Nova (stara) pravila u barovima na plažama Grčke
25/10/2016 Tekst ažuriran 26/06/2018 Iskustva 4

Od kada radimo u Grčkoj u oblasti turizma, a to je rani početak 90-ih godina, bili smo svedoci višegodišnje naklonosti grčkog naroda nama kao turistima prvenstveno, a zatim i kao narodu koji im je po mnogim osobinama jako sličan.

Upravo kad smo tih davnih godina činili naše prve korake u turizmu i učili njegove osnove, bili smo više puta svedoci finansijskoj popustljivosti koju je grčka agencija u kojoj smo radili imala prema turistima iz tadašnje Jugoslavije, kao i finansijskoj netoleranciji prema svojim (grčkim) i turistima iz drugih zemalja. I ne samo ona već i ostale grčke agencije, kao i vlasnici apartmana koji su tada sami izdavali smeštaj turistima.

Javna tajna je bila da ako se našim turistima u to vreme apartman izdavao za tadašnjih 4.000 drahmi, za grčke i zapadne turiste taj isti apartman je koštao 6.000 - 7.000 drahmi dnevno (odnos cena je otprilike bio takav). Nije se mnogo toga promenilo ni danas posle 25 godina, bar ne za one grčke turiste koji ne koriste internet za proveru i upoređivanje cena već smeštaj nalaze sami na licu mesta. Pa se tako i danas često dešava da cena za Srbe bude 50 evra, a za Grke i turiste sa Zapada 60 ili 70 evra.

Činjenice pokazuju da su Srbi kao narod, osim što su i bez velike platežne moći uvek bili dobrodošli u ovu zemlju, dugi niz godina bili na neki način i povlašteni kod grčkog stanovništva koji se bavi turizmom. 

Te povlastice su se počele primenjivati i na mnoge druge okolnosti, a jedna od njih, o čemu i jeste ova tema i na šta smo letos prvi skrenuli pažnju na našoj Facebook stranici, je bila višegodišnje korišćenje ležaljki i suncobrana (na nekim od plaža Halkidikija, Olimpske regije, ali takođe i u drugim oblastima Grčke) na način koji jeste bio pogodan za nas kao goste, ali poguban za one koji su te ležaljke držali - za vlasnike barova na plažama.

Kako je to bilo ranije...

Ranijih godina naši turisti su opušteno na plažne barove donosili svoju hranu, voće, svoje piće iz super marketa, kafu... Naručivali su nekad piće ili dva, nekad čak nijedno, zatim ostavljali sve stvari na ležaljkama, odlazili na ručak, potom u sobu na popodnevnu dremku i kasnije predveče posle nekoliko sati su se vraćali na tu istu plažu.

Stvari su ih uredno uvek čekale na ostavljenom mestu iako je vlasnik bara tamo negde iza šanka verovatno gunđao, gledajući u 10-ak na isti način zauzetih ležaljki i leđa novim gostima koji su odlazili u druge barove u kojima su mogli naći slobodno mesto.

Taj isti vlasnik kafića je godinama čuvao turistima stvari, osoblje nije saletalo goste da naruče piće više (naročito kad čuju da su prijatelji Srbi u pitanju), a turisti naviknuti na ovakvo poslovanje smatrali su da je to nešto što jednostavno treba da se podrazumeva.

A onda je došla 2015. i 2016. godina i vlasnici barova na plaži su shvatili da to što neki od njih pokazuju empatiju prema turistima, njima samima neće doneti ništa dobro.

Zakup plaže koji je nekada bio simboličan i plaćao se grčkoj Obalskoj straži preuzela je država i sada je taj zakup "papren", a naplaćuje se prema veličini zakupljenog prostora na obali.

Na gradskoj plaži u Neos Marmarasu, vlasnik jednog kafića je uklonio mrežu za odbojku koja je bila na raspolaganju i njegovim gostima, kao i ostalima sa strane koji su želeli da uživaju u besplatnoj igri na pesku, jer je po novim cenama morao samo za mrežu da državi plati 600 € mesečno.

Povećane su zakupnine plaža, povećana je cena struje, povećana je cena vode, povećane su mnoge takse. Jedino što je smanjeno je bio promet pazara. 

Posećivanje beach barova i korišćenje njihovih ležaljki nije obaveza, već izbor

Danas je situacija drugačija. Umorni od pojedinih bahatih turista od kojih neki čak pokušavaju da se izvuku tako što neće platiti nijedno piće, kao i od sve većeg broja turista koji sve manje i manje naručuju, a pritom i svoje namirnice konzumiraju kod njih, rešili su da okrenu list.

Pa tako danas nailazimo na sve veći broj plaža na kojima se plaća konzumacija 5, 10 ili 15 evra, a sve sa ciljem da se turisti usmere na bar minimalnu potrošnju pića ukoliko već sede ceo dan kod njih i koriste njihove sadržaje. 

Konzumacije koje su obavezne su u stvari piće koje bi u svakom drugom normalnom baru, kafiću ili restoranu, bilo logično da popijete ako ste njihov celodnevni gost.

Neko će ovo što pišemo shvatiti na pravi način, dok će se uvek naći i neko drugi koji će reći "Bitno im je samo da nam uzmu novac".

Možemo da negodujemo, da se ljutimo i da nam ne bude pravo, ali jedno moramo imati na umu: svaki beach bar plaća godišnji zakup opštini za iznajmljivanje. Osim što plaća zakup u obavezi je i da održava i sređuje kako obalu tako i deo u vodi (da čisti otpatke koje turisti ostave, da kosi i zaliva travu, da održava zelenilo, uklanja nečistoće iz vode, morsku travu itd...). Oni nisu tu samo da uzmu novac već imaju i velike i fizičke i finansijske obaveze kojih moraju striktno da se pridržavaju. 

