Manastiri Meteora (Meteori)
27/03/2016 Tekst ažuriran 25/01/2023 Iskustva 5

Veliki broj turista, ne samo iz Srbije, već i iz mnogih drugih zemalja sveta, dolazi u Grčku samo da bi videli neobičnu skupinu manastira, koja na neobičan način pokazuje koliko je čovek zapravo mali, a priroda velika - manastire Meteora.

Dokaza o velikoj povezanosti grčkog i srpskog naroda i grčko-srpskom prijateljstvu je zaista puno. Jedan od njih je i nepobitna istorijska činjenica da je grčka oblast Tesalija tokom 14. veka bila jedna od srpskih provincija, a na čelu tadašnje Srbije je bio poslednji vladar dinastije Nemanjića, car Jovan Uroš. Nedugo zatim, ovom oblašću su zavladili Turci, da bi se Grčkoj pripojila tek 1912. godine.

Zato i ne čudi podatak da je car Jovan Uroš svo svoje bogatstvo darovao jednom od grčkih manastira Meteora, manastiru Veliki Meteori.

Kada prema Meteorima krenete iz Kalambake, omanjeg mesta koje se nalazi u podnožju stena, za koje se veruje da su nastale pre čak 60 miliona godina, lako se može dogoditi da ostanete bez daha od prizora koji će se pred vama ukazati.

U skladu sa tim je i naziv ovih manastira, jer Meteora u slobodnom prevodu sa grčkog znači "lebdeće kamenje".

Posebno je zanimljiv podatak da pored toga što su manastiri Meteora pod zaštitom UNESKO - a, Republika Grčka i Sinod Grčke pravoslavne crkve ih je 1995. godine proglasio "Svetim mestom, nepromenljivim i neprikosnovenim", u šta ćete se sigurno uveriti kada krenete put Meteora.

Iako je u prošlosti na ovom prostoru postojalo preko 20 manastira, danas je sačuvano svega šest, od kojih su pet muških, a jedan ženski manastir. 

Sagradili su ih monasi-isposnici koji su živeli u ovdašnjim pećinama. Ujedinjeni i odlučni u svojoj nameri, monasi su mesecima i godinama nosili građevinski materijal na vrhove stena, koristeći konopce, merdevine, mreže i korpe.

Cena karte za ulazak u manastire Meteora je 3 EUR za svaki manastir pojedinačno.

Spisak manastira Meteora i radno vreme

Manastir Veliki Meteori

Zahvaljujući bogatstvu prepodobnog Joasafa, kako je bilo monaško ime cara Jovana Uroša, manastir Veliki Meteori postaje ne samo najbogatiji, već i najmoćniji među svima manastirima Meteora.

Manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem je zidan polovinom 14. veka, a i danas se u njemu mogu videti očuvane freske iz tog perioda. Prvu monašku zajednicu je osnovao Sveti Atanasije Meteorski koji je zapravo okupio sve monahe koji su tihovali po brojnim stenama u ovom području. I danas se na pojedinim mestima mogu videti mreže kojima su se monasi nekada spuštali i peli, te u njima prenosili namirnice.

Najpoznatiji među ukupno šest očuvanih manastira Meteora je za turističke posete otvoren svakoga dana između 9 i 17 časova, osim utorkom.

Manastir Svete Trojice

Ovaj manastir je posebno zanimljiv, jer da biste stigli do njega valjalo bi da ste u dobroj kondiciji, uzevši u obzir da do njega vodi ukupno 140 stepenika, koji su uklesani u steni.

Manastir Svete Trojice je za posete otvoren svakoga dana, osim četvrtka i to u periodu između 9 i 17 časova.

Manastir Svetog Stefana

U sklopu jedinog ženskog manastira na Meteorama se nalaze velika i mala crkva. Velika je posvećena Svetom Haralampiju, koji je i osnivač ovog manastira, a mala Svetom Stefanu. Posebna relikvija crkve su očuvane mošti Svetog Haralampija, za koje se veruje da su čudotvorne.

Ovaj manastir je ponedeljkom zatvoren, a svim ostalim danima je otvoren za posete. Međutim, manastir Sveti Stefan nije otvoren čitavog dana, već u periodu od 9 do 14 i u periodu od 15:30 do 18 časova.

Manastir Rusanu

Verovatno jedan od najpoznatijih manastira, barem za turiste jeste manastir Rusanu. A ono po čemu se on izdvaja u odnosu na ostale manastire Meteora svakako je činjenica da se do njega stiže preko mosta koji je spojen sa drugom stenom. Tako da vas praktično od provalije deli samo debljina mosta i ništa više. Zato svi oni koji imaju strah od visine treba da razmisle da li da krenu u posetu ovom manastiru.

Manastir Rusanu je zatvoren sredom, a možete ga posetiti svih ostalih dana u periodu između 9 i 18 časova.

Manastir Varlaam

U sklopu ovog manastira možete posetiti i muzej, ali i videti njegovu znamenitost - očuvano kuhinjsko ognjište iz doba kada je manastir Varlaam osnovan. 
Za posete je otvoren svim danima u periodu između 9 i 16 časova, osim petkom.

Manastir Svetog Nikole

Čuven je po dobro očuvanim ikonama koje je načinio nadaleko čuven grčki ikonopisac Teofanis, poreklom sa Krita, za koje se zna da su nastale u prvoj polovini 16. veka. 
Manastir Svetog Nikole je za posete otvoren svakoga dana u periodu od 9 do 15:30 časova, osim petkom.

Kako stići do Meteora

Ukoliko put Meteora krenete sopstvenim automobilom iz pravca Soluna, stići ćete vrlo lako. Idete preko Larise i Trikale, prema Kalambaki, a udaljenost Meteora od Soluna je oko 230 kilometara. Iz Atine treba da pređete oko 360 kilometara da biste stigli do Meteora i to preko: Domokosa, Kardice do Trikale i Kalambake. Iz pravca Igumenice vas put vodi preko Janine do Trikale i Kalambake, a udaljenost je oko 210 kilometara.

Od Larise Meteora manastiri su udaljeni oko 85 km, od Nei Porija oko 135km, od Volosa 140 km.

Kodeks oblačenja i ponašanja u manastirima

Prilikom posete manastirima muškarci treba da nose dugačke pantalone ili pantalone (bermude) preko kolena kao i majice (košulje) sa kratkim ili dugim rukavima. Majice bez rukava nisu prikladne.

Žene treba da budu skromno obučena, da nose dugačku suknju ili haljinu, a ramena moraju biti pokrivena. Ukoliko niste adekvatno obučeni, na ulazima u manastire monahinje će ženama pozajmiti suknju, a muškarcima pantalone na lastiš.

Monasi i monahinje nisu turistička atrakcija za fotografisanje. Izbegavajte da ih slikate! Poštujte njihovu životnu posvećenost njihovoj veri.

Autor: Aleksandra Blažević