Prednosti i mane letovanja u Paraliji - komentari i mišljenja turista

veseli petar 30.08.2023

Čitajući ovo , ostao sam u nedoumici oko nekih izrečenih činjenica u ovom tekstu!!! Npr, koji je to veliki park U Paraliji? Ili da krenem redom. Paralija je primorsko, ravničarsko, novo mesto( u ovom obliku), koje skroz urbanizovano .. U njemu postoji ne jedna glavna ulica već praktično dve ( jedna pešačka, a druga po sadržaju, radnji i ostalih objekata), zatim postoji praktično jedna plaža koja ide celom dužinom mesta, ali jeste podeljena, mostićem u centru, i lukom..znači u tri celine. centralni delovi plaže su zaštićeni lukobranima..U njemu postoji tri parkića otvorena i jedan koji je zatvoren, i može da se gleda samo spolja, zatim tu je luna park i akva park.. Ima mnogo veliku ponudu radnji, supermarketa, pekara, poslastičarnica, roštilja- girosa , te radnji za kožu, cipele, tekstila, tehnike itd...Normalno restorana ,taverni, diskoteka ima dovoljno..Šta fali, pa ono nešto istorijski, a i to bi mogli Grci lako mogli da reše, recimo da naprave rekonstrukciju etno sela, kako su im preci i u kojim uslovima živeli!! 20 kućica u nekom uglu Paralije.. Atrakcija sama za sebe, pa i za slikanje..Ko BUgari što rade... Zatim , moj predlog za poboljšanje samog utiska ovog mesta taj je da se oko Paralije zasadi četinarska šuma, koj bi dala i miris i kolorit samom mestu..100 metara u dubini kopna oko mesta...Inače morska voda, a ja sam dva puta bio u Paraliji, je daleko bolja nego ona u Olimpiku.. I nema onogda voda nije voda i da me po nogama i telu tuče pesak izmešan sa vodom...To nije od količine ljudi, nego je od vrste morskog dna.. A to se se rešava nasipanjem šljunka , tj popravljanjem kvaliteta morskog dna..Može se, još bolje nasuti i beli lomljeni granit i sl....U Paraliji je voda prozirna, ali nema onih tirkiznih nijansi, već je neka zelenkasta boja dominantna..Pri tome cene su umerenije, iako pri tom treba reći da tamo nema pijace..Ovo za etno selo, i za pošumljavanje, mi mnogo čudno da se niko nije setio da im predloži, a pri tome mnogi naši imaju interese u Paraloji, jer na tom području rade.. Turističke agencije, a tu je i npr Palmina stranka.. Smatram da je ovo opis koji je potpun.. I na kraju to sve , gledajući i druga mesta, daje ocenu , od 1 do 5, negde 3+, najmanje..

