je ja zovem, zakon. Drugar ne izbiva iz kafane Leskovački roštilj, a njegova žena uživa u ležaljci i koktelima. Klinac uživa jer u mu u barovima i klubovima niko ne traži ličnu kartu kad naručuje pivo :-)

Tamo sam bio par dana u kampu Kristi, koji je između Paralije i Olimpik Biča, i u koji svraćam na par dana svakog leta. Mali ali čist kamp, sa dva frižidera za uslugu kamperima. Drago mi je da je svake godine sve više gostiju. Pre 5-6 godina sam ga slučajno našao. Starija žena koja ga vodi, nema pojma o reklami, internetu, kamo bukvalno bio prazan. Tada sam ga postavio na Google Maps, pa sad jedva nađem mesto kad dođem.

Ove godine, ako sve bude OK, planiram početkom septembra do Elafonisosa i usput gde mi se svidi. Sloboda. Jer ako želite da vidite pravu Grčku, kampovi su najbolja opcija.


Autor: Miodrag Živković - Miša

Napiši komentar
2408 ljubiša vasilijević   04/07/2019
Hvala na ovako lepo ispričanom letovanju.Baš volim kamp ali nema hrabrosti da se upustim i sam na jedno takvo letovanje.Želim vam još puno ovakvih letovanja,i pišite da imi malo uživamo.Pozdrav. PS.Možda bi bilo lepo i neke cene npr.karta obilaska Akropolja,itd.i neka slikica.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu