Uvek kada imamo priliku da letujemo uvek biramo Grčku. Mislim da ni ceo život nije dovoljan da se obiđu sva ta divna mesta na moru, a tek ona koja nisu na moru. Pošto smo 2011. g. izabrali Pefkohori i oduševili se mestom i Egejskim morem hteli smo da probamo nesto drugo tj. Jonsko more, da vidimo “kako je sa druge strane”.

Putovali smo autobusom iz Niša. Bez obzira što sam tada bila u drugom stanju nije mi teško palo da pođem na tako dug put. Već smo upoznali način takvog putovanja: polazak uveče, nekoliko pauza i bez problema na granicama. Imali smo sreće da ovoga puta dobijemo prvo mesto na spratu u autobusu, tako da smo celim putem mogli da posmatramo mesta kroz koje prolazimo s najboljeg mesta.  

Put za Pargu je malo drugačiji i prolazi se pored puno visokih planina, samim tim i puno tunela. Oduševili smo se kakvi su to tuneli osvetljeni, puni signalizacije, sa ventilacijom i neverovatno pravi. Kada se završi tunel nailaze mostovi koji su izuzetno visoki tako da se ispod nekih nalaze i čitava sela.

S prvim zracima sunca već vidimo ogromno plavo prostranstvo. Stižemo u Pargu. Do malog gradića spuštamo se vijugavim ulicama.
Čim smo izašli iz autobusa i ostavili stvari otišli smo da vidimo more. A more kao sa razglednice. Bistro, plavo i samo mala ostrva koja izviruju. Parga nas je oduševila malim načičkanim raznobojnim kućicama, velikim trgom na samoj obali mora, malim ostrvom sa drvećem i zelenilom i malom crkvicom.

U predstavljanju vodiča saznali smo da se do malog ostrva može preplivati ili ponekad čak i pregaziti, da se nedeljom u crkvi na ostrvu održavaju službe, a ponekad i venčanja što smo kasnije i videli. Pričao je o značajnim istoriskim događajima o kojima svedoče i više zamaka koje možemo da razgledamo, o nekoliko plaža koje možemo da posetimo, blizini reke Aheron gde je po legendi okupan Ahil. Ukoliko želimo mogli smo na nekoliko izleta do Krfa, do reke Heron, a svakodnevno saobraća vozić do turske tvrđave.

Smeštaj je kao i obično odličan. Studio sa terasom među zelenilom i maslinjacima. Odmah ispod vile nalazila se mala dolina sa starim maslinama i smokvama koju su ljubazni Grci ukrasili klupama pa je sedenje tu  bilo pravo uživanje.
Odmah prvog dana otišli smo da otkrijemo sve lepote. Na centalnoj, gradskoj plaži voda je bila hladnija al najveću pažnju privukla je neverovatna količina ribe koju možete videti u kristalno čistoj vodi. Plaža je peskovita sa ležaljkama, suncobranima i tuševima ali je tu uglavnom puno ljudi.

Sledećeg dana otišli smo na plažu za koju nam je vodič rekao da se do nje stiže prolaskom kroz hotel, što nam je bilo malo čudno. Postoji putokaz i kroz hotel se slobodno može proći. Dolazi se do manje plaže koja je uglavnom kamenita ali je pogled na more božanstven. Iz prozirnog mora uzdižu se više visokih stena, more je toplo i plitko. Takođe, postoji mala stazica kojim se penjete na brdo na vidikovac odakle se pruža pogled na celu Pargu.

Narednih dana otkrivali smo male uličice sa različitim radnjama suvenira, odeće, pekare, taverne i restorane. Iako smo se hranili samostalno, cene su bile nešto više nego inače ali ovde ima puno stranaca. Jednog dana obilazili smo zamak na vrh brda sa malim restoranom odakle se pružao pogled na ceo zaliv kao i na veliku plažu koju nismo jos videli. Zamak sa pravim topovima, starim zidovima i terasama odakle Pargu vidite još lepšom.

Jednog dana odlučili smo da pecamo, iako o pravilima pecanja u Grčkoj nismo ništa znali. Probali smo s mola odakle smo mogli da u kristalno bistroj vodi vidimo najrazličitije vrste ribe. Upecali smo nekoliko crnih ribica sa zubima i bodljikavim perajima za koje nismo ni znali da li se jedu. Meštani Grci a i neki Italijani bili su veoma zainteresovani za nas ulov. Bilo nam je neobično kada Grčki policajac koji je regulisao vodeni i drumski saobraćaj nije obraćao pažnju na nas.

Iako nama malo udaljenije išli smo više puta da posetimo i ogromnu plažu do koje se dolazi prolazeći pored zamka i spuštajući se sa druge strane. Bila je peskovita, dugačka. Voda je bila prelepa a duž plaže ima i nekoliko vila, restorana, taverni neke i sa bazenima.
U 4.mesecu trudnoće ove avanture mi uopšte nisu smetale, nadam se da ćemo biti u mogućnosti da ponovo dođemo sa detetom ovde. Da mu pokažemo sve lepote Grčke i da vidi more i ribe koje obožava.

Nestvaran spoj istorije i modernih tekovina, zelenila i plavetnila. To je Grčka koju obožavamo.


Dunjica Bucanović

Napiši komentar
1276 Lučić Žarko   04/11/2017
Dunjice, hvala ti za ovu priču o Pargi. Ja i moja porodica delimo tvoje oduševljenje Grčkom, Grčku i grke volimo koliko i Srbiju, i smatramo je svojom drugom zemljom. letovali smo tamo više puta i uvek na različitim mestima - kao što kažeš Grčku nećemo upoznati za ovaj jedan život koji imamo i zato nikada dva puta ne idemo na isto mesto. Naša ćerka je začeta na našem bračnom putovanju 2000 g u Olimpik Bič-u, pa zato i nosi grčko ime - Teodora. Kasnije smo letovali na Tasosu, Krfu, Sitoniji... Za narednu godinu se spremamo upravo u Pargu, pa nam je ovo tvoje predstavljanje vrlo korisno. Čuli smo i čitali mnogo o Pargi i od drugih, ali ne ovoliko iscrpno i detaljno kao od tebe. Hvala ti, još jedamput. Želimo tebi i tvojoj porodici puno lepih letovanja. Naravno u Grčkoj. Žarko i Biljana Lučić.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu