Pokušaću da opišem svoje iskustvo i utiske iz ove divne zemlje. Od kad sam bila mala, s roditeljima sam išla u Grčku i dosta mesta obišla. Nažalost zbog razvoda roditelja, dugo nisam išla. Od momenta kada sam kročila u tu zemlju, čiji su ljudi slični nama, osvojila me je. Samo da je veselo, da se jede i pije, i obavezno igra sirtaki. San mi je bio da nađem nekog Grka, i odem da živim tamo, jer je to raj na zemlji. Ali realnost je malo drugačija.

Što se tiče putovanja do tamo, kao što i svi znamo, naši putevi su loši, ali što se više priblizavamo Grčkoj, uzbuđenje raste, i samim tim nestaje nervoza zbog lošeg puta. A onda se prelazi granica, i približavamo se moru, tom mirisu i saznanju da uskoro ulećemo u more. Ali najbitnije, znamo da je giiiiiros blizu, nešto najlepše tamo. Naravno to je za decu (ali sam sigurna da se i roditelji obraduju). Ali ipak se više obraduju čaši dobrog vina i maslinama uz zvuk talasa.

U zavisnosti od situacije, nekada smo bili, što se kaže ,paradajz' turisti, a nekad smo se čašćavali po restoranima. Moram priznati da nije toliko skupo, postoje oni jeftini i pristupačni marketi, pa se desi da imaju dobre akcije pa se nešto i ponese kući. A ljudiiii, to su takvi domaćini. Uvek veseli nasmejani raspoloženi. Jedino im jezik malo lošije ide (biću iskrena i reći da meni je to sve jedno, ni ja ne znam, ali se s takvim ljudima lako snađeš i sporazumeš).

Plaže bih pokušala da opišem, ali zaista ne mogu, to treba doživeti. Eto na primer plaže Lefkade. To sam posetila pre 6 godina, i ove godine me drugarica pita ’Šta misliš, gde da idem’ ja joj kažem dečko ti ima dozvolu, pravo mesto za vas je Lefkada. Ja, da bi je uverila, pokažem slike, ona se oduševi i odu. Ljudi, to njeno oduševljenje kad se vratila, ne mogu vam opisati i njenu sreću i osmeh na licu. idalje je sve lepo kao kad sam i ja isla. Takođe, moja topla preporuka svima je poseta Meteora. Nije da se hvalim, ali i to sam obišla.

Pubertet, sve me smara, a roditelji kao roditelji, da priušte što više, da vidim nešto što zaista vredi. Pri dolasku tamo, kolone autobusa, u sebi pomislih šta li je ovo, kad ima ovoliko ljudi. Dolazimo do privih stepenica i krece ’Mamaaa tataaa jel ste normalni, zar skroz do gore?’’Ajde sine nema puno!’ Penjanje do tamo, kao večnost, ali pomislim u sebi ’hajde kud svi, tu ću i ja, vredi'

Konačno, stižem do kraja. Zastajem, okrećem se oko sebe. Prvo me šokira svež vazduh. Čist, svež vazduh. A zatim pogled od kog zastaje dah. Naravno, i tada je bilo moderno slikati se (ne kao sada, ali jeste). Kreće svaki ćošak slikanja. To je nešto zašta treba izdvojiti vremena i otići videti.

Takođe, nešto što sam čula, nažalost, nisam doživela (ko zna, možda ću jednog dana) je venčanje na Santoriniju. To je kao iz bajke. Plaža, more, zalazak sunca, voljena osoba. Mislim da od toga nema nista lepše. Da se ja pitam, ne mora Santorini, samo nek je Grčka, more i zalazak sunca. Romantika. Naravno, zašto bih to želela, je mala pomoć u vidu gledanja filma Moja velika mrsna pravoslavna svadba. Samo da je veselo veselo veselo. Takvi su Grci, zaista.

Eto, moja topla preporuka je da ljudi idu u Grčku. Vredi vredi vredi svaki sekund,  minut, sat, dan, nedelja. Kada neko zaista želi odmor, to je pravi izbor.

Nažalost, moja majka ni meni ni sestri već par godina ne može da priušti letovanje, pa kad sam videla ovo, pomislila sam da bi bilo lepo da napišem lep tekst, i njih, nadam se, uspem da obradujem. Hvala u svakom slučaju. I ko god otišao, jednom se okupajte za mene. I s uživanjem pojedite onaj divni giros.

Slučajno sam naletela na vašu stranicu, hvala Bogu na tome. Bar dok gledam slike, mogu da maštam.
Svaka slika stvara utisak kao da je raj, vuče te da ideš i posetiš tu divnu zemlju.


Andrijana Sajtinac

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu