Pretraži tekstove

2017 Iskustva 1

Tasos posetiš jednom i nikada više ili ga posetiš prvi put i uvek mu se vraćaš. Ja se vraćam. Godinama.
Tasos je najsevernije grčko ostrvo, nalazi se u Egejskom moru i udaljeno je od Beograda oko 830 km. Trajketi do Tasosa voze iz dva grada, iz Kavale do Prinosa i iz Keramotija do Limenasa.

Putovanje trajektom iz Keramotija do Limenasa za mene je svaki put iznova ravi doživljaj zbog galebova koji prate baš svaki trajekt i prilaze ljudima na palubama ne bi li se osladili nekim kikirikijem, smokijem ili kakvom drugom slanom zanimacijom. Toliko su naviknuti na ljude da hranu uzimaju iz ruku. Kako se trajekt približava ostrvu ja se uvek guram da budem na prednjoj palubi ne bih li videla taj predivan zeleni prizor, tu gromadu koja izvire iz mora i pokazuje se u svoj svojoj lepoti. Onog trenutka kada brod pristane i ja se iskrcam na kopno imam osećaj kao da sam se vratila kući sa nekog dugog putovanja.

Limenas se nalazi na severnom delu ostrva i glavni je administrativni centar. To je grad koji ima ponešto za svakoga. Pregršt malih radnjica raštrkanih po šetačkoj zoni i okolnim uličicama, mnoštvo restorana sa velikim izborom hrane koja će zadovoljiti i najveće gurmane, markete za nabavku osnovnih životnih namirnica... U samom centru grada se nalazi arheološko nalazište sa iskopinama starim nekoliko hiljada godina, kao i muzej za sve nas kojima letovanje nije samo ležanje na plaži nego i malo više od toga. U gradu postoje dve luke, nova, u koju pristaju trajekti i stara luka u koju pristaju mahom ribarski brodići na kojima možete kupiti svežu ribu svakog jutra, ali i mali brodići koji voze turiste na izlete i privatne jahte.

Iznad samog kraja šetališta nalazi se brdašce sa predivnom crkvicom 12 apostola odakle puca predivan pogled na litice i otvoreno more. Na uzvišenju iznad grada ponosito stoji amfiteatar nastao još u doba Rimljana. Što se tiče plaže u samom gradu, po mom mišljenju, onako, ništa posebno. U redu mi je za boravak od par sati ali za celodnevni boravak na njoj ne. Plaža nosi plavu zastavicu godinama unazad i voda je zaista kristalno čista. Čula sam pre tog prvog boravka na ostrvu za Docinu plažu, danas poznatiju kao Mermerna plaža. Videla sam slike i bila fascinirana onim što vidim. Čula sam i da je put do nje katastrofalan ali da vredi otići. I otišli smo, mmotorom. Usput sam hiljadu i jedan put sebi postavila pitanje: “Jelena, zaboga, što ti je ovo trebalo???”

Kamen na kamen, osećaj da će mi bubreg izleteti pri svakom sledećem preletu preko tog kamenja, prašina koja jednostavno guš i lepi se za nas, kamioni puni mermera koji prolaze svaki čas.... ali onog trenutka kada sam je ugledala sa poslednjeg brda do nje zaboravila sam na svaki kamen, na svaku trunku prašine i svaki kamion. Prelepa, divlja, netaknuta plaža, bez ležaljki, bez kafića, bez ljudi. Jednostavno savršena, što danas nažalost više nije. Beli mermerni obluci koji su uvek hladni su pružali divan osećaj dok se po njima hoda na uzavrelom suncu. Miris borova je toliko jak da poželite da nikada ne odete odatle. A more, ah ta boja, ta tirkizno plava, kao na najtoplijoj tropskoj plaži.

Avanturisti u nama nikada nemaju mira pa smo rešili da nakon kupanja produžimo napred, dublje u šumu ne bismo li otkrili još neki skriveni dragulj. I otkrili smo ga. Vathi. Sa belim peskom sitnim kao brašno, sa divljom prirodom u okolini i sa kozama koje mirno pasu travu gledajući zainteresovano u svakoga ko dođe. Voda je kristalno čista, mirna i topla a društvo u kupanju prave galebovi koji su toliko opušteni da uopšte nisu ni obraćali pažnju na nas. Na putu od Mermerne plaže do Vathija prolazimo pored kamenoloma maermera i teretne luke u koju pristaju brodovi iz celog sveta ne bi li natovarili čuveni tasoski mermer.
Inače, primarna privredna grana na Tasosu nije turizam već proizvodnja meda i iskopavanje mermera.

