Suprug i ja smo do sada uvek letovali u Crnoj Gori. Konačno nam se ukazala prilika da obiđemo i neko drugo more. Izbor je pao naravno na Grčku, što zbog blizine, jer smo putovali autobusom, što zbog cene smeštaja. Naišli smo na specijalnu ponudu naše poznate turističke agencije, termin 13 avgust, cena dvokrevetnog studija sa prevozom oko 450 eura. 

Izabrali smo mesto Pefkohori. Prilikom izbora smo odmah isključili ostrva (nažalost) zbog dužine puta kao i Olimpijsku regiju zbog loših iskustava naših poznanika (mala mesta, zamućena voda....). Ostao nam je Halkidiki, odlučili smo da to bude prvi prst Kasandra. Pefkohori je naš izbor prvenstveno zbog šetalista uz more i delovalo nam je da je najveće mesto u tom delu. Nismo se pokajali. 

Put je prošao prilično dobro. Putnici su ulazili sa benzinskih pumpi, naplatnih rampi uz auto-put. Mi smo iz okoline Požarevca, čekali smo autobus koji je malo kasnio u mestu Kolari. Najduže zadržavanje je bilo prilikom izlaska iz Srbije, ostale granične prelaze smo relativno brzo prelazili. Pauze su bile na svakih 3-4 sata. Stigli smo u Pefkohori oko pola deset po njihovom vremenu. U smeštaju smo bili do 11h. Mi smo izabrali vilu Avru zato što je imala i bazen koji pritom nismo ni isprobal. Smeštaj je tipično grčki, dvokrevetni studio sa kupatilom, kuhinjom i podeljenom terasom ali čist, uredan, to nam je bilo i najbitnije. 

Što se tiče plaže, birali smo one levo od mola i najviše nam se svidela plaža skroz na kraju mesta ispred hotela Rigakis. Ležaljke smo dobijali uz poručenu kafu, piće čija je cena bila 3,5 eura. A more, voda.... to je tek posebna priča. Divna, čista, bez talasa, topla, nikada se nigde nisam lepše kupala nego tu. Noćni zivot nas nije previše interesovao. Mi smo više bili za to da sednemo negde da na miru popijemo piće. Interesantno je to da na kraju Pefkohorija postoji par zaista lepih kafića koji su uvek bili prazni, nije mi jasno zbog čega. Izašli smo na večeru nekoliko puta, uglavnom smo kupovali hranu u marketima uz nekoliko izuzetaka. 

Na cene nismo preterano obraćali pažnju, šta nam je trebalo to smo kupovali. Po preporuci našeg vodiča smo otišli na večeru u restoran Pink koji drže Srbi. I otišli tada i nikad više. Naručili smo picu za četiri osobe, dobili za dve uz obrazlozenje da je ona za četiri velika za nas dvoje?! Pojeli što smo dobili (neko je ostao i gladan) i otišli. Naredne večeri smo otišli u čuvenu piceriju Kapri i nismo se pokajali. Pice su zaista preukusne, konobari ljubazni čak su nam i samoinicijativno zapakovali da ponesemo ono što je preostalo, zaista, sve preporuke. 

Obišli smo i Hanioti koji je oko 4km dalje od Pefkohorija. Išli smo dva puta, oba puta pešaka. Deo između ta dva mesta je zaista sa predivnim vilama, uz laganu šetnju i razgledanje za čas stižete tamo. Hanioti je malo drugačiji od Pefkohorija zato što su sva dešavanja na trgovima a u Pefkohoriju uz šetaliste. O Pefkohoriju jos mogu da kazem da je deo oko crkve zaista lep, sve uličice vode do mora. Mislim da svako može da nadje mesto za sebe, ima sadrzaja i za stariju generaciju i za mlađu. Jedino mi je žao što nismo obišli i čuvenu plažu Xeniju ali nadam se da će biti prilike.

Odlučili smo se i za jednodnevni izlet brodom. Karte smo kupili kod vodiča naše agencije i bile su 22 eura po osobi. Polazak u 9 sati ujutru, povratak oko 17-18h. Žao mi je što nismo imali prilike da vidimo delfine koji se često kreću uz brod, ali smo zato uživali uz mnoštvo galebova koji su čekali da im neko od turista dobaci malo hleba. Na brodiću smo imali ručak i piće koji su ulazili u cenu. Sa ručkom iskreno nisam uopšte bila zadovoljna ali dobro, nisam ništa preterano ni očekivala. 

Prva stanica mesto Toroni. Plaža zaista lepa ali mesto za moj ukus premalo. Druga stanica Neos Marmaras. Gradić jako zanimljiv, malo brdovit ali pun zelenila. Treća stanica ostrvo Kornjaca (ostrvo ima oblik kornjace). Voda predivne boje, tirkizno plava, čista. Postoji mogucnost skakanja sa brodića ili postepen ulazak u vodu uz nadzor vlasnika brodića sto mi se zaista dopalo. Sve u svemu, izlet zanimljiv, imali smo priliku da obiđemo i delić Sitonije.

Ovo naše letovanje je bilo 2012 godine, to je ujedno naš prvi i poslednji odlazak u inostranstvo (ne računajući Crnu Goru). Sada smo bogatiji za još jednog člana, našu dvogodišnju princezu Tijanu i zaista bi voleli da sa njom odemo na letovanje. Ona je jedna prava mala ribica i prosto znamo da bi uživala na plaži i u vodi, a i mi sa njom.


Danijela Ratkov

Napiši komentar
1253 Snežana Tejić   06/10/2017
Interesuje me preko koje agencije je gospođa letovala.Hvala puno


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu