Plan da se letuje na samom jugu kopnene Grčke, Peloponezu, detaljno je razrađen još prošle godine, ali je sticajem okolnosti realizovan tek ove. S obzirom na to da je ovo poluostrvo poprilično veliko, rešili smo da ovaj put obiđemo jedan manji deo, oblast pod nazivom Argolida. Za bazu smo odabrali grad Nafplio (ili Nafplion), prvu prestonica moderne Grčke po oslobađanju od Turaka u 19. veku.

Ovaj grad je u svim mogućim turističkim blogovima, vlogovima, tekstovima uvek jedno od top 10 grčkih mesta za posetiti, pored Mikonosa, Santorinija, Atine, Meteora... Mnogi kažu da je to najlepši i najromantičniji grčki grad. Još nisam obišla sve, pa ne mogu da tvrdim :).

Od Beograda do Nafpliona ima nešto više od 1200 km, tako da je neophodno (ako se putuje kolima kao što smo mi) rezervisati bar jedno prenoćište za usput. Mi smo rešili da to budu dve noći od kojih je prva bila u Meki srpskih turista i letnjoj rezidenciji Dragana Markovića Palme – Paraliji. Kao pogodno mesto da drugo noćenje odabrali smo zimski, planinski centar Arahovu zbog svoje blizine „pupku sveta“, Apolonovom svetilištu u Delfima koje sam odavno želela da obiđem.

Delfi su stvarno nešto posebno. Da li je u pitanju neka specijalna energija Apolona i njegovih muza, prelepo okruženje Parnasa i nestvarnog pogleda na Korinstski zaliv ili zbog podzemnih gasova zbog kojih je Pitija padala u trans i propicala budućnost ? Nisam sigurna :).

Samo nalazište je ogromno i potrebna je solidna kondicija da se od Atininog svetilišta koje je malo dalje od ostalih građevina stigne do stadiona u gornjem gradu. U arheološkom muzeju možete videti masivne statue kurosa, ogromnu sfingu i još mnogo zanimljivih eksponata.

Arahova, u kojoj smo prenoćili, šarmantno je planinsko selo posećenije u toku zime zbog obližnjeg skijališta. Pomalo podseća na našim turistima poznatije Mecovo i kao kad je u pitanju Mecovo (Mečkovo) njegov naziv potiče iz južnoslovenskih jezika – mesto sa orahovim stablima, pa otud Arahova. Interesantno je da se u mestu nalazi sat kula koja se oglašava na pun i pola sata, tako da u toku noći može da bude vrlo nezgodno.

I konačno, trećeg dana našeg putešestvija, krenuli smo ka krajnjem odredištu. Vozili smo se uz  Korintski zaliv i na Peloponez prešli preko Rio – Antirio mosta. Moram priznati da sam zamišljala da je prelazak preko mora 2,5 km dugačkim mostom veći doživljaj, ali iz kabine automobila ne vidiš mnogo više od samog mosta (mada je i on kao građevinsko dostignuće sam po sebi impresivan).

Usput smo svratili u mesta Galaxidi i Nafpaktos (stecište poznate pomorske bitke kod Lepanta što je njegov stari naziv, a koja se u 16. veku odigrala između Venecije i Svete lige sa jedne i Turaka sa druge strane). Zanimljivo je da je jedan od učesnika ove bitke bio i tvorac „borca protiv vetrenjača „Don Kohota” – Miguel de Servantes koji je u borbi ostao bez ruke. U mestu postoji i spomenik u njegovu čast.

Nafplio je stvarno prelep grad. Podeljen je na stari i novi deo. Stari grad podseća na italijanske gradove ili gradove koji su nekad bili pod vlašću Venecije na „našoj strani“ Jadrana.

Oblluje uskim uličicama, prolazima, stepeništima, širokim trgovima, radnjama sa skupim, hand made nakitom, ručnopravljenim kožnim sandalama, kombolojima, poslastičarnicama sa italijanskim sladoledom...

Pogled na grad sa najviše od tri gradske tvrđave Palamidi je fenomenalan, a sama tvrđava je ogromna i kažu najočuvanija od svih u Grčkoj. I stvarno, ja sam stekla utisak da bi u pojedinim njenim delovima i danas moglo da se živi. Druge dve su: manje očuvana Akronafplia koja okružuje stari grad i tvrđava Bourtzi na malom ostrvu blizu luke.

U samom gradu ne postoji neka posebno dobra plaža (ima samo jedna mala ispod gradskih zidina). Mi smo išli na par kilometara daleku Karathonu i na plažu u turističkom mestu Tolo udaljenu do nekih desetak kilometara. Meni su se obe plaže svidele. I jedna i druga su peščane sa dužim plićakom i bistrom vodom. Karathona je bila dobar izbor za prepodne zbog prirodne hladovine, a Tolo za popodne opet zbog sličnog.

U periodu kad smo mi boravili tamo (kraj juna) gužve nije bilo ni na jednoj. Obe imaju i deo sa barovima i slobodni deo za sopstveni mobilijar. Ako bih morala da se odlučim, moj favorit bi bila Karathona jer je prostranija i ima lepše okruženje.

Iz Tola je moguće otići na celodnevno krstarenje do ostrva Hidre i Specesa. Poseban doživljaj je jato delfina koje je u jednom  trenutku plivalo i izvodilo akrobacije iza broda. Hidra je jedno od onih ostva koje zamislimo kad razmišljamo o onoj pravoj Grčkoj: sa kućicama načičkanim do vrha brda do kojih se stiže uzanim popoločanim ulicama, a na svakomom ćošku se izležava neka lenja mačka u najneverovatnijoj mogućoj pozi.

Hidra je takođe poznata po tome što je to ostrvo bez automobila, jedino prevozno sredstvo za putnike i teret su mule. Na ovom ostrvu je krajem pedesetih godina XX veka snimljen film Dečak na delfinu (Boy on a dolphin) sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi.

Čini mi se da je snimljen u reklamne svrhe radi promocije grčkog turizma koji je bio u začetku. Danas na uzvišenju iznad luke postoji i statua dečaka na delfinu kao uspomena na ovaj film. Speces je nešto pitomiji, turista je mnogo manje. Kažu da je to bilo ostrvo za odmor bogatih Atinjana, a i porodica čuvene Meline Merkuri je tamo imala svoju kuću. Grad Speces je pun starih raskošnih vila od kojih su danas neke napuštene.

U blizini Nafpliona su takođe i „zlatom bogata“ Mikena i Eskulapovo ( bog medicine ) svetilište sa čuvenim amfiteatrom Epidaurus. I jedno i drugo spadaju u nekoliko najznačajnijih grčkih nalazišta i stvarno ih vredi posetiti. Jedino što me je malo razočaralo je da se ona priča,po kojoj se šapat sa bele tačke na pozornici amfiteatra čuje u svim delovima ogromnog gledališta, pokazala kao ne baš istinita. Ili se baš tiho šaputalo :)

U povratku smo takođe svratili i na Korinstski kanal, malo se gurali sa kineskim turistima da bismo uhvatili bolju fotografiju. Takođe su Termopili bukvalno pored autoputa, pa nismo propustili priliku da se ovekovečimo pored spomenika slavnom Leonidi i njegovih 300 Spartanaca.

I poslednje, ali možda najomiljenije mesto koje smo posetili je ostrvo Poros (ne Paros), tj. njegov glavni grad. Poros je na nekih sat vremena vožnje, a do njega se jednostavno stiže sa kopna jer mu je vrlo blizu. Postoje taksi brodići koji odvoze putnike sa jedne na drugu stranu, ali i trajekt za automobile. 

