Pretraži tekstove

2017 Iskustva 0

Sećam se samo da sam bila na putovanju sa majkom u Solunu četiri dana pre dvadeset godina, zato bih volela da i moj sin doživi isto iskustvo sa mnom jednog dana. Arheološka nalazišta na svakom koraku, široki trg i more pred vama se širi u nedogled. Život koji vri i tokom cele noći, muzeji, egzotična pijaca sa ogromnim papagajima koji stoje slobodni. Samo sam se vrtela okolo. To je za mene bila čarobna zemlja.

Prelepe zgrade, prodavnicama nikad kraja, nežni ljudi, a opet svi vas zovu da trgujete s njima. Toplota, sloboda. Moja prva školska torba bila je odande. Nosila sam je na leđima gde se nalazila računaljka. Deca su je ubrzo pokidala. Rasule su se kuglice po zemlji. I tanke dugačke olovke kao iz cirkusa bile su grčke, kao i cipele. Još onda sam se pripremala za ovakvo putovanje učeći grčki alfabet u gimnaziji kao fakultativni jezik pored latinskog. Ipak nas nekoliko đaka je samostalno, birajući između Grčke i Italije na kraju otišlo u Italiju.
“...naslovi na izlozima predstavljaju najslikovitije ukrase u vidokrugu, Zanimljivo je koliko je mnogo reči antičkog porekla, reči koje mora du su bile bliske Platonu ili Sokratu.“(L:Darel)

Bilo bi lepo iz Soluna krenuti lađom dalje do nekog gradića sa dugim peščanim plažama i mirnim, tajanstvenim uvalama.

U svojoj knjizi „Grčka ostrva“, Lorens Darel hvali Krf kao zeleno ostrvo i sa njaviše očuvane venecijanske arhitekture, ali se prepušta zagrljaju cele savremene i antičke Grčke. Pita se po čemu se razlikuje od Španije i Italije i kaže da je to svetlost- čarobna svetlost! Onda ostvaruje san mnogih. Plovi od ostrva do ostrva, lagano, studiozno proučavajući pejzaže, uzbuđeno od luke do luke, živi tamo, oživljava stare mitove, sreće ljude, sluša priče i piše tu beskrajnu priču o Grčkoj.

Umesto fotografisanja, preporučuje dvogled za nijase flore i faune. Treba se pripremiti za boravak tamo. Njihova poezija i drame pratiće vas svuda... Igraćete se uloge arheologa, ronioca, ribolovca, moreplovca i istoričara umetnosti, a pre toga padnuti u zagrljaj prijatelja i pitati ga da vam bude vodič. Mnoga mesta učiniće vam se poznata, jer je Grčka kuća među maslinama svakog čoveka.

Kako bi bilo posetiti Homerovu kuću, stenovito ostrvo Hios, verovatno, Lezbos pesnikinje Sapfo ili Paros kao „lieu d’election pesnika Seferisa, koji je tvrdio da je to najljupkije od svih ostrva Kiklada i da se sklop njegovih ulica i trgova upravlja prema zahtevima muzike. I Afrodita i delfski Apolon imali su tamo svetilišta. U zavičaju Odiseja i Penelope, na Itaki, Konstantin Kavafis smislio je stihove zapravo o odiseji, životnom putovanju:“ Kad kreneš na Itaku, pomoli se da ti put bude dug, pun pustolovina i otkrića. Lestrigonci, KIklopi, osorni Posejdon, ne plaši ih se, nikad nećeš naći takve sablasti, ako su ti misli visoko, dogod velika pustolovina potresa Duh i Um. Lestrigonci, Kiklopi, osorni Posejdon, nećeš se sudariti s njima, osim ako ih tvoja misao ne gaji u sebi, ako ih ne oživi...“

O Tasosu putopisac Darel takođe piše: “ Predstavlja jednu od divota među ostrvima, sačuvanih za putnike koji se ne ustručavju da potraže mirna mesta u zelenilu, gde se može čuti klokotanje svežih izvora, svud na raspolaganju. Tasos je lepo i romantično malo ostrvo, nazvano po Posejdonovom unuku, sa atmosferom mirnog blaženstva, koja deluje na čoveka da spava dublje i da se osveži; noću se čovek pokriva zbog hladnoće, a danju, premda bez vetra, nije pretoplo...“

Slušaćeš možda priče o Meduzinoj glavi na Atininom štitu koja je korišćena u borbi da potrese i zbuni neprijatelja. Zbog doslednosti u običajima u životu Grka, čućeš i da se šafran smatra afrodizijakom, da se na Santoriniju javljaju duhovi, a da na Lefkadi seljaci odbijaju da spavaju u senci nekog drveća u podne, u strahu da im Pan ne ukrade pamet. S druge strane, takođe iz sujeverja, u svaki posao gledaju da uključe nekog ludaka, zato što on donosi sreću.

Mnogi su hvalili Grke, ali citira prijatelja, stastvenog filheleniste:“ Veseli Grci, vrede koliko svi ostali narodi zajedno. Volim da ih vidim, da ih čujem, volim njihovu zabavu, njihovu vedru narav, njihovu irsku žestinu. Sve njihove rđave navike potiču od Venecijanaca, a njihova duhovitost, rečitost i dobrodušnost su njihove sopstvene.“

Još jedan savet i zapažanje.“ Pogodite cenu sa vašim čamdžijom da vas odvede na plažu koju izaberete, pretvorite se u Robinzona Krusoa. Ali, ako to učinite, ne zaboravite da ponesete suncobran, čak i nekoliko njih. Vaš čamdžija će se vratiti uveče po vas i odvesti vas kući gde ćete, u smiraj dana, iscrpljeni i srećni i upaljeni nači utočište ispod hladnog tuša, s čašicom uza sa ledom, uz zalogaj ukusnog oktopoda. Ni sa čim se ne može uporediti taj osećaj blagostanja nakon takvog dana - i sve je to posledica umerenosti. Grčka je čudesna škola za halapljive narode; iznenada shvatite da vam nije potrebna sva ta oprema tzv. civilizacije da biste postigli sreću i fizičko blagostanje.“

Ljiljana Nešić