Pisati o zemlji kao što je Grčka je prvenstveno reč o ljubavi i to velikoj i onoj pravoj. To nisu fraze, to nije hir, to su emocije i lepota. A lepota je ogromna, rečima ne može ni biti opisana. Volim Grčku, voli i ona mene. Uvek me rado dočeka i prigrli, uvek mi se veseli i uvek me opusti i vrati u kasniju  kolotečinu. Dane i noći, noći i dane me mazi, pazi, brine o meni i učini me posebno srećnom i radosnom i da mi nadu za nove snove. 

Ne, ne šalim se uopšte i ništa ne izmišljam, stvarno je sve tako. Pruži mi takav mir i spokoj, radost, sreću i kad sam tužna uvek se setim njene lepote već vidjenog, kao i radosti novog i zato uvek budem iznova srećna i zadovoljna.
Upoznale smo se davne 90. godine, kao i mnogi tinejdžeri. Solun, Meteori, Akropolj...društvo, mladost, lepota, nova zemlja, kultura... čarobno... I onda ponovo Ona i Ja, ali sada umesto ja, stoji Mi. Mi je nas četvoro: tata, mama, sin i ćerka.         

Prvo Halkidiki, Pefkohori i mi. Šetnja uz more, ljubav i onaj prvi put osećaj tirkiznog mora i neba. Deca srećna, mi radosni, još osećam talase u kosi. Palačinke tamo nisu tako lepe kao u našem Kragujevcu, ali su isto tako ukusne, jer je došao čika iz Kragujevca (čitaj: pravi pravcati Grk glavom i bradom) da ih baš tamo spremi za našu malu princezu. Eto, još od tada volimo giros, suvlaki, grcku salatu i taziki.  Kasandru obiđes i svuda gde je lepo svratiš, a svuda je lepo tako da obiđeš svaki kutak i zaviriš ispod svakog kamena.

Grčka muzika i mi...
Tasos, novo leto i nove uspomene. Trajekt, galebovi, more oko nas. Skala Potamia i ceo krug. Bajkovito seoce Panagia, srce u drvetu, mostić i na njemu opet mi. Manastir Svetog Arhangela Mihaila, mir i tišina, roze cveće. Naše prvo grčko veče, jagnjetina, vino i sirtaki. Svaki kutak, svaka plaža, kada kreneš u smeru suprotnom od kazaljke sata su naši, a gde god da te put nanese je istorijsko nasleđe, a tek more, uvale i uvalice su nestvarne i prelepe.

Sarti i čarobna Sitonija...pesak i vetar koji pirka, zalazak sunca, ogromni talasi i uživanje. Nočni život u malom ribarskom mestu, a onda brdoviti Neos Marmaras i sladoled. Plaže sve lepša od lepše, pesak sve mekši, pa kamena Orange plaža i sve ostale. Šteta je biti tamo, a ne videti tu lepotu i tako divno more.

Krf, druga sprska kuća. Osećaj je neverovatan. Tamo nas jednostavno vole, a to umeju i da pokažu i to na svakom koraku. Svako zna po koju srpsku reč i čim čuju naš govor, odmah je tu osmeh. Bože, koji je to osećaj. Tu nam se raduje i mlado i staro i svi pozdravljaju. Da, baš svi i kad ideš na plažu oni mašu i kad se vraćaš isto. Tamo je sve i lepo i tužno. Shvatiš kako je život nepravedan i kako je teško biti mi, ali dobiješ tu ljubav i nekako pokupiš sebe dok u srcu dobuje Stojte galije carske. Tamo je jednostavno svaki kutak naše istorije obeležen, čak i u dubini ostrva uz maslinjake. Vido, Moraitika, pesčane dine na drugoj strani ostrva, svetionik, kanal ljubavi...

Grčki Karibi – Sivota, smestaj u Amoudii, mestašcetu gde se mešaju morska i rečna voda, Vrahos,  vodopad, reka Aheron, prelepa šarena Parga...
Skijatos, Evia, Banja Edipsos i toliko divnih, starijih ljudi. Lokomudes i topla voda.
Peloponez, Glifada, Grad Bogova – Atina. Kada su je bogovi odabrali za sebe, šta mi obični smrtnici da dodamo, osim uživanja u svakom napravljenom koraku.

Solun, opet stara Srbija i mešavina helenističke, rimske i vizantijske civilizacije. Kafa na Aristotelovom trgu.     
A onda čarobna Lefkada, posle koje više ništa nije isto. Čarobna boja mora ti uđe u pore i sve upoređujes sa njom. Egremni, Katizma, Porto Kaciki… Jednostavno raj i kad budna sanjam, sanjam tu tikriznu boju mora.

Da li ste znali da je Zakintos samo za mlade, da tamo ne idu "matorci" (čitaj četrdesetogodišnjaci). Ali mi, kao i čarobnica Greece volimo život i onda put pod noge, auto, duga vožnja, pa trajekt i to jutarnji i gle čuda nema mladih. Bake, deke, unuci,  mi “matorci” i poneki zalutali tinejdžer. Nema ludila, nema buke, nema žurki..  Ooooo i onda Argasi, kad i tamo i dalje neki normalni, čudni ljudi koji nisu tako mladi i ludi, pozitivno ludi.  Mada, možda i jesu pomalo kada su došli  u taj raj za mlade.

Eto, tako sam luda, mada mlada po godinama i nisam, mada možda ipak jesam i malo luda.  Luda, a svoja. I ne želim da mi drugi kažu kakva je Moja Grčka. Ja mislim da je kao i ja, svoja i posebna, i mlada i stara, i divlja i pitoma i baš onakva kakva mi baš treba. 
Svako novo leto je novo. Uvek je neka nova priča sa istim junacima. Možda još samo ove godine, jer unazad par godina jedan član ekipe želi iz nje da istupi. Za sada ga, samo još samo ove godine, sa obilaskom Kefalonije, držimo čvrsto, pa onda neka poleti iz našeg jata i  neka stvara neke nove priče i uspomene.  

Zato Volim Grčku, volim tu njenu opuštenost, slobodu i mir koji mi pruža. Sve to je draž Grčke jer je uvek nova, neponovljiva i nestvarna. I da, uvek je čarobna, posebna i nepredvidiva, kao i moji tinejdžeri. I baš ove godine to smo MI, nas četvoro i Ona Veličanstvena, a onda će  ponovo biti ljubav, ona intimna i jedinstvena, kao što je i Ona sama.


Katarina Peulić, Kragujevac

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu