Ne tako davno i sasvim neplanirano, a sa ove tačke gledišta – ne i slučajno, jer se najlepša sećanja i vezuju za trenutke kada mnogo ne očekujemo, završismo mi u sred sezone na Zakintosu. Prvi put u Grčkoj, 25 godina, novca u džepu taman koliko treba. Ni jedan jedini tekst nisam pročitala o Zakintosu, nijedna slika u memoriji, ali ne žalim ni trenutka što smo tamo pošli. Da nije bilo Zantea i njegove čuvene Navajo plaže, slikane stotinama puta, saznajemo kasnije, i deljene po društvenim mrežama bukvalno širom sveta, ne bi se desila ni naša očaranost ostrvima Jonskog mora: Kefalonijom i čuvenom Lefkadom!

Moje pisanje o Zakintosu će se ovde nakratko prekinuti, jer je sve naše simpatije, mog sadašnjeg supruga i mene, pokupila divna i neponovljiva Lefkada. Jonsko more, tako graciozno i inenadjujuće lepo, ovekovečeno perom Jovana Dučića, urezano u sećanje i istoriju svakog Srbina, sa razlogom budi posebna osećanja u srcima naših turista. Vodjeni slikom Navajo plaže, leta 2015. odlučujemo da odemo sredinom juna na Lefkadu. Ovoga puta smo pripremljeni – iščitane su sve poznatije teme o ovoj destinaciji, prečešljane slike sa Googl-a i poznatih portala. 

Priču o Lefkadi nije moguće lako napisati, jer ste stalno pod pritiskom da nešto važno ne pomenete, a sećanja se roje i prepliću. Ko god je imao čast da se prošeta plažama ove grčke lepotice, uvek će pamtiti osećaj iznenađenja kada prvi put ugleda tirkiznoplavu boju mora. Ono što letovanje na ostrvu čini posebnim, jeste potreba da se putuje i istražuje. Naoružajte se avanturističkim duhom i spremite na vožnju po krivudavim i uskim putevima (kakvi su samo izgleda u Grčkoj, jer kao da štede put). 

Odmah ću reći, greh je otići tamo i ne iznajmiti neko prevozno sredstvo: skuter ili auto. Mi smo se odlučili za oba i, verujte, ovo će biti jedna od retkih vožnji na plus 30 koja vas neće umarati, već odmarati. Vozite se uzbrdo i nizbrdo, gledate u reklamnu mapu iz Rent A Car agencije, zaustavite po kojeg sunarodnika za putokaz, uživate u mirisu i zelenilu borova kad, odjednom, pučina! Boja mora tako nestvarna da poželite da protrljate oči. 

Magija počinje i iste sekunde znate da ste zaljubljeni u ovo rajsko ostrvo! Pirka vetrić, a vi ne znate da li da ostanete na tom mestu još dva sata ili potrčite na plažu. Svako ko je bio tamo, zna da je reč o Egremniju! Stepenici, 350 čak, šta je to za nas! Talasi, šum mora, peščana plaža i bela stena po kojoj je ostrvo i dobilo ime. Osmeh se ne skida sa lica!

Na našu sreću, išli smo 2015. po prvi put na ovo ostrvo i posetili dva puta Egremni plažu, a onda se desio i onaj zemljotres... Sad već možete naslutiti da smo i prošle godine bili tamo, jer nije fraza da posle Lefkade, možete opet samo na Lefkadu (pročitah dosta puta na forumima). Egremni posle zemljotresa nije isti, više od polovine nekadašnje plaže je zatrpano, savetuje se samo prilaz sa mora, i to brodom lokalnih agencija koji se uglavnom zadrže samo sat i po. Ima i onih luđih koji su se spuštali kozjim stazicama do mora, ali nismo bili toliko hrabri. Čuli smo kasnije da u Vasilikiju može da se ide na celodnevni izlet brodom samo na ovu plažu, ali nismo uspeli da rezervišemo kartu na vreme, jer se ide samo određenim danima. Ono što mu zemljotres nije oduzeo je ona divna plava boja, koju i dan danas vidim kad zatvorim oči. Egremni će uvek zasluživati prvo mesto, bar na mojoj top listi.