Na oko 6 km od Limenasa visoko u brdima nalazi se živopisno selo Panagia u kojem možete obići lepu crkvu Most ljubavi, pećinu, jesti u fantastičnim tavernama, kupovati domaće proizvode koje su pravili vredni meštani, poput maslinovog ulja, dzema, meda, slatkog od najraznovrsnijeg voća. U selu takođe možete obići i Muzej posvećen maslini.

Ukoliko krenete nizbrdo put se spušta prema mestu Skala Potamia, malo simpatično mestašce prepuno taverni, kafića i prodavnica.Na nju se nastavlja Chrissi Ammoudia sa čuvenom Zlatnom plažom, Golden beach koja sa gradskom plažom u Skala Potamii čini jednu celinu dugačku nekoliko kilometara. Golden beach je prelepa plaža, potpuno urbanizovana, puna kafića i restorana. Na samom njenom kraju se na brdu nalazi restoran Vigli sa prelepom terasom sa koje puca pogled na plažu, otvoreno more, ostrvo Kiniru. Na plaži su uglavnom uvek talasi, doživljaj za malu a i za nas, malo veću decu. Plićak je dugačak nekoliko desetina metara što je pogodno za decu i neplivače ili slabije plivače.

Vozeći se dalje u brda nailazi se na mesto Kinira ispod kojeg se nalazi još jedna čuvena Tasoska plaža, Paradise beach. Put do nje je jako strm, zemljani i potreban je oprez, posebno ako idete motorom. Plaža je delimično urbanizovana, postoje ležaljke ali ima mesta i sopstveni mobilijar. Mnogima je ova plaža omiljena, meni iz nekog razloga nije. Dala sam joj šansu nekoliko puta ali jednostavno ne ide. Tokom naših drumskih krstarenja nailazili smo na mnoge vidikovce sa kojih je pogled takav da vam dođe kao svojevrsna terapija. Napominjem i da uvek iznajmljujemo motor jer kolima, probali smo, doživljaj jednostavno nije isti. Nigde borovi ne mirišu kao na Tasosu. Čak ni u Dalmaciji. Nema veće uživancije od vetra u kosi i tog mirisa mora i borova dok se vozimo naokolo.

Agios Ioannis je plaža koja je nekada imala svega nekoliko ležaljki, improvizovanu kafanicu u kamp kućici i ledenu vodu. Danas ima samo ledenu vodu i luksuzni hotel sagrađen iznad nje. Otkad je počela gradnja hotela pristup je bio zabranjen tako da već par godina unazad ne znam kako ona sada zapravo izgleda.

Aliki je još jedno od čuvenih mesta i čuvenih plaža. Na Alikiju se nalaze mirna i vetrovita uvala. Plaza u mirnoj uvali je relativno mala ali toliko načičkana ležaljkama da meni jednostavno na njoj nikada nije bilo prijatno. Gužva je jednostavno nepodnošljiva. Ponekad čak tolika da nije moguće normalno ući u vodu. Krenuli smo stazicom ka starom kamenolomu i naišli na predivnu crkvicu isklesanu u steni. Vetrovita uvala je iza mirne uvale i nalazi se tik sipod arheološkog nalazišta starog nekoliko hiljada godina. Tu nikada nema gužve, nema ležaljki, samo mir, more i vetar.

U blizini je i ženski manastir Sv. Arhangela, predivno zdanje koje se renovira već nekoliko godina, ali to ne umanjuje njegovu lepotu. Iza manastira se nalazi ogromna terasa sa koje puca fantastičan pogled. Monahinje proizvode svoj med, maslinovo ulje, sapune, ikone itd. I sve to možete kupiti u manastirskoj prodavnici. Uglavnom sve govore engleski tako da možete najnormalnije komunicirati sa njima.

Potos je grad na samom jugu ostrva, naši turisti najviše odsedaju u njemu. Pristojna gradska plaža ali je uglavnom i na njoj gužva. Pregršt prodavnica, taverni. U neposrednoj blizini je plaža San Antonio poznata po tome što možete naći mnoge aktivnosti na vodi i u vazduhu koje će vas zabaviti.