Poros je takođe ono jedno od autentičnih ostva: bele fasade sa plavim žaluzinama, cveće, crkve, uličice, mačke, more, sunce, sat kula koja dominira iznad naselja ... Ovde smo imali priliku da nas u jednom restoranu usluži jedan od najljubaznijih konobara ikad kao i da probamo preukusne baklava i  kadaif iz simpatične poslastičarnice.

Kada sam do sada maštala da jednog dana napustim sve, kupim malu kamenu kuću i gajim grožđe i masline uvek je to bila samo Grčka, ne neko određeno mesto. Posle ovog izleta za mene je to postao Poros zbog nekog posebnog osećaja spokojnog života koji sam stekla posmatrajući meštane.

U ovom delu Grčke naših turista nema. Možda smo spazili automobil, dva sa našim tablicama i jednom čuli naš jezik. Putuje se dugo, ali se mnogo toga i vidi ( ne mogu više svega ni da se setim ). Ja ne žalim ni zbog jednog od 3000 pređenih kilometara.Neke stvari koje smo planirali, nismo ni uspeli da obiđemo zbog nedostatka vremena i  malo viših temperature.

Za ljubitelje istorije ovo je deo zemlje koji mora da se poseti. Vozeći se okolo, čini mi se da smo na svakih nekoliko kilometara viđali bordo table  koje usmeravaju ka nekom nalazištu, a da se na svakom trećem brdu nalazi po neka tvrđava.

Čar ovog dela Grčke nije u plažama jer bolje ćete sigurno naći već na Halkidikiju ili u Olimpskoj regiji.

Draž je u tome da spoznate neku drugu Grčku, da možda upoznate neke drugačije Grke, čujete desetinu svetskih jezika, vidite drugačije reljefe i vegetaciju, dođete u bliski kontakt sa kulturom i istorijom – od antike pa do XX veka i na kraju krajeva probate najbolje pomorandže ikad, direktno sa drveta :).

Cene na Peloponezu

Delfi, Mikena, Epidaurus (nalazište + muzej ) – po 12 eur
Rio – Antirio putarina – 13 eur
Krstarenje Hidra - Speces – 34 eur
Palamidi – 8 eur
Arheološki muzej Nafplio – 6 eur
Taksi brod Galatas – Poros – 1 eur po pravcu
Ležaljke  - Tolo – komplet 2 ležaljke i suncobran 8 eur; Karathona – besplatno uz piće
Cene u restoranima – više nego u strandardnim letovalištima naših turista
Cene u marketima – iste kao u ostalim mestima (Lidl, Sklavenitis)


Autor: Jelena Petrović

Napiši komentar
2517 Lidija   23/07/2019
Hvala Jelena na ovako lepom putopisu. Obisla sam veliki deo Grcke, bila cak i u Napfliu pre dvadeset pet godina na apsolventskoj ekskurziji, ali mastam da odem ponovo. Vase putovanje mi se mnogo dopalo i ja ne bih tu mnogo menjala. Nadam se da ce biti prilike da ga i ostvarim.
2519 Mitko Karanfilovski   24/07/2019
Прекрасен патопис со кој не "подлажувате" и ние са ги откриеме тие убавини на Пелопонез и елинската историја и митологија, која јас ја обожавам.
2541 Nebojsa   27/07/2019
Odličan tekst, super plan za leto, uz isplaniran road trip. Jako korisno. Ima li neko iskustvo sa ovih ostrva, osim Itake koju sam obišao na jonskoj turi, i Tinosa za koji sam čuo kao za ostrvo koga obilaze pravoslavni hodočasnici (ako se to tako zove) ne znam ništa o ostalim. https://www.beforeafter.rs/drustvo/grcka-ostrva/
2711 Paw traveller   08/10/2019
Sjajan post, uživala sam citajuci, naročito jer je neki plan za iduće leto lakonija ili argolida. Mi smo ove godine samo delimicno istražili Mesiniju.


Najčitaniji tekstovi na našem sajtu