Mikica 07.08.2022

ЗАШТО ВОЛИМ ПАРАЛИЈУ? Ево како су изгледала моје летовања у Паралији пре 40-ак година-1980, 1981, 1982. г. Полазак из Србије око 4 ујутру, ауто натрпан шерпама, лонцима, тањирима,шољама, прибором за јело, зачинима, брашном, пиринчем, понеком конзервом. Од гардеробе за мене (дете)- пар купаћих гаћица и кратких панталона, мајице, папуче, патике и то је то. Долазак на границу око 13 часова, Евзони, наравно. Није превелика гужва, макс. до 1 сат чекања. Пада у очи да је грчка царинарница много лепша и уређенија од југословенске, све некако шареније и модерније-баш западњачки/капиталистички. Па онда одлично асфалтиран пут ка југу, све са цвећем. Па симпатични камионети који су, пуни воћа и поврћа, укључују на главни пут. Долазак у Паралију око 16 часова и одмах потрага за хотелом, тј. собом. Смештамо се у неки хотел-нећу да га именујем-постоји и данас. Смештај врло скроман али за децу одличан. Соба са два или три кревета и орманом, купатилце 2 х 2 метра, кухиња само са решоом, без прибора за јело и посуђа, без фрижидера. Без климе-а шта је то клима уређај? Тераса пристојна са погледом на спржену ливаду и наку шашу. Комараца у изобиљу. Фрижидер у ходнику, на сваком спрату по један. Топла вода-само по распореду, написаном на лошем српском језику и окаченом на зиду код рецепције-„понедељком пре подне, уторком поподне, средом без итд.“ Мени као детету довољан је био и онај туш у дворишту, са млаком водом да се сперем од песка и соли. Паралија, тада симпатично, шарено место у пуној изградњи. Неколико асфалтираних улица, остало макадам и прашина. Пуно продавница и супермаркета мноооого лепших од наших самоуслуга а снабдевених свим и свачим, продавнице бунди, гардереобе, обуће, сувенира и разних „транги-франги“. Да не заборавим и пекаре у којима су се врућ, мирисан х хлеб могао купити у било које доба дана а не само ујутру као тада код нас. После доручка на тераси (нпр. прженице, непрокувано млеко из чувених пластичних бочица од пола литре и наравно, његово величанство-парадајз, свеж, румен, укусан). Потом одлазак на плажу. Е ту је мали проблем-главна плажа претрпана, вода прљава, пуно алги, траве и понека медуза. У хладу огромног дрвета-не знам које врсте, сместила се мала кафаница у којој старији докони Грци и Срби, уз кафу и киселу воду, воде, машући рукама анитамеричке и антикапиталистичке разговоре. Ту негде је и цев из које избија хладна, свежа вода за пиће. Није било потребе за флашицама са водом. Ко код ожедни, прошета се који минут по плажи и напије свеже бесплатне воде. Југословенске (тј. српске и македонске) деце колико ти срце жели, па је увек било доброг друштва за пливање, роњење, друштвене игре-„не љути се човече“, „магараца“, "таблића" итд. Када огладнимо, за ужину су биле спремне кифлице из мамине торбе али и чувени чика који иде плажом и продаје крофне. О њему морам нешто више: Чикица од око 60-65 год, црн скоро као црнац, са сламнатим шеширом и наочарама за сунце, носи некакву провидну кутију у којој су велике, шупље крофне. Оне су, реално, биле лошег квалитета-"1 јаје на 100 крофни", нема чоколадног или другог прелива. Међутим, нама деци, огладнелој на плажи, биле су најслађе и најлепше на свету-какве наше маме нису могле баш никад да направе, без обзира колико јаја и шећера да ставе. Осим тога, чикицу су српски туристи научили да, поред грчких речи, узвикује и рекламу „тазе, тазе код цика Лазе!!!“ Ако нам је главна плажа прљава, на ободу Паралије су биле плаже са мање алги и са чистијом водом али и са више медуза. Требало је ходати до њих. Један километар се детету чинило као 10. Сад нешто о нашим мамама. Негде око поднева, већина српско-македонских мама је напуштала плажу и одлазила до соба/апартмана да спреми ручак од намирница које су тате купиле тог јутра или од оних понетих из домовине. Маме се тада нису одмарале него су кувале баш као да су код куће. То нама деци није нимало сметало-кад дођемо са плаже, чека нас готов ручак, онакав на какав смо навикли-пуњене паприке, на пример. После ручка, најепши дезерт је била лубеница-„карпуза“, купљена од продаваца који су својим камионетима „шпартали“ Паралијом и викали „кало карпузи!-добро лубеница!“ Или сладолед, најпознатији су били сладоледи („пагота“) фирме „Делта“ са логом на коме је сеоска девојчица-млекарица са бакрачем млека. Најјефтинији сладолед, 5 драхми, са какаком. врло сличан нашем „чоко-моку“. После ручка дремка 1 сат па поново плажа до 5-6 поподне. Е онда после споменутог спирања соли и песка испод туша у дворишту „хотела“ наступа најлепши део дана. То је одлазак на велико-прашњаво игралиште у коме, сваког божијег дана грчки и југословенски тинејџери играју фудбал, подељени у „националне селекције“. Дакле, свако предвечерје утакмица „Грчка-Југославија“ уживо. Старији дечаци наступају а ми млађи навијамо, свако за своју земљу. Резултат-променљив, некада победе Грци, некада ми. Ту морам да напомененм, да Грци, иако нас заиста воле и сматрају добрим пријатељима, ипак не воле да губе, поготово на свом терену. Превише бучно навијање и радовање „победи Југославије“ није било препоручљиво и могло се завршити и понеким шамаром или шутом ногом у тур. На мањем игралишту смо ми, млађи дечаци, играли фудбал, али национално измешани и из чисте забаве, без свађа или туча. После фудбала- вечера-оно што остане од ручка, или „намаз на хлеб“, понекад „сувлаки“ или „гирос“, уз обавезан парадајз. Потом шетња главном улицом горе-доле, обилазак богато снабдевених продавница, пијуцкање лимунаде из аутомата (убациш 5 драхми, притиснеш дугме и добијеш сок-чудо невиђено!) или сокова из лименки-које се још нису појавиле у Србији, бар не у мањим градовима! Потом спавање и сутра све наново-15-ак дана. Паралија је симпатично место. Не могу рећи да је лепа али има неки свој шарм. Ваљда због близине, великог броја наших туриста, одличној снабдевености и љубазности домаћина који су научили солидно наш језик. Само место је у равници, нема брегова, брда, зеленила. Нема острва у близини, нема увала, залива, културноисторијских споменика-манастира, тврђава, замкова, античких споменика. Пре 40-ак година није било ни агенција које су организовале излете нпр. у Солун, на Метеоре, Дион, па чак ни на Олимп. Све је зависило од воље наших родитеља који често нису били много мотивисани да „изроне“ из топлог песка и да се умарају по излетима. А нама деци то није ни било важно. Мени тада ништа нису значили ни Акропољ, ни Олимп, ни Солун, ни „плаже са плавом заставицом“ Пропутовао сав велики део Грчке, био у прелепим местима са којима Паралија никада неће моћи да се пореди, на познатим острвима, чувеним плажама, all inclusive хотелима са 5 звездица-али, али и али.... Када сам први пут био у Паралији, био сам дете. Било ми је прелепо. Био сам сит, чист (пред спавање), играо сам се по цео дан, уживао у мору, сунцу, игри, забави, смеху, радости...животу. Имао сам дивно, бројно и насмејано друштво. Боравак у Паралији је остао најлепша, најдража и незаборавна успомена. Паралија је била најлепше место на свету! Након скоро 40 година поново сам посетио Паралију-изградила се, изменила, ту су бројни нови, модерни хотели, луксузне продавнице, дискотеке, таверне. Плаже су уређеније, море чистије. Нема више прашњавог игралишта, сада је ту парк са пуно цвећа. Нема кафанице "под крошњом" нити оне цеви са беплатном водом. Паралије је и даље на неки необичан начин бескрајно шармантна. Волећу је док сам жив, улепшала је детињство хиљадама деце. Опростите на опширности. Верујем да ће се многи препознати у овом тексту. Велики поздрав свима!

Vesna Glisic 31.03.2022

Paraliju obozavam , jednostavno volim je.