Pefkari je malo skroz simpatično mestašce sa jednom uličicom, par restorana i odličnom šljunkovitom plažom. Voda je uvek toliko bistra da možete videti i najmanju ribicu u njoj. Nalazi se između Potosa i Limenarije i sa Limenarijom je povezan pešačkom stazom. Meni je lično ova plaža jedna od omiljenih.

Nastavite li dalje, dolazite do Limenarije koja je po veličini drugi grad na ostrvu. Gradska plaža je najlošija na celom ostrvu ali zato ima Metaliu koja je odlična. Nalazi se ispod zdanja Palataki koje se nalazi na uzvišenju iznad grada i koje je nekada bilo upravna zgrada rudnika koji se nalazi iznad same plaže i čiji se ostaci i danas mogu videti i koji čine Metaliu još lepošom. Iznad plaže postoji park sa mermernim tablama na kojima su isklesani horoskopski znaci i izgleda jako interesantno. U neposrednjoj blizini je i letnja pozornica na kojoj se održavaju razne predstave.

Na putu od Limenarije ka Limenasu, vozeći se zapadnom stranom ostrva nailazimo na mnoge bezimene uvale i plaže koje su divlje, puste i veličanstvene na kojima možete uživati a da kilometrim uokolo nema nikoga. Na izlazu iz Limenarije se nalazi čuvena fabrika zlata Iris gold koju ako ni zbog čega drugog treba posetiti zbog vidikovca u dvorištu sa kojeg se pruža prelep pogled na more, Trpiti plažu.

Astpas ili Šećerna plaža, Pahis, Glikadi, Glifada i jo mnogo mnogo drugih plaža koje ni ne mogu da pomenem jer sam i ovako odužila maksimalno ali koje su predivne, svaka na svoj način.
Pijačni dan, ponedeljak, u Prinosu ne propuštamo nikada. Obožavam grčke pijace i odlazak na njih mi je stvarno doživljaj. A zalasci sunca u Prinosu- savršeni, jednostavno savršeni.
Teologos je najpoznatije selo na ostrvu u kojem možete obići Etnološki muzej, brojne taverne sa različitim specijalitetima i kupiti odlične home made proizvode kod čuvene brkate žene. Ona ne izgleda reprezentativno, ali njen med... Pravimo zalihe kada krenemo za Beograd. Arhitektura u selu je tipična grčka sa predivnim kamenim kućicama.

Tasos je planinsko ostrvo sa najvišim vrhom Ipsario koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.204 metara. Na obroncima planine se nalazi i selo Maries u kojem se nalazi jezero sa vodopadima koje vredi obići ali je put do njega dosta naporan. U blizini se nalazi i manastir Panagia okružen plantažama maslina i iz čijeg dvorišta pogled leti preko okolnih maslinjaka i šuma.

Giola je još jedan od bisera Tasosa koje svakako treba obići. Kažu da se teže nalazi, mi nismo imali problema, vrlo lako smo je našli tako da je sve individualno. Giola je slano jezero koje se nalazi u litici i koje puni voda iz mora. Visokog je saliniteta tako da je kupanje u njoj neponovljiv doživljaj. Na Giolu treba ići u ranim jutarnjim satima jer zaštite od sunca nema, sve je belo i temperatura je mnogo viša nego u okolini jezera.

Što se tiče snabdevanja hranom, benzinom i ostalim potrepštinama na Tasosu, mi se uglavnom snabdevamo u velikom marketu na putu ka Mermernoj, nekada je bio iz lanca Arvantidis, ne znam ko ga sad drži jer godinama unazad svake sezone menjaju vlasnike. Postoji i ogroman market u Rahoniju, odlično snabdeven, dobre cene. Što se tiče benzina, pumpi na celom ostrvu ima sasvim dovoljno. Ne znam da li od ove godine možda ima, ali orethodnih godina nije bilo TNG ni na jednoj pumpi.

Mi se Tasosu vraćamo, ne znam ni sama koliko godina. I još uvek ga nismo dovoljno upoznali. Svaki put upoznamo i naučimo nešto novo. Nama Tasos više nije ostrvo na koje idemo da bismo letovali, nama je Tasos ostrvo koje posećujemo bez obzira na godišnje doba. Tasos je ostrvo koje volim. Tasos je ljubav. Tasos je moj drugi dom. Tasos je dragulj kojem ću se uvek vraćati.