Vlasnici barova takođe žive, imaju porodice i decu, imaju radnike koje treba da plate, i rade kao i svi mi - da bi zaradili. Prihod im zavisi od sunca, od kiše, od temperature, od meseca u godini i od gostiju, a avgust je mnogima od njih jedini mesec u godini kada mogu da efektno zarade svoj novac.

Koliko god nas to ljutilo, moramo se podsetiti da beach barovi nisu humanitarne organizacije koje su besplatno uključene u naše vaučere za letovanje.

Oni postoje da bi radili i zaradili kao što svi mi radimo, svako od nas na neki drugi način.

Posećivanje beach barova i korišćenje njihovih ležaljki nije obaveza, već izbor koji se uvek može preskočiti ukoliko nam u njemu nešto ne odgovara.

Reakcije turista na nova pravila

Kada smo letos pisali na ovu temu bilo nam je neizmerno drago koliko su naši ljudi razumni, jer je većina shvatila da nijedan kafić ili restoran na svetu neće dozvoliti da u njemu jedete (pijete) hranu (piće) koje ste doneli od svoje kuće. Ukoliko to ne radimo u kafićima ili restoranima u svojoj zemlji, zašto bi se podrazumevalo drugačije kada se nađemo na moru i u drugoj zemlji? 

Iako i sami veliki deo godine provodimo u Grčkoj, u ovim letovalištima smo i mi turisti. I kao i svi vi plaćamo sve ono što i vi plaćate. Koliko ste sami direktno pogođeni ovakvim cenama konzumacija, na isti način smo pogođeni i mi, možda čak i finansijski više, jer smo nekada u toku dana zbog posla u obavezi da obiđemo 3-4 plaže, ni na jednoj se ne zadržimo duže od 2 sata, a svakako moramo da platimo ono što je predviđeno.

Ali iako smo ovim novim pravilima na isti način pogođeni, potpuno nam je jasno kako je i zašto došlo do ovakvih promena na pojedinim plažama, jer smo pre svega dugogodišnji svedoci dešavanjima koja su prethodila.

Sa druge strane potpuno razumemo ne baš sjajnu finansijsku situaciju naših turista. Svesni smo i razumemo sve one koji teško, dugo i naporno rade i mesecima štede novac da bi svojoj porodici i deci priuštili letovanje. Svesni smo godinama već da je broj takvih porodica veliki i da se čak iz godine u godinu povećava.

Znamo koliko je takvim porodicama u inostranstvu svaki ušteđeni euro bitan. Ali porodice sa niskim standardom su prve shvatile da je ovakvo višegodišnje ponašanje turista prevršilo svaku moguću meru i podržale naš apel od letos da se praksa donošenja hrane sa strane u kafićima na plaži bar svede na pristojnu meru ukoliko ne može da se potpuno iskoreni.

Zašto pišemo uopšte o svemu ovome? 

Prvi razlog je potreba da vam objasnimo, pa čak i ovako slikovito, šta je prethodilo svim tim novim pravilima oko iznajmljivanja ležaljki i zašto su se negde ta pravila promenila.

Drugi i mnogo važniji razlog je to što želimo da vas i ubuduće zaštitimo od neprijatne situacije u kojoj se možete naći ukoliko vas konobar sa punim pravom zamoli da napustite kafe bar i pojedete svoju hranu na parkingu ili vas na bilo koji način opomene da ne konzumirate svoju hranu dok ste u njihovom baru.

Kao što ne želimo da dopustimo da vam zbog neobaveštenosti bude upropašten ijedan dan na letovanju usled potencijalnog objašnjavanja na plaži sa osobljem ko je i da li je u pravu (kao što je letos već bio slučaj), isto tako ne želimo ni da se bilo ko od turista nađe u situaciji da ružno komentariše grčki narod samo zato što u svom lokalu primenjuju pravila na koja imaju apsolutno pravo (i te slučajeve smo takođe imali prošlog leta).

Na sreću mnogih, ovakva striktna pravila o konzumiranju hrane ili pića iz marketa kao ni obavezne konzumacije se ne primenjuju u svim barovima na plažama. Postoje i dalje barovi u kojima vam niko od osoblja neće skrenuti pažnju ukoliko izvadite svoju kafu, svoje pivo itd..., ali treba da budete svesni da ni oni nisu presrećni zbog toga i da je samo pitanje trenutka kada će se i kod njih to pravilo promeniti.

Naš savet

Zbog ovakvih situacija naš savet za vas je: pre ulaska u bar na plaži jednostavno pitajte osoblje: "Da li je dozvoljeno da kod vas jedem - pijem to i to? Ili da moje dete pije - jede to i to?" Na osnovu toga odlučite hoćete li koristiti njihove usluge, ostati na toj plaži, ali preći na deo u kome nema ležaljki ili ćete potražiti drugi bar sa fleksibilnijim pravilima. 

Takođe izbegavajte i bojkotujte barove sa neljubaznim osobljem!

Ne zaboravite, barovi tolerantni po ovom pitanju još uvek postoje i postojaće dok mi turisti budemo poštovali neke granice. Takođe ne zaboravite da svaki beach bar ima obavezu da manji deo plaže ostavi slobodnim za turiste sa svojim ležaljkama, stoličicama, peškirima, suncobranima. 

Sami možete odlučiti hoćete li uživati u slobodnom delu plaže gde niko neće proveravati šta vadite iz torbe ili ručnog frižidera, ili ćete ipak u beach bar u kom se komoditet mora i platiti.

Izbor je vaš, u svakom slučaju postoji, veliki broj lepih plaža takođe postoji kao i veliki broj drugih barova, i to je najbolja strana cele ove priče.