Dugo sam sanjala da ću jednog dana moći da odem i vidim Grčku, na letovanje ili bar na nekoliko dana. Svi koji su bili, pri pomenu Grčke, sa oduševljenjem bi pričali o njoj i zato su letovali tamo i po 20 godina. Napokon 2011. god. sve kockice su se sklopile i omogućila sam sebi letovanje u Grčkoj, a istovremeno zabavljala sam se sa dečkom koji je takođe voleo Grčku, ali je samo jednom bio i to u Pefkohori. Tako smo, na njegov predlog izabrali Pefkohori za letovanje. 

Odlučili smo da to bude septembar, jer je tada more najtoplije, nema gužve, a i povoljnije je. Otputovali smo autobusima jedne poznate agencije preko koje smo uplatili i smeštaj. Putovali smo noću uz nekoliko pauza, ali bez problema, bez obzira na tadašnje stanje u Grčkoj. Čak i na granicama nismo puno čekali.

Koliko god Vam u Srbiji pokazali slike smeštaja i vila nikada niste sigurni sta ćete zateći kada stignete na odredište. Nije bilo potrebe da nam pokažu koja je naša vila čim smo sišli iz autobusa ugledali smo je i oduševili se. Vlasik inače Grk bio je tu da nas dočeka, da nam saopšti da je i gde je dostupan da nam u svemu udovolji. Prvog dana kada smo stigli padala je kiša, posto je bio kraj septembra. Bilo nam je neverovatno koliko i kako grmi i seva da nam se činilo da nam je tik iznad glave. Struja je nestajala, a onda dolazila, a da nismo ni primetili da je nema, što u Srbiji može da potraje i po par dana.

Sledećeg dana bilo je lepo sunčano pa smo odmah izašli da vidimo more, plažu. More, iako uznemireno, bilo je izuzetno bistro i prozirno plavo. Plaža je ogromna, mogli smo da biramo gde ćemo se smestiti, a prostirala se dokle nam je pogled dosezao. Na pučini mogli smo da vidimo malo ostrvo, ali i sledeći prst Halkidikija kao i hotele koji su se tamo nalazili. Narednih dana mogli smo da se kupamo, bilo je delova mora gde su bile male ribice koje su čistile kozu koje ne smetaju. Ukoliko se pomerite samo par metara već ih nema.

More je kristalno bistro i čisto i bez obzira na dubinu može se videti dno. U more se ulazi sa peščane plaže i more je tu plitko da za mene neplivača to je bila još jedna prednost. Takođe, more lagano prelazi u dublje za one koji znaju i vole da plivaju. Plaže su u blizini puno vila, ima i puno uličica koje izlaze direktno na plažu. Noću  grad oživi posebnim žarom. izuzetno je lepo, toplo, šetaliste je na par metara od mora. Svi lokali, taverne i radnjice rade do kasno u noć.

Mi smo odlučili da hranu pripremamo sami, ali i da kupimo ono što nam se dopadne. Sa prodavcima smo se lako sporazumevali na engleskom, a ponekad nam reči i nisu bile potrebne. Cene su pristupačne, neke pristupačnije nego u Srbiji. imaju sve sto želite a i ono što niste do tad videli. Tako smo probali neko novo voće, koje nas je najviše podsećalo na dinju, a izgledalo kao velika ukrasna tikvica.
Jedne večeri otisli smo na večeru da probamo školjke. Ljubazni domaćini su nam ih poslužili na 3 načina uz domaća vina. Za nekoga ko ne pije alkohol morala sam da ovo probam. Bilo je neverovatno dobro da se ne primeti koliko je jako. 

Pred kraj letovanja odlučili smo da odemo na izlet. To je izlet gde ste uglavnom na brodu, gde vam posluže i ručak, sa nekoliko stanica na najlepšim plažama i slobodnim vremenom u Neos Marmarisu. U Neos Marmarisu imali smo dovoljno vremena za šetnju, kupovinu a svratili smo i do pijace. Masline na 100 načina, voće, odeća sta god poželite.
Ručak je bio na brodu, a ja sam na sred mora uz vetar, talase i nestvarno lepu prirodu dobila verenički prsten koji je kupljen u Grkoj i koji je, bez obzira na njegovu vrednost najlepši prsten na svetu.

Videli smo hotele koje smo videli s obale, bili su stvarno ogromni kao i cena noćenja u njima, kako nam je vodič objasnio.Vile koje su na vrhu brdašca odakle se pruža veličanstveni pogled na ceo zaliv, puno manjih kuća sa privatnim plažama ličnim malim rajem. 
Ploveći tako gledala sam u vodu i primetila sam nešto što mi je ličilo na šešir. Pomislila sam da je nekom turisti ispao šešir. Nedaleko još nekoliko pa još nekoliko. Nemoguće da je toliko turista izgubilo toliko šešira. Onda mi je sinulo da to nisu šeširi već meduze. Bile su daleko od obale. 

Grci su za nas, malo neverovatno vrlo ljubazni. Nismo imali nikakvih zabrana i slobodno smo mogli da se krećemo bilo gde, ništa nije “zabranjeno za turiste”. Možete da se fotografišete i da fotografišete šta god želite, da uberete neki cvet… 

Vreme je proletelo. Da smo mogli nebi smo se ni vraćali, ali kad polazite uvek ostaje nada da ćete se ponovo vratiti. Sledeće godine.


Dunjica Bucanović

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu