Skijatos - ostrvo uživanja... Gordan Gorunović
03/03/2016 Tekst ažuriran 10/09/2016 Iskustva 1

Uputiti se na Skijatos autobusom iz Beograda nekome možda deluje hrabro, međutim, to je lak put koji, uz sve peripetije na granicama, traje oko 14 sati.

Na to dodajte još 150 minuta lepe plovidbe brodom, od mestašca Ahilio, u kojoj ćete uživati posmatrajući Sporadska ostrva koja promiču pored vas. Prva polovina juna je bila prelepa i svima preporučujem vansezonske aranžmane, iz više razloga. Cene su niže, vreme nije pakleno, a more je poslovično čisto i toplo.

Skijatos je malo ostrvo sa tek 14 kilometara dužine i varirajuće širine oko četiri kilometara. Na tom prostoru je raspoređeno 66 prelepih plaža (uglavnom peščanih). Plaža Kukunaries, zvanično među deset najlepših na svetu, na moju ekipu nije ostavila neki naročit utisak, jer smo bili oduševljeni ruralnim Mandrakijem i šarmantnom Bananom (velikom). Za svačiji ukus može se naći plaža na kojoj imate osećaj kao da ste njen vlasnik.

Lalarija plaža do koje se može doći samo brodom, poznata sa razglednica i iz emisija "Nacionalne geografije" (velika rupa u steni), ima specifičnu podlogu od crnog šljunka. Ta cela strana je divlja i krije stari grad Kastro (kula). Pri kraju su plaže Mandraki i Banana do kojih možete doći prevozom sa kombinacijom pešačenja. Najlepša tišina, bez bombardovanja novim hitovima i uvek čarobni vetar koji vas hladi ispod trščanih suncobrana daju utisak kao da se nalazite na Karibima. Ne preterujem, jer svako ko je bio ovde imaće sličan osećaj. 

Kad je smeštaj u pitanju, bolje je potražiti ga na obodu grada zbog noćnog života i opuštenog vraćanja u kasnim satima. Sam grad Skijatos je prelep, pun živopisnih uličica i balkona. Restorana, diskoteka, lokalnih taverni, poslastičarnica i lokala svih namena ima toliko da ćete se sigurno zaljubiti u neki.

Naš favorit je bio "Rokenrol bar", u staroj luci na stepeništu, sa sjajnom ekipom koja u njemu radi. Di-džej Leo, šankerica Mima, sa logistikom brzih konobarica, uz malo jače cene, a snažnom muzikom i svakom drugom besplatnom turom koju šarmantni vlasnik u belim pantalonama šalje vernoj klijenteli, lična su karta bara. Inače, 2004. godine bio je izabran za jedan od najboljih lokala tog tipa u Evropskoj zajednici.

Dosta stranaca živi ovde. Puno je Engleza koji drže autentične pabove, umetnika sa svih prostora. Sezonskih radnika ima sa celog Balkana. Zaradi se dobro, a i nije loše čuti neki poznati jezik. U glavnoj ulici Papadijamantis, nazvanoj po najpoznatijem meštaninu, pesniku, ima Srba koji prodaju bižuteriju, a mogu vam naći smeštaj ili dati korisne informacije. 

Obavezno treba otići na celodnevno krstarenje brodom "Sveti Nikola", na kome je fantastični vodič Elizabet, Šveđanka koja 12 godina živi tu. Od nje ćete saznati mnogo toga što je nemoguće pročitati u zvaničnoj literaturi. Lirska duša Skandinavke daje poseban pečat zadojen ljubavlju prema ovom prostoru. Skopelos i Alonisis, komšijska ostrva, toliko su živopisna da vam neće biti žao 30 evra koliko u proseku košta tura. 

Skopelos ima 123 manastira na 4.000 stanovnika. Po romantičnoj teoriji, kada su Osmanlije zaposedale Konstantinopolj, bacali su ikone iz crkava i svaka koja je izronila u priobalju, dobila je svoj manastir. Po realnijoj, svaka porodica je pravila u brdima odstupnicu od pirata koji su često pljačkali bogata ostrva, tako da se veliki broj manastira ugnezdio u visini Skopelosa.

Alonisos je kompletan grad ukotvio na vrhu ostrva, a u luci su samo neophodni objekti koji se polako šire. Kada uđete u luku, obavezno autobusom ili taksijem posetite grad, jer dolazak u luku je samo predstanica za pravo zadovoljstvo. Ljubitelji sporadskih lepotica kažu da je najlepše ostrvo Skijatos, a grad Skopelos, sa čime smo se svi složili. 

Najtužniji je povratak, koji smo veče pre začinili oproštajem od Rokenrol bara i pozdravom sa ljubaznim domaćinima. Prvi put mi je palo na pamet da havajskim običajem bacanja venčića u vodu proverim da li ćemo se nekada ponovo vratiti ovde. Neka mesta vam ostanu trajno u srcu. Tako se i Skijatos izborio za desnu pretkomoru. Fotografije samo delimično uspevaju da dočaraju mirise i duh ovog areala.

Gordan Gorunović