Kako bismo „utvrdili gradivo“, Lefkadu smo posetili i sledeće, 2016. godine, ali u julu. Saznajemo da su plaže punije, more toplo i nekako mirno sa ređom pojavom talasa. Mišljenja sam da baš ti talasi i daju Lefkadi „onu“ boju. Daleko od toga da ostrvo nije lepo, ali radije bih ga posetila početkom sezone kad je i dan duži, nego sredinom, najviše zbog gužve. Čar grčkih ostrva leži u tome što ima dosta skrivenih plaža i ne morate da postavljate suncoban uz tuđ peškir, kao na primer, u Crnoj Gori. Put do Lefkade, s druge strane, nije lagan. Prvi put smo išli autobusom nekih 17 sati, drugi put svojim autom 15. Naporna je vožnja, ali vredi.

U ta dva navrata posetili smo sve plaže na ostrvu i, možda će se neko iznenaditi, na drugo mesto pišem – Milos! Peške kroz šumicu iz Agios Nikitasa ili čamcem, na vama je da izaberete, ali zna se da je Milos dostojan „potrošenog“ celog dana. Plaža je toliko duga i peščana da podseća na obalu okeana, a ne mora.

Godinu posle zemljotresa i Porto Kaciki izgleda drugačije, nama se čini malo šire. Definitivno je posećenija plaža nego pre. Dugo sam se lomila da li da ga stavim „tek“ na treće mesto, a pošteno bi bilo da zajedno sa Milosom podeli drugo. Porto Kaciki krasi ona karipsko plava, a zbog popularnosti često pristaju brodići tako da je gužva neminovna. Naravno, gužve nema u moru. 

Međutim, ko voli da roni, ne sme da zaobiđe mali skriveni Agiofili. Uzbrdo od Vasilikija, neasfaltiranim putem, stiže se do ove skrivene plaže. Agiofili je svakako lepši u junu kada ima manje turista, a novitet je da je prošle godine napravljen pristojan parking, naravno uz doplatu za korišćenje. Moram napomenuti da se na plaže ne ide bez vode. Svakako, Grci su se dosetili da lepo zarade, ali nema potrebe bacati novac na plaži za flašu vode od 2,5 evra. Novac valja potrotrošiti na finu večeru u nekoj tradicionalnoj taverni. Porcije su male, ali ukusne i verujem da bi se Grci u Srbiji za te pare više najeli, nego mi kod njih, ali nema veze. Agiofili ima bistru svetloplavu boju mora, ima stena i za skakanje i za ronjenje, pa ne treba poći bez opreme.

Peto mesto dele Katizma i Gijalos. Katizma zbog svoje pristupačnosti i urbanosti, a Gijalos zbog originalnosti. Katizma je idealna za one koji vole da poziraju, dosta je mladih, samim tim i kafića i cool muzike, a Gijalos je toliko veliki da na njemu možete igrati fudbal. 
Od lokalaca saznajemo za tri plažice od kojih izdvajam Megali Petru, što ne znači da Avali i Kavalikefta nisu vredni posete. Preporučujem, kad nema talasa, zbog podvodnih stena. Što se tiče plaža na istočnoj strani, pobedjuje Mikros Gijalos. 

Za romantične duše, poseta Lefkadi biće upotpunjena zalaskom sunca na samom jugu ostrva, uz svetionik, a za one koji vole sveže riblje specijalitete, preporučujem restoran iznad zaliva Sivota. Odatle se kreće i na poznati vidikovac, ali samo ako ste dobar vozač, jer je put nebezbedan.

Teško je spakovati sve što vredi u jedan tekst, a možda to i ne treba da učinim. Lefkada postaje sve popularnija, a koliko vidim, ništa joj ne može parirati iz komšiluka lepotom koja podseća na Karibe, a da je pritom priuštiva. Odmah ću se ograditi, prostora ima se potroši novca i više nego što treba, ali nema potrebe. Potrebno je samo poneti dobar foto-aparat, pozitivnu energiju i želju za istraživanjem. Verujte mi, nećete zažaliti ni zbog čega osim što vam odmor nije duži i što nemate više novca. 

Kažu da je Rim Večni grad i da svi putevi vode u Rim. Naše će misli uvek voditi ka Lefkadi svaki put kada se postavi pitanje gde ići. Lefkada će do iduće posete mamiti svojim slikama i odmarati onda kada vas svakodnevne obaveze sustignu. 

                                    
Jasmina Kovačević

Napiši komentar

Najčitaniji tekstovi na našem